Izvor: TangoSix.rs, 25.Dec.2024, 08:00

[ANALIZA] Posao ulaganja u RV i PVO ni izdaleka nije gotov

Dok su državni i vojni zvaničnici juče povodom Dana RV i PVO isticali da je „dosta urađeno“ i „mnogo uloženo“, to nije do kraja tačno.
Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana (RV i PVO) Vojske Srbije (VS) trebaju još ulaganja, zamena, nabavki i modernizacija. Uprkos percepciji da je u ovom segmentu bilo nebrojano aktivnosti, posao ni izdaleka nije završen.
Danas ćemo vam obrazložiti >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << zbog čega.
U periodu od 2012. godine do danas, u obnovu vazduhoplovne tehnike Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) Vojske Srbije (VS) uložena su značajna finansijska sredstva.
Jedinice RV i PVO dobile su školske avione Lasta, dodatne lovačke avione MiG-29, avion za aero-foto snimanje PA-34-220T Seneca V, transportne avione C295, helikoptere H145M, Mi-17V-5, Mi-35, besposadne letelice CH-92A i CH-95, sisteme PVO PASARS, Pancir, Mistral, HQ-17 i FK-3, osmatračke radare GM200 i GM403.
Ukoliko bi sagledali šta se od aviona i helikoptera trenutno nalazi u inventaru RV i PVO VS, videli bismo međutim da je tu i dalje prisutan veliki broj tipova letelica koji je nasleđen još iz vremena bivše Jugoslavije.
Srbija još uvek koristi školske avione Utva-75, školsko-borbene avione Super Galeb G-4, jurišne avione Orao, lovce MiG-29, laki transporter An-2, helikoptere Gazela i Mi-8.
Osim novih, nabavljani su i polovni helikopteri. Od Kipra je nabavljeno 11 Mi-35P od kojih je za sada u službi 6 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Tango Six portal je već u više navrata analizirao kakva je moguća zamena za avione lovačko-bombarderske avijacije (G-4 i Orao), potom lovačke avijacije (MiG-29 koji je postao višenamenski borbeni avion, i Rafal koji će biti njegov naslednik), zatim za laki transporter An-2, transporter An-26 (u međuvremenu je stigla zamena), kao i laki višenamenski helikopter Gazela. Takođe smo se osvrnuli na nabavku desantno-jurišnih helikoptera Mi-35M i P koji će zameniti helikoptere GAMA, kao i na nedostatak dovoljnog broja transportnih helikoptera.
Iako je nabavljeno 30 novih i polovnih aviona (uz narudžbinu još 12 Rafala), 35 helikoptera (još 7 je naručeno ali nije isporučeno), potrebne su dalje nabavke.
Do kraja decenije bilo bi poželjno da se nabave novi školski avioni, laki višenamenski helikopteri, treba sagledati mogućnosti da se nabave i mlazni trenažni (školsko-borbeni) avioni, ako se želi imati i druga borbena avijacijska eskadrila onda je potrebno naručiti još višenamenskih borbenih aviona.
Vertikalni transport može biti ugrožen ako se situacija sa Istokom ne popravi / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ukoliko se narednih godina pokaže da je dalja upotreba ruskih srednjih transportnih helikoptera otežana, i tu će morati da  se pronađe alternativa, sasvim sigurno sa zapada.
Ako postoji potreba, možda treba nabaviti i laki transportni avion ili transporter koji je veći od sadašnjih aviona iz inventara RV.
Kada su besposadne letelice u pitanju najavljena je nabavka izraelskih, moguće i španskih.
Najmlađa Utva-75 stara je skoro 40 godina / Foto: Ministarstvo odbrane Budući piloti RV i PVO trenutno se školuju i obučavaju na školskim avionima Utva-75, Lasta V-54 i školsko-borbenim G-4 Super Galeb.
Dok su Laste isporučene između 2012. i 2015. a zvanično uvedene u operativnu upotrebu 2017. godine, poslednja Utva-75A-21 (V-53) je proizvedena 1985. godine, a poslednji G-4 (N-62) 1991.
Ključne letelice za obuku novih kadrova su stare, tehnološki i tehnički zastarele, nisu modernizovane i nikako nisu perspektivne.
Poslednjih godina moglo se primetiti i da je korišćen mali broj tih aviona, pre svega jer je, najverovatnije, priliv novih pilota veoma mali.
Stoga Srbiji najverovatnije i nije potrebnio više od 5 do 6 školskih aviona koji će zameniti V-53 i 6 do 8 letelica za zamenu N-62.
Odgovarajuća zamena Utvi bila bi avion iste klase, dakle klipni (ili možda turboelisni) avion iste konfiguracije, odnosno jednomotorni niskokrilac sa rasporedom sedišta jedno pored drugog.
Što se tiče G-4 tu bi mogli da dođu u obzir i turboelisni i mlazni jednomotorni ili dvomotorni trenažni avioni (mlazni sa određenim borbenim karakteristikama).
Hoće li Srbija nabaviti i drugu eskadrilu VnBA kako bi se zamenili i Orlovi? / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Dvanaest naručenih višenamenskih borbenih aviona Rafal sasvim sigurno će zameniti MiG-ove 29, u poslednjem mogućem trenutku, kako je juče kazao komandant RV i PVO.
Sledeće pitanje je da li će Srbija nastojati da zameni i jurišnike Orao?
Za to su svakako potrebna značajna finansijska sredstva, ali postoji i nedoumica hoće li potencijalna zamena moći da se kvalitativno i kvantitativno isprati odgovarajućim kadrom?
