Izvor: RTS, 11.Sep.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 09. 2009.)
Politika: Dva dana u školi, a tri u kladionici, Novosti: Ovako neće naći mog dedu!, Blic: Vladika Artemije odredio sebi platu 144.000 dinara, piše beogradska dnevna štampa
Dva dana u školi, a tri u kladionici
Beograd ima na hiljadu kladionica i takozvanih slot klubova. Mnogi od njih udaljeni su svega stotinak metara od osnovnih i srednjih škola i mame đake da na sreću „krckaju" pare >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za užinu. Ništa manje opasne su razne igraonice koje odvlače pažnju učenika do te mere da postaju zavisni od prikupljanja virtuelnih poena nauštrb borbe za dobre ocene.
- Ne mogu da zaboravim scenu kada me je ujutro majka jednog učenika zvala raspitujući se gde joj je sin, jer se dan pre toga nije vratio kući iz škole. Đaci su pretpostavili da je „zaglavio" u igraonici kod Vukovog spomenika. Imali su pravo. Lokal se nalazi u podzemnom prolazu, radi neprestano i stecište je dece koja danima beže s časova, a roditelji se zaprepaste kada to saznaju. Sišao sam dole i zatekao gomilu klinaca kako sede u mraku sa slušalicama u ušima, očiju krvavih od buljenja u kompjuterski ekran. Našao sam dečaka i poveo ga napolje, a tip iz obezbeđenja me umalo nije prebio, jer mu isterujem igrače. Zabrinulo me je što sam među „omađijanom" decom video i dva policajca. Jedan se zanimao igricom, a drugi je kunjao odmah pored. Ne mogu da se pomirim s tim što niko nije pitao tu decu imaju li kuću i znaju li njihovi roditelji da ona celu noć sede u igraonici - kaže Dragi Lukić, direktor Osnovne škole „Svetozar Marković".
Slični problemi more i nastavnike u osmoletki „Vladislav Ribnikar", gde se, prema rečima direktorke Snežane Knežević, dešavalo da osnovci nabave falš opravdanja, a onda čak tri, četiri dana u toku nedelje provedu u igraonicama, kladionicama i slot klubovima.
- Kockarnice i sva ona mesta gde se novac zarađuje na brzinu ugrožavaju decu u vaspitnom i svakom drugom pogledu. Uče ih porocima, baš kao i kafići načičkani uz školske zgrade. Nemoćni smo da to iskorenimo. U igrama na sreću ili ispijanju piva školarci će se vrlo rado okušati, ako ih ne spreče prodavci žetona, tiketa, alkohola - napominje Kneževićeva.
Ograđujući se od uživanja u naizgled naivnoj vrsti zabave i zarade, Petar Mitrović, bivši đak generacije OŠ „Vladislav Ribnikar", sada prvak Treće beogradske gimnazije, pokazao je reporterima „Politike" da nedaleko od ovih škola postoje igraonica, kazino i prodajno mesto lutrije. Seća se da su pojedini njegovi vršnjaci za vreme velikog odmora ulagali pare predviđene za užinu i osvajali pozamašne sume, veće i od roditeljskih plata. Tamna strana neočekivanog dobitka, kaže on, ogleda se u tome na koji su način dolazili do novca za igru.
Utvrđeno je da slot klubovi, kladionice, igraonice rade punom parom na udaljenosti manjoj od 150 metara od minimum 13 prestoničkih škola. Prosvetari tvrde da je postojanje takvih mesta u blizini obrazovnih ustanova u direktnoj vezi sa ocenama učenika i brojem neopravdanih izostanaka sa nastave. Zajedno sa roditeljima đaka pokreću lavinu pitanja: Da li slot klubovi smeju da posluju u blizini obrazovnih ustanova? Kakve su zakonske, a kakve moralne prepreke za otvaranje takvih objekata? Ko izdaje dozvole za rad lokala u kojima sugrađani mogu da se prepuste porocima?
Ovako neće naći mog dedu!
