Izvor: S media, 29.Nov.2010, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artemijeva politička mantija!
Posle prinudnog povratka u red monaha, raščinjeni vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević ima dovoljno vremena da se suoči sa posledicama onoga u čemu je učestvovao u poslednje dve decenije. Duhovnik koji se upustio u flert sa politikom svojevremeno je bio miljenik i opozicije, i zapadnih sila i naroda na KiM, a danas je uz njega samo mali broj pristalica.
Najpre umirovljeni, a potom i raščinjeni vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević ovih dana >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << proživljava najmučnije trenutke u životu. Ne samo zato što je ostao bez svoje „svete kuće“ i svetovnog čina, i što se za njega više interesuju policija i tužilaštvo nego vernici; sadašnji monah Artemije ima dovoljno vremena da se suoči sa posledicama onoga u čemu je učestvovao u poslednje dve decenije. A to, nažalost, nije bila samo duhovna misija, iz koje bi svakako izašao puna srca i čista obraza...
Duhovnik, kome je po dolasku na Kosovo i Metohiju narod bezrezervno verovao, nije odoleo flertu sa politikom. I koliko god da je to u početku doprinelo stvaranju pozitivnog imidža vladike u narodu, toliko ga je kasnije koštalo. Naposletku, upuštanje u svet materijalizma, vožnja u skupim automobilima i još uvek suspektna raspodela humanitarne pomoći „prevukli“ su vladiku u kategoriju sveštenih lica koje nema puno pristalica.
Ljubimac opozicije
Početkom devedesetih Artemije Radosavljević bio je ljubimac opozicije; kao takav, često je putovao u Ameriku i zemlje Zapada. Danas bi to njegovi sledbenici pripisali aktuelnom geopolitičkom trenutku i modernijem pristupu borbe za prava Srba na Kosovu. U godinama kada se tvrdilo da je „politika ušla u sve pore života, pa i u crkvena pitanja“, tadašnji vladika Artemije bio je perjanica otelotvorenja takve teze. Iz duhovne sfere spremno i smelo otisnuo se u političke vode, „plivajući“ protiv aktuelne vlasti.
Planirao da izdvoji eparhiju od SPC
Eparhija raško-prizrenska objavila je dokument o kanonskoj odgovornosti raščinjenog vladike Artemija Radosavljevića, usvojen na sednici Sinoda SPC sredinom februara ove godine, koji ga tereti za neizvršavanje odluka najviših crkvenih organa i za podrivanje crkvenog poretka.
Iz dokumenta proizlazi da problemi Sinoda i Sabora sa nedavno raščinjenim vladikom Artemijem datiraju još od 2003. godine. Dokument, koji je potpisao vladika dalmatinski Fotije, predstavlja osnov za odluku Svetog arhijerejskog sabora SPC koji je Artemija pre desetak dana raščinio i vratio u red monaha.
U dokumentu se navodi da je Artemije od 2003. do 2010. godine ignorisao brojne odluke Sabora i Sinoda. Pored ostalog, optužen je da je Eparhiju raško-prizrensku pretvorio u svoju ličnu i privatnu crkvu kao neograničenu svojinu, iako mu je ona samo poverena na upravu.
Ukazuje se i na to da je još u decembru 2002. godine doneo akt o osnivanju već vekovima postojeće Eparhije raško-prizrenske, a potom i akt o osnivanju već vekovima postojećeg manastira Banjska.
Tvrdi se da je nenadležnim donošenjem ovih akata stvoren građansko-pravni temelj za eventualno otuđivanje ili izdvajanje eparhije od SPC. Dodaje se da mu je, zbog otvorenog pisma upućenog carigradskom patrijarhu, zabranjen ulazak na Svetu goru.
Artemije je u Beogradu, bez znanja i odobrenja nadležnog arhijereja, osnovao Kancelariju za kulturnu baštinu eparhije kao svojevrsni paralelni Zavod za zaštitu spomenika kulture za KiM. Istovremeno, posedovanjem i kupovinom nekretnina na području drugih eparhija stvoren je utisak da je Artemije godinama predano i planski stvarao ne samo strukturu budućeg raskola šireći svoju vlast na prostore drugih eparhija SPC, nego i direktno podrivajući crkveni poredak, kaže se u saopštenju.