Postoji naravno opcija da se Orlovi ne zamene i da RV i PVO ostane sa samo jednom eskadrilom VnBA. Tu je možda i opcija da se druga borbena eskadrila opremi nekim borbenim avionima skromnijih mogućnosti od savremenih VnBA.
I dok bi nabavka još jedne eskadrile VnBA zahtevala izdvajanje nekoliko milijardi evra, prethodno pomenuta zamena Utvi-75, G-4, zajedno sa eventualnom nabavkom lakog transportera (zamena za An-2), kao i kupovina lakog višenamenskog helikoptera (umesto Gazele) bile bi mnogo jeftinije.
Može se međutim dogoditi i da An-2 i Gazela ne budu zamenjeni. Ulogu An-2 bi mogli da preuzmu transportni helikopteri, a budući piloti helikoptera bi se možda školovali i na H145M.
Erbas je bio favorit sa njihovom ponudom helikopta H125M, čak je i držvno rukovodstvo pominjalo ovaj tip. Međutim, do danas se ništa nije dogodilo u vezi ove potencijalne nabavke.
Već smo naglasili i pisali o tome da Srbija ima nedovoljan broj transportnih helikoptera i da je budućnost te flote, po onome što je za sada poznato, veoma neizvesna. Ukoliko ne nađe rešenje za remonte, produžetak resursa i nabavku novih letelica, za nekoliko godina će ovaj tip helikoptera u RV i PVO biti prizemljen, što će dovesti u opasnost sposobnost vertikalnog transporta Kopnene vojske.
Ove i prošle godine isporučeni su radari GM200 i GM403 Alfa / Foto: Živojin Banković, Tango Six Služba Vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja (VOJiN) koja funkciniše u okviru sistema protivvazduhoplovne odbrane (PVO) je u periodu od 2016. do 2024. osvežena nabavkom dva polovna osmatračka radara AN/TPS-70 iz Slovenije, kao i novim osmatračkim radarima – taktičkim GM200 srednjeg dometa i radarima GM403 Alfa dugog dometa.
Još uvek nije poznato koliko je Talesovih radara nabavljeno. Zvanično je saopšteno da će ih biti čak 22, ali se to ne odnosi samo na radare srednjeg i dugog, već i na radare kratkog dometa. Osmatrački radari malog dometa sasvim sigurno nisu za VOJiN, a za radare dugog dometa (GM403) smo zvanično mogli da saznamo da ih ima bar dva.
Nije poznato da li je to dovoljno da se zamene postojeći zastareli osmatračko-akvizijski radari (na primer britanski sistemi S-600), ali se može smatrati da bi bilo poželjno da se nabavi bar još jedan tip savremenog radara (srednjeg ili dugog dometa), jer i američki AN/TPS-70, kao i francuski GM200 i 400 rade u S frekventnom opsegu.
Trenutni oslonac PVO teritorije Srbije, sistemi FK-3 i Pancir S1E / Foto: Dimitrije Ostojić Artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva (ARJ za PVD) koje su koncentrisane u 250. raketnoj brigadi, trebalo bi već da raspolažu sa divizionom koga čine četiri baterije opremljene kineskim raketnim sistemima PVO srednjeg dometa FK-3.
Predsednik Srbije se bar jednom pred javnošću zapitao da li nam trebaju još dve baterije, odnosno ukupno šest? Ukoliko bi analizirali potrebe, po jedna baterija bi mogla biti stacionirana u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Dok bi za Beograd moglo biti određeno do tri baterije.
Opremanje teritorijalne PVO sistemima srednjeg dometa trebalo bi biti praćeno i sistemima manjeg dometa čiji zadatak bi bio da brane baterije opremljene sistemima srednjeg dometa. Srbija već poseduje jednu bateriju ruskog artiljerijsko-raketnog sistema Pancir S1E, a naručene su još dve baterije sistema Pancir S1M koje zbog rata u Ukrajini do sada nisu isporučene.
Borbeno vozilo kineskog raketnog sistma kratkog dometa tipa HQ-17AE / Foto: Živojin Banković, Tango Six I pored toga što zvanično nije saopšteno, zamena za neisporučene Pancire bi mogli biti kineski raketni sistemi PVO kratkog dometa tipa HQ-17AE. Ovde takođe nemamo zvaničnu potvrdu koliko je sistema isporučeno, i da li su možda u pitanju dve baterije koje bi nadoknadile iste količine neisporučenih ruskih Pancira?
Takođe se može postaviti pitanje da li su dve ili tri baterije sistema poput Pancira i HQ-17 dovoljne za odbranu 6 baterija naoružanih sistemom FK-3?
RV i PVO kao i trupna PVO poseduje određeni broj lakih prenosnih raketnih sistema (LPRS) PVO tipa Strela-2M/A i Igla. Tu je, kako je zvanično saopšteno, 54 modernizovanih Igli. Ne treba podsećati da je sistem Strela-2 odavno zastareo, ali i dalje ipak može biti koristan.
Bilo bi poželjno da se u bliskoj budućnosti nabavi veća količina savremenih LPRS – na stotine sistema, sa hiljadama raketa. Srbija jeste nabavila Mistral 3+, ali je potreban i prenosni sistem u klasi američkog Stingera, ruske Verbe ili kineskog FN-16.
The post [ANALIZA] Posao ulaganja u RV i PVO ni izdaleka nije gotov appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...

SrbijaDanas.com: Vučić čestitao Dan Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane