Izvor: VOA, 11.Avg.2021, 12:47
zagađenje srb
Pulmološkinja Tatjana Radosavljević izjavila je danas da je zdravlje Beogradjana pogoršano isključivo zbog dima koji dolazi sa deponije u Vinči i da je greška nadležnih što nisu na vreme obavestili gradjane o njegovom širenju. "Poruka o zatvaranju prozora je stigla kasno, kada je dim već ušao u domove i kada nije bilo svrhe zatvarati ih. Trebalo je pravovremeno upozoriti gradjane, a to nije učinjeno", rekla je ona za dnevni list Danas. U dimu ima sumpor dioksida i azot oksida i oni su razlog za pogoršanje svih hroničnih bolesti pluća, dodala je ona. "To je kao da se zatvorite u kupatilo i udišete domestos", objasnila je doktorka. Ona smatra da će i kardiološki pacijenti početi da se javljaju zbog tegoba, jer će posledice dima i oni osetiti, kao i ljudi koji imaju probleme sa centralnim nervnim sistemom. Na pitanje kada će se smanjiti zagadjenje u vazduhu, Radosavljević je rekla da to "niko ne može prognozirati". "Kiseli gasovi u vazduhu će se smanjiti kada se bude potpuno ugasio požar, a koliko će oni ostati u vazduhu, to "Bog zna", jer je problem i smrad stajskog djubriva koji se širi Beogradom, a sadrži ove gasove", rekla je ona. U pojedinim delovima Beograda i tokom noći osećao se dim sa deponije u Vinči, nadležni kažu da su se najviše javljali žitelji naselja Braće Jerković i oni koji žive oko Ulice Vojvode Stepe, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je za RTS da će problem deponije u Vinči biće rešen do kraja godine. Stručnjaci kažu da se dim oseća zbog vetra koji menja pravac. Vatrogasci su neprestano na terenu, sa tri vozila i osam vatrogasaca. Prema trenutnim merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Vinči je izuzetno zagađen. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je za RTS da se neprijatan miris sa deponije u Vinči osećao u mnogim delovima grada i da je sada u toku dogašavanje požara. Prema njegovim rečima, 100 tona vode sipano je noćas, a šest mašina rade jutros i prevrću smeće, što je način na koji se vrši dogašavanje. Vesić je rekao da deponija u Vinči postoji od 1972. godine i da se svake godine tamo odloži 500.000 tona smeća. Kako je istakao, problem deponije će do kraja godine biti rešen i ona će biti zatvorena i ubuduće će se otpad prerađivati. Međutim, naglašava da će se dim osećati još pet, šest dana i dodaje da je situacija sa požarima širom Evrope mnogo gora i da kod nas bar niko nije bio životno ugrožen. "Tokom 2019. godine uradili smo branu da zaustavimo klizanje deponije prema Dunavu kako se smeće ne bi spustilo u reku i zagadilo je", istakao je Vesić. Odgovarajući na pitanje da li je moguće da se ovakav incident ponovi, rekao JE da su male šanse da se to dogodi, jer predstoji jesen, kada se inače takvi incidenti ređe dešavaju, a do kraja godine će problem biti rešen. U pojedinim delovima Beograda i tokom protekle noći osećao se dim sa deponije u Vinči, na kojoj je izbio požar u subotu uveče, preneli su mediji. Kako su rekli nadležni Radio-televiziji Srbije (RTS), najviše su se javljali žitelji naselja Braće Jerković i oni koji žive oko Ulice vojvode Stepe, a to je područje Gradske opštine Voždovac. Kako navodi RTS, stručnjaci ocenjuju da je to zbog vetra koji menja pravac a vatrogasci su neprestano na terenu, sa tri vozila i osam vatrogasaca. RTS prenosi i da je prema trenutnim merenjima Agencije za zaštitu životne sredine vazduh u Vinči izuzetno zagadjen. Portal N1 javlja da prema podacima sajta Ervižual (Airvisual) koncentracija PM čestica u Beogradu tri puta premašuje dozvoljene vrednosti. Čestice koje se oslobađaju u sagorevanju tokom požara na deponiji mogu da sadrže mnoge toksične komponente koje direktno ulaze u krvotok putem pluća i kože, tako da nošenje maske nema značaja u ovoj situaciji, izjavila je FoNetu naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević. Ona je u serijalu razgovora Vidokrug objasnila da su tokom požara na deponiji Vinča izmerene vrednosti koncentracije štetnih čestica prelazile osam do 16 puta vrednost tolerancije, koja iznosi 20 mikrograma po metru kubnom, odnosno 10 koliko savetuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Pozivajući se na podatke naučnih istraživanja koje predstavlja SZO, Đorđević je istakla da zagađenje iz vazduha koje dospe u krvotok može izazvati zastoje srca, često sa fatalnim ishodom, ali i kidanje sinapsi u mozgu, snižavanje inteligencije i ubrzavanje nastanka i progresa Alchajmerove bolesti. "Novi elementi ili toksične supstance se gomilaju u pojedinim organima i vremenom predstavljaju aktivacione centre za pokretanje najtežih bolesti poput kancera, galopirajućih leukemija i drugih", naglasila je naučnica. Sama ova deponija svojom veličinom i sastavom otpada sigurno će ostaviti posledice na životnu sredinu, rekla je ona i precizirala da čak i kada bude zatrpana, biće kontaminiranja podzemnih voda koje su resurs pijaće vode. Zatrpavanjem će se smanjiti oslobađanje biogasa, što znači da organski otpad neće biti direktno izložen atmosferskim prilikama, ali pod visokim temperaturama će se ubrzano izdvajati metan i biogas koji se pali i koji je izazvao požar na ovoj deponiji, napomenula je Đorđević i dodala da će se taj proces dešavati i dalje, ali u manjoj meri. Prema njenim rečima, ako plan spalionica bude da se smeće samo spaljuje, a ne koristi se kao resurs za neke nove proizvode, uticaj na životnu sredinu će biti veći. "Ukoliko uđemo u proces rešavanja otpada kako to civilizovane zemlje rade, pre svega sa razvrstavanjem i sa velikom količinom onog otpada koji može ponovo da se vrati u neke korisne svrhe, onda će ostatka smeća biti manje, pa će i posledice spaljivanja biti manje", zaključila je Dragana Đorđević.
