Izvor: Glas javnosti, 17.Jul.2009, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo izvršili obavezu
Trideseta sednica predsedništva CK SKS, 18. septembra 1987. Referat Zorana Sokolovića Drugarice i drugovi,
Na današnjoj sednici treba otvoreno i kritički da vodimo razgovor koji treba da nam pomogne da kao komunisti koji nose najodgovornije funkcije, pa prema tome i najveću odgovornost, među sobom raščistimo sve razlike koje postoje u ostvarivanju politike SKJ o Kosovu, najkonkretnije utvrđene u Zaključcima 9. sednice CK SKJ i dalje razrađene i konkretizovane u „Neposrednim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zadacima“ koje je usvojio CK SKS.
Na Predsedništvu smo ocenili da se situacija na Kosovu pogoršava.
Zaključci i zadaci plenuma o Kosovu, svojom sadržinom i činjenicom da su jedinstveno doneti, zatim jasnoćom opredeljenja i utvrđenim rokovima, primljeni su sa olakšanjem u narodu, otvorili su perspektivu i probudili nadu da još uvek nije sve izgubljeno i da Savez komunista ima snage i spremnosti da reši problem Kosova. Novostvorena i uvećana mogućnosti zasnivale su se, pre svega, na poverenju da će jedinstven SKJ, zajedno sa svim progresivnim snagama u društvu pobediti kontrarevoluciju, ali i svaku usku sebičnost i kratkovido samozadovoljstvo.
Međutim, u realizaciji tih zadataka nismo svi krenuli istovremeno, niti sa svim raspoloživim snagama.
Činjenice da posle plenuma o Kosovu albanski nacionalisti i separatisti pojačavaju svoju aktivnost, da srpski nacionalisti otvorenije saopštavaju svoje ciljeve, da se javno manifestuju neslaganja i razlike između rukovodstva, pa i posle Paraćinskog slučaja, ukazuju da mi u SK ne radimo na najbolji način.
Zašto je to tako?
Mislim da nismo izvršili svoju prvu obavezu. A naša prva obaveza je bila da svi složno, jedinstveno i bez odlaganja krenemo u borbi protiv kontrarevolucije, u borbu za sprovođenje partijskih zaključaka. Težina situacije na Kosovu, u Republici i zemlji u celini, komunistički moral i odgovornost obavezivali su nas da pokažemo pred narodima Jugoslavije i celim svetom da jedinstveni bijemo jednu od najtežih bitaka i da svim snagama i umećem nastojimo sprečiti ono najgore; da na delu potvrdimo politiku Saveza komunista o međunacionalnim odnosima, politiku bratstva i jedinstva i ravnopravnosti svih naših naroda i narodnosti u svakom delu i naše zemlje. Danas, pre svega na Kosovu, taj ispit polažemo.
Međutim, činjenica da se međunacionalni odnosi na Kosovu i dalje pogoršavaju, da su najnoviji talasi nasilja i zlostavljanja doveli građane srpske i crnogorske nacionalnosti na Kosovu na granicu izdržljivosti, ukazuje da ukoliko se brzo, odmah, situacija ne bi počela preokretati - onda će se takvo stanje i situacija na Kosovu neizostavno ispustiti iz ruku.
Nama se iz inostranstva, dobronamerno i nedobronamerno, poručuje da Kosovo predstavlja najranjiviju tačku bezbednosti i stabilnosti zemlje i izražava se zabrinutost u sposobnost Jugoslavije da sama razreši narasle probleme. Zato i međunarodnu dimenziju problema na Kosovu, moramo maksimalno uzimati u obzir.
U takvoj situaciji posebno težak udarac akciji i naporima SK nanelo je istupanje Dragiše Pavlovića, predsednika Gradskog komiteta SK Beograda. Udarac je utoliko teži što je došao od člana iz najužeg rukovodstva SK Srbije. NJegovo izlaganje na sastanku sa glavnim i odgovornim urednicima i sekretarima OOSK u javnim glasilima, 11. ovog meseca u Gradskom komitetu, nanelo je velike političke štete.
Sutra: Referat Zorana Sokolovića (2)
Dr Radoš Smiljković (iz knjige „Osma sednica CK SKS - 20 godina posle“)
Osma sednica se dogodila kao neminovna posledica više faktora koji su već dugo pritiskali Jugoslaviju i Srbiju u njoj. Na prvom mestu je sporost organa partije i države da preduzmu odgovarajuće mere priprema za promene koje su već zahvatile Jugoslaviju. Tadašnje aktuelno rukovodstvo nije uspevalo da se iščupa iz zagrljaja prošlosti u kojoj je dominirala politika u kojoj sve odgovara Srbiji što odgovara drugima. Dok su vodeće snage u drugim republikama imale viziju razbijanje Jugoslavije i stvaranje nezavisnih država, u Srbiji je partijsko-državno rukovodstvo bilo bez vizije.
Struja koja je postala vidljiva unutar Saveza komunista Srbije kao nosilac ubrzanja promena pozicije Srbije u Jugoslaviji dobija Miloševićevim izborom za predsednika CK prevagu. Nije bilo u pitanju forsiranje događanja i odluka u skladu sa njima. U pitanju je bilo da se uhvati i drži korak s događanjima.
Osmom sednicom je otvoreno započeo dijalog o reformi privrede i društva u kome je jasno iskazivano da reforma nije reforma ako ne zahvati sve nivoe i ne obezbedi radnicima u privredi i građanima veća prava i slobode. Tada je afirmisana ravnopravnost svih oblika svojine i potvrđena opredeljenost za tržišnu privredu.
Na Osmoj sednici je nedvosmisleno definisano da Srbija u Jugoslaviji ne traži za sebe ništa više nego što već uživaju ostale republike. Tada je jasno rečeno da srpski komunisti nemaju pravo da se ponašaju snishodljivo kada su u pitanju nacionalni i državni interesi. Shodno tome u institucijama političkog sistema SFRJ i SR Srbije dužni su da preduzmu konkretne korake da Srbija izađe iz blokade u koju ju je doveo Ustav SFR Jugoslavije donet 1974. godine.
Pogledaj vesti o: Vodimo Vas