Artemije je optužen da je imao brojne kontakte sa grupom raskolnika iz Kanade, ali i za neposlušnost, jer je bez odobrenja mitropolita Amfilohija, kao zamenika obolelog patrijarha Pavla, preko medija najavio da će 1. septembra 2009. godine učestvovati u Beogradu na masovnom političkom skupu. Sveštenstvo eparhije je, kako je navedeno, u određenim slučajevima bilo “poniženo i prestravljeno više odnosom svoga arhipastira i njegovog ličnog sekretara, nego čak i terorom koji su preživeli tokom prethodnih godina”. Nezamislivo je da je Artemije uveo do sada neviđenu praksu, pa je aktima naređivao sveštenstvu da bez prethodnog obaveznog crkveno-sudskog postupka, u roku od 24 sata ili odmah napuste KiM, što ni Albanci nisu radili, navedeno je u saopštenju.
Još se pamti njegov istup na jednom od skupova koje je u Valjevu organizovao Savez za promene (SZP). Na protestnom mitingu, izjavio je „da Kosovo još nije izgubljeno i da može biti spaseno demokratizacijom i promenom režima u Srbiji“.
Političke izjave
Pred 5.000 pristalica SZP-a u Valjevu, vladika Artemije je izneo jasan politički stav:
„Pozdravljamo svaku aktivnost koja vodi smeni ovog režima i predsednika Srbije i Jugoslavije!“
Potom, usledila je nova politička izjava:
„Kosovo nije izdato potpisom na ’Kumanovski sporazum’, već još februara prošle godine kada je režim Slobodana Miloševića krenuo da silom rešava problem Kosova!“
Takođe, ocenio je da je „Milošević učinio dovoljno zla na Kosovu“, te da mu „više nije mesto tamo nego u Hagu“?!
Gračanica umesto Prizrena
Za to vreme, sve ostale vladike i crkveni velikodostojnici delali su isključivo u okviru duhovne sfere, ostavljajući politiku onima koji su je odabrali kao zanimanje. Vladika Artemije nije želeo (ili smeo?) da povuče jasnu granicu između dve realno nespojive stvari; ujedno, napustio je Prizren i odlučio da boravi u Gračanici.
Zbog čega je vladika Artemije odabrao Gračanicu kao svoju bazu, kada je mogao da ostane u Prizrenu?
Odgovor na ovo pitanje delom su objavili američki novinari, kojima je Radosavljević neposredno posle bombardovanja izjavio:
„Sklonio sam se u Gračanicu zarad bezbednosti“.
Istovremeno, vladika je pozvao pripadnike OVK da ne sprovode osvetu nad nevinim civilima, između ostalih i onima koji su ostali u Prizrenu!?
Sagovornik S media portala koji je bio svedok Artemijevog „kosovskog ciklusa“ smatra da deo odgovora na preseljenje tadašnjeg vladike iz Prizrena u Gračanicu leži u njegovom snažnom, neobuzdanom porivu da - vodi politiku!
„U Gračanici su bile stacionirane televizijske ekipe, te je vladika verovatno procenio da će odatle lakše komunicirati sa novinarima nego da je ostao u Prizrenu“, objašnjava naš sagovornik.
Ipak, ono na čemu mu pastva mnogo više zamera je što je Gračanicu, koja slovi za ženski duhovni centar, pretvorio u „sabirni centar“ za pripadnike KFOR-a i Unmika.
„Od kaluđerica je napravio sluškinje, koje su svakodnevno morale da spremaju gozbu za 50 ljudi. Svake večeri u manastir su dolazili predstavnici KFOR-a i Unmika, a monahinje su pripremale hranu za njih i služile ih do kasno u noć“, priča za S media portal jedan od svedoka ovih krajnje neobičnih noćnih okupljanja među zidinama srpske duhovne svetinje.
Gostoprimstvo u Gračanici Artemije je u svojstvu vladike neposredno posle bombardovanja upriličio i osvedočenom neprijatelju srpskog naroda, Medlin Olbrajt; građanstvo ju je, pak, dočekalo s’ manje uvažavanja, zasuvši je jajima i pogrdnim povicima...