Kada neko iz vrha državne Komisije koja traži posmrtne ostatke moga dede bude ozbiljno sa mnom razgovarao, daću svoj DNK uzorak - izjavio je ekskluzivno za „Novosti", Vojislav Mihailović, unuk generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Mihailović, koji se povukao iz javnosti praktično otkako je Komisija započela potragu za grobom generala jugoslovenske vojske u otadžbini, otkriva za „Novosti" zbog čega se još nije javio na pozive da da DNK profil:
- Niko me iz vrha Komisije ili države nije pozvao da ozbiljno razgovaramo. Neprikladno je da mi šalju nekakve činovnike u rangu šalterskih službenika. Hoću u potpunosti da sarađujem kako bi se otkrila višedecenijska tajna i istorijska istina za našu zemlju i moju porodicu. Ali, neću da se ponižavam! - rekao nam je Mihailović.
Čiča Dražin unuk, bivši gradonačelnik Beograda i predsednički kandidat, smatra i da je mnogim članovima komisije više stalo do senzacionalizma, samoreklamerstva i jeftinih političkih poena, nego do temeljne istrage i konkretnih rezultata:
- Da je neko želeo ozbiljno da razgovara sa mnom kao članom porodice generala Mihailovića, mogao je to do sada da učini. Ovako, stvara se besmislen utisak da ja odbijam da dam DNK nalaze, a niko ljudski to od mene nije ni tražio.
Na naše pitanje zašto se potpuno izolovao iz javnosti i šta je razlog njegovog odbijanja da se aktivnije uključi u državnu potragu za posmrtnim ostacima njegovog dede, Mihailović nam odgovara:
- Tačno je da sam se potpuno isključio iz te priče. Sve mi deluje nekako neozbiljno, sa mnogo političkih motivacija. Ne želim da učestvujem u poslu za koji nisam uveren da je motivisan krajnje iskrenim namerama. A, da bih se u to uverio, potrebno je da neko iz vrha Komisije razgovara sa mnom i da me upozna sa dosadašnjim rezultatima.
On nam kaže i da su se mnoge dosadašnje potrage za grobom njegovog dede završile neslavno, ali da su neki pokušavali da na toj temi politički profitiraju.
- Ipak, ne mogu da kažem da je sadašnji rad državne Komisije osuđen na neuspeh. Verujem i nadam se, potajno u sebi, da će se ovog puta doći do cilja i da će posmrtni ostaci moga dede biti pronađeni i dostojanstveno sahranjeni. Kad se bude lociralo mesto i dođe do otkopavanja i ekshumacije, naravno da ću biti tu i da na moju pomoć svi mogu da računaju.
Vladika Artemije odredio sebi platu 144.000 dinara
Vladika raško-prizrenski Artemije prima iz budžeta platu veću i od premijera i predsednika Srbije. Od novca građana Srbije episkop mesečno „zarađuje" 144.000 dinara, saznaje „Blic". Ova Episkopija godišnje inkasira preko pola miliona evra državnih para, a od te sume plaćaju se i vladičini kuvari i vozač.
I oni su bolje plaćeni od vladinih službenika jer vozač episkopa prima 23.040 dinara, a vladini oko 15.000 dinara. Kako će se rasporediti državni novac, to jest kolike su mesečne plate u Eparhiji, određuje vladika Artemije.
Ministarstvo vera već treći mandat zaredom deo svog novca izdvaja za pomoć monaštvu i sveštenstvu SPC. To je praktično dotacija države. Eparhija raško-prizrenska tako od države mesečno inkasira 3.972.082 dinara ili godišnje 47.903.309 dinara, što je 516.000 evra.
„Blic" je imao uvid u dokument Eparhije raško-prizrenske u kome su prikazane mesečne plate. U Episkopiji, a to je sedište vladike, na plate odlazi 528.960 dinara. Platu prima njegov lični sekretar protosinđel Simeon Vilovski, inače i iguman manastira Banjska na severu Kosova, koji mesečno zarađuje 69.120 dinara. Toliko je primanje i sekretara Eparhije.
Vladika ima i prevodioca jerođakona Damjana koji mesečno prima 43.200 dinara, ali i službu za informisanje u kojoj jeromonah Pimen Dejanović dobija mesečno 43.200 dinara državnih para. Ipak, najzanimljiviji su kuvari. Vladika koji umesto u Episkopiji u Prizrenu živi u manastiru Gračanica gde je sestrinstvo brojno, ipak za plate dvojice kuvara izdvoji po 23.040 dinara.
