Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene hrane prate svetske
Čak i kada bismo hteli da vodimo drugačiju politiku cena u agraru – to ne možemo jer smo stalno pod budnim okom konkurencije na berzama
Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji neminovno prate sve ono što se dešava na svetskim berzama. I po tome smo, hteli mi to ili ne, deo međunarodnog tržišta s kojim moramo da podelimo i poslednja poskupljenja, koja će, kako su sve uvereniji i stručnjaci MMF, potrajati na rekordnom nivou čak više godina, i to uglavnom zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve veće tražnje svetskog tržišta, kaže za naš list direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović, odgovarajući na pitanje – zašto je hrana i kod nas poskupela tako naglo iako, recimo, prošla godina, bar u Srbiji, nije bila tako „gladna”.
Sve se, kaže naš sagovornik, uskomešalo. Pa je tako rast prihoda u zemljama u razvoju doveo do visokog skoka u potrošnji mesa i mlečnih proizvoda, što je opet dovelo do povećane tražnje žitarica za ishranu stoke. Kao u sistemu spojenih sudova. Jedna tražnja izaziva skok druge, a poljoprivredni robni fondovi nisu bezgranični niti su ravnomerno raspoređeni. I čim dođe do neravnoteže na jednoj, postupno dolazi do promena na drugoj strani. Uticaj na svetsku cenu, recimo žitarica, imalo je i povećane potražnje za etanolom (prirodnim gorivom), kao i nepovoljni klimatski uslovi u mnogim zemljama koje su veliki poljoprivredni proizvođači.
Cvijanović podseća da je jedan od glavnih izazivača poskupljenja hrane bila i suša u Rusiji, koja je primorala zemlju da nametne embargo na izvoz žitarica, a kasnije je i u drugim zemljama došlo do vremenskih neprilika koje su smanjile prinose – suše u Kini i Argentini, ali i poplave u Australiji.
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), koja uzima u obzir indeks fluktuacije u ceni 55 vrsta prehrambenih proizvoda, navodi da je taj pokazatelj u februaru dostigao najviši nivo u istoriji. Prema proceni FAO, proizvodnja hrane u svetu mora se povećati 70 odsto između 2010. i 2050. godine kako bi zadovoljila sve veću potrošnju. Valja, takođe, upozorava dr Cvijanović, napomenuti da će prema mnogim procenama Kina 2025. godine mesto najmnogoljudnije zemlje na svetu prepustiti Indiji.
Šta mi u svemu tome možemo da učinimo i kao proizvođači i potrošači?
Za početak – Srbija sa svojih sedam i po miliona stanovnika neće ostati gladna, ali da je vreme jevtine hrane iza nas – to je više nego jasno, uverava nas naš sagovornik. Mi nismo poput Ukrajine ili Rusije pa da sejemo žito na desetinama miliona hektara i da s njim idemo u svet. Imamo jedva 4,5 miliona hektara, koji se svake godine „krune” s raznih strana, i njih moramo što pametnije i intenzivnije iskoristiti. Da zadovoljimo svoje potrebe i da obezbedimo robu za izvoz. Ne viškove, ono što nam pretekne, jer nam je rodilo „pa preliva”, već da nam to bude stalni posao od koga ćemo zarađivati i živeti.
To što sada pravimo dve milijarde evra suficita u razmeni poljoprivrednih proizvoda samo je dokaz da se može, ali to nikako ne treba da bude samo smrznuta malina, kukuruz, ostalo voće ili brašno, već roba visoke tehnološke obrade.
Da umesto kukuruza izvozimo meso, mesne prerađevine ili neki od dve hiljade proizvoda koje svet poznaje prerađujući to žuto zrno. Hajde da umesto brašna prodamo svetu bar rezance za supu ako ne znamo i ne možemo fine i skupe poslastice.
To je, međutim, samo jedna strana medalje. Druga se odnosi na postupnu liberalizacija našeg tržišta, jer ćemo se koliko sutra, posle pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom i EU u okviru SSP, suočiti sa sve oštrijom konkurencijom i na domaćem terenu. Da se, kaže dr Cvijanović, ne iznenadimo. Nivo zaštite naših proizvođača mora se fazno smanjivati. Sektor poljoprivrede, već je, utabao čvrst put prema tržištu EU, jer se gotovo polovina ukupnog izvoza usmerava na tržište EU. Ali, zona slobodne trgovine poljoprivrednim proizvodima formira se postepeno tokom prelaznog perioda od šest godina pa i o tome se mora voditi računa.
Ovo je poslednji čas u kojem naši poljoprivredni proizvođači treba da unaprede svoju konkurentnost, a podršku tom procesu treba da pruži agrarna politika nacionalne ekonomije, koja, kako je procenio na kraju dr Cvijanović, treba da ide naruku našim proizvođačima.
Slobodan Kostić
objavljeno: 04.05.2011.
Pogledaj vesti o: Vodimo Vas