Promena kursa
Atmosfera prisnosti i uvažavanja između vladike Artemija i pripadnika KFOR-a i Unmika nije dugo potrajala, niti je dala očekivane rezultate, makar ne po pitanju boljeg života Srba i Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini. Štaviše, u jednom trenutku prerasla je u otvoreni bojkot!
Posle 17. marta 2004, pošto je Unmik policija pronašla tela dvojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova, Albanci su organizovali masovne demonstracije, optuživši Srbe za nesreću.
Od tog dana, presahli su Artemijevi kontakti sa predstavnicima KFOR-a i Unmika.
Ipak, ni posle tog gorkog razočarenja kod vladike Artemija nisu zamrle političke ambicije. Večiti opozicionar, koji je nekada smatrao da bi kontaktima sa predstavnicima zapadnih sila mogao da pokaže kako je u isto vreme i vešt političar i uvaženi duhovnik, odjednom je zauzeo drugačiji stav.
„Trebalo bi da nedvosmisleno odbijemo potpisivanje bilo kog pakta ili dogovora sa Evropskom unijom, ili sa bilo kojom drugom zemljom koja je spremna da ugrozi suverenitet Srbije“, govorio je.
Pamti se i ova njegova izjava:
„Trebalo bi da pošaljemo na Kosovo i Metohiju, kako u Kosovsku Mitrovicu tako i u enklave, potrebno vojno i policijsko osoblje, sa zadatkom da spreče bilo kakav napad na strukture srpske vlade, na srpska hrišćanska sveta mesta“.
Zla kob novca
Kada su u medijima osvanule priče o raskošnom životu vladike Artemija i njegovih saradnika, oreol duhovnosti koji ga je nekada pratio izgubio je i poslednju bitku. Posle politike, ovoga puta pobedio je materijalizam.
„Vladika raško-prizrenski Artemije prima iz budžeta platu veću i od premijera i predsednika Srbije!“
„Od novca građana Srbije episkop mesečno ’zarađuje’ 144.000 dinara!“
„Ova Episkopija godišnje inkasira preko pola miliona evra državnih para, a od te sume plaćaju se i Artemijevi kuvari i vozač“.
„Ministarstvo vera već treći mandat zaredom deo svog novca izdvaja za pomoć monaštvu i sveštenstvu SPC. To je praktično dotacija države. Eparhija raško-prizrenska tako od države mesečno inkasira 3.972.082 dinara ili godišnje 47.903.309 dinara, što je 516.000 evra.“
„Eparhija raško-prizrenska je pod patronatom vladike Artemija, 13. decembra 2002. kupila ’audi’ od čak 57.600 evra!“
Kada je istragom Komisije Sinoda utvrđeno da su pronevereni humanitarni fondovi na Kosovu i Metohiji, od vladike Artemija zatraženo je da „položi“ i privatne bankarske račune, ali je episkop odbio da pruži bilo kakvu dokumentaciju na uvid.
Monah Artemije zloupotrebio Konuzina
Artemije u policijskoj obradi
Međutim, dnevni list „Blic“ objavio je da Artemije poseduje lične bankarske račune, a kao dokaz za to navodi uputstvo koje je jedan od priložnika pokazao novinarima pomenutog lista, na kome piše kako da se u evrima uplaćuje novac na lični račun episkopa u „Vojvođanskoj banci“...
Pokušaj mirnog rešenja izrodilo problem
Sveti arhijerejski sabor SPC pokušao je da na svoj način reši novonastalu situaciju sa vladikom Artemijem. Najpre su umirovljenom vladiki privremeno zabranjena sva činodejstva do zasedanja Sabora, a potom ga je Sabor SPC i raščinio, vrativši ga u red monaha. On takvu odluku, naravno, nije prihvatio, tvrdivši da ima mnogo toga da kaže u svoju odbranu. Nedugo zatim, protiv njega je pokrenut pretkrivični postupak. Da li će raščinjeni vladika pre izaći pred ovozemaljski nego pred Božji sud, pokazaće vreme.
(S media portal)
