Izvor: RTS, 28.Maj.2012, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPC: Artemije da se pokaje
Sveti arhijerejski sabor SPC pozvao raščinjenog vladiku Artemija da se pokaje i sa puta raskola vrati Crkvi. Nisam dobio zvaničin poziv SPC, tvrdi Artemije.
Dok Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC), nepune dve godine od raščinjenja vladike raško-prizrenskog, saopštenjem ponovo poziva Artemija da se pokaje i sa puta raskola vrati Crkvi, raščinjenom vladiki ovih dana se priklonilo i osam monahinja manastira Vavedenje.
Sabor je, naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ocenio da Artemije, koji sebe naziva vladikom eparhije-raško prizrenske u egzilu, narušava mir i jedinstvo Crkve i poručio da će, ukoliko se ne vrati Crkvi, prema njemu biti preduzete dodatne kanonske mere.
Vladika Artemije ne želi da komentariše saborsko saopštenje. On je Tanjugu rekao da do sada nije dobio bilo kakav zvanični poziv Crkve i da ne želi da komentariše šta bi učinio kada bi ga dobio. Ne želi da kaže ni da li se sastajao sa nekim od visokih predstavnika SPC.
"Ne želim da otkrivam karte i ne želim o tome da razgovaram", rekao je Artemije.
Analitičari religije, pak, smatraju da Artemije nema nameru da se pokaje i da ovakvo stanje u Crkvi ne treba dramatizovati pa, čak, i ako još neki monah ili manastir promeni stranu.
Sociolog religije Mirko Đorđević je Tanjugu rekao da ima informaciju da se patrijarh Irinej sastao sa Artemijem, ali da ni taj susret nije doveo do pomirenja i da je izvesno da je reč o raskolu koji za posledicu ima stvaranje Svetosavske pravoslavne crkve na čelu sa bivšim vladikom raško-prizrenskim.
"Očito je da ni nakon tog susreta nije bilo pomaka jer Artemije i njegovi sledbenici Srpsku pravoslavnu crkvu optužuju za jeres, ekumenizam, papizam ili, kako oni to nazivaju, svejeres, odnosno najveći jeres", rekao je Đorđević.
Đorđević smatra da, iako napori koje čini Crkva govore da u njoj još ima nade u pokajanje bivšeg vladike, Artemije, ipak, nema nameru da se pokaje jer se, kako kaže, njegovoj katakombnoj crkvi iz dana u dan pridružuje poveliki broj bratstva i sestrinstva koji ga podržavaju.
Živica Tucić smatra da to pitanje ne treba dramatizovati, čak i ako još neki monah ili manastir promeni stranu.
"Zilotizma je uvek bilo u istoriji, sada doživljava širenje svuda u pravoslavlju. Bilo ga je na Atosu uvek, a poslednjih decenija oni vladaju manastirom Esfigmen za koji je nadležna Carigradska patrijaršija, koja je nemoćna da bilo šta promeni", rekao je Tucić.
Prema njegovim rečima, u Grčkoj ima desetak "sinoda", grupacija zilota sa više stotina hiljada članova, a slično je i u Rusiji. Tucić objašnjava da je zilotima zajedničko - antiekumenizam, antipapizam, antiglobalizam, antimodernizam, mesijanizam, kult vođe.
Dve struje zilotizma
U Srbiji oni deluju kao "artemijevci" ali i kao akakijevci, dodao je on, uz opasku da se te dve struje ne slažu i ne sarađuju.
Kako Tucić smatra, ni jednima ni drugima ne treba uskraćivati pravni status, ako ga zatraže, kako bi imali strukture koje podležu zakonima, pa i Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, koji bi im doneo određena prava, ali i obaveze.
"Grčki i ruski primer nas uči da je, izlazak zilotski orijentisanih klirika i vernika iz zvaničnih crkava, omogućio crkvama koje se nazivaju kanonskim, da bez ometanja odlučuju o važnim pitanjima", ukazao je Tucić.
Dok u Srbiji, kaže on, postojanje zilotizma utiče na Crkvu, sputava je, mnogi, pogotvo episkopi, neprestano se boje šta će im na svojim sajtovima zameriti "revnitelji i stalni samozvani čuvari pravoverja".
Tucić ističe da se manastiri i SPC ne mogu otimati a, ukoliko neko želi da priđe zilotima, kao što je bio slučaj sa monahinjama manastira Vavedenje, onda oni treba da napuste manastir, osnuju i izgrade drugi, jer je to imovina SPC.
Država ne treba da se meša u verska pitanja tako što će nekog progoniti zbog drugačijih verskih ubeđenje, smatra Tucić. "Može samo da štiti zakonitost i imovinu SPC", poručio je on.
Inače, Artemije je prošle sedmice na dan prenosa moštiju Svetog Nikolaja, letnjeg Svetog Nikole, u Loznici, kod Čačka, osveštao crkvu-brvnaru posvećenu ovom svetitelju i čudotvorcu.
Graditelji tog objekta su čačanski privrednik Miloje Stevanović, poznatiji kao Grešni Miloje i njegova supruga Nada. To je, kako se tvrdi, jedna od petnaestak katakombi koje poseduje eparhija raško-prizrenska u egzilu.
