Izvor: Mondo, 10.Dec.2015, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
eUprava: Udobniji život u Srbiji pomoću Open Data
Kako sistem otvorenih podataka može da pomogne u boljem funkcionisanju države, kako može da olakša poslovanje i život građana učini udobnijim saznali smo na konferenciji srpske eUprave.
Da li znate šta je Open Data, odnosno šta su otvoreni podaci i da oni mogu život svih nas da učine kvalitetnijim, udobnijim, lakšim?
Pokretanje posebnih Open Data portala je način da se velike količine podataka prikupljenih vremenom i u različitim uslovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << od strane države ili kompanija, stave krajnjim korisnicima na raspolaganje, odnosno da im se učine dostupnim kako bi mogli da ih analiziraju i iskoriste za poboljšanje kvaliteta života i poslovanja. Ovi portali su veoma popularni u Americi i EU, a građani ih vole, jer mogu samostalno da utiču na neku odluku ili pomognu u njenom donošenju.
Jaka i centralizovana elektronska uprava (eUprava) je temelj savremene države i trebalo bi da bude jedan od prioriteta u razvoju javnog sektora, jer povećava transparentnost institucija i optimizuje njihov rad, smanjujući troškove i birokratiju. Na taj način, eUprava otvara mogućnost za brojna javno-privatna partnerstva i, osim na državu, ima pozitivan uticaj i na privredu i građane, glavni je zaključak konferencije E-uprava kao temelj savremene države, održane u Beogradu povodom obeležavanja Dana eUprave.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Direkcija za elektronsku upravu i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), kako bi se ocenili napori u razvoju e-uprave i odredili prioriteti daljeg razvoja, prvenstveno u skladu sa potrebama privrede. Sve važniji segment eUprave u Srbiji postaje i - Open Data, o kojem ćemo vam više reći.
Prema rečima Zoje Kukić iz kompanije Start-It, koja je dala uvodnu reč pred jedan od panela na temu Open Data-e, podaci bi trebalo da budu besplatni i svima dostupni, jer to omogućava ne samo bolju informisanost, nego i pokretanje inovativnih, drugačijih biznisa, ali i bolje snalaženje u aktuelnim poslovnim trendovima. Ona je navela primere evropskih i svetskih kompanija koje posluju po modelu Open Data-e, odnosno otvorenih podataka i koje su im prednosti: “Jedna kompanija iz Estonije bavi se prikupljanjem i prikazivanjem besplatnih otvorenih podatke iz celog sveta. Zarađivala je tako što je prvila pojedinačne izveštaje za naručioce. Ta kompanija je nedavno prodata za više od 13 miliona evra, ali i dalje radi primaran posao i pod novim vlasnikom“.
“Drugi primer je unapređenje operacionih zahvata jedne bolnice u odnosu na Open Data drugih bolnica. Pristupajući otvorenim podacima prve bolnice, druga je mogla da uči na njenom iskustvu, izbegne poznate greške i čak unapredi izvođenje operacije i postoperativni tok. Treći, takođe sjajan primer je jedna od vodećih američkih kompanija u oblasti nekretnina. U odnosu na otvorene podatke policije, socijalne službe i hitne pomoći ta kompanija rangira kvartove širom Amerike i savetuje kupce nekretnina gde bi trebalo, a gde da ne kupe novu nekretninu“, izjavila je Kukić.
OpenData500.com je sajt sa listom više od 500 kompanija koje posluju sa Open Data sistemu širom sveta, sa informacijama o vrsti podataka koji su dostupni i načinu na koji im se pristupa.
Zoja Kukić, Start-IT
U Srbiji nije sjajna situacija po pitanju pristupu otvorenim podacima i postoji tek pet državnih ustanova koje su deo svojih podataka, ne sve, otvorile za javnost, među kojima su MUP, Ministarstvo prosvete, Uprava za javne nabavke, Agencija za zaštitu životne sredine i Agencija za lekove. Zajedno sa ovim ustanovama početkom decembra organizovan je Hackathon na kojem je 40 učesnika radilo na rešavanju problema sa Open Data, kad su pokušali da otvorene podatke implementiraju i iskoriste na najbolji način koji programer može da pronađe za 48 sati.
Glavni rezultat Hackathona je informisi.me portal (biće na vebu uskoro), koji će sadržati objedinjene podatke o OpenData u Srbiji. Pored portala nastalo je još 11 projekata i svi imaju biznis model, odnosno potencijal za zaradu. Jedan od primera je lista lekova za životinje i nov način na koji su povezani ljubimci i veterinari. Ovaj projekat lako odgovara na pitanje gde pronaći lek za životinju, postoji li zamena za njega, ako je nedostupan, dok veterinari mogu da prate razvoj lečenja i slično. ejNabavke je sledeći projekat, koji prikazuje informacije nakon što se pojave tenderi za javne nabavke za koje se interesuju potencijalni učesnici tih nabavki. Treća aplikacija je vezana za pronalaženje i dojavu gde se mogu kupiti lekovi nakon upita, koje su alternative i koliko koštaju.
Foto: Goran Sivački/MONDO portal.
Beogradski Open Data projekti
Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, rekao je na eUprava konferenciji da za Beograd postoje planovi da se Open Data koristi prilikom lakšeg parkiranja i sprečavanju krađe pojedinih automobila. Za rešavanje problema parkinga potrebno je ulaganje tj. instalacija senzora na parking mestima, za šta će biti potrebno neko vreme, kao i obezbeđena sredstva. S druge strane MUP-ovi Open Data podaci o krađi automobila u pojedinim gradskim zonama mogao bi da pomogne vozačima savetima da tu nije bezbedno parkirati tu vrstu automobila. Još jedan od scenarija iskorišćenja MUP-ovih podataka jeste obeležavanje bankomata na kojima su češće prevare i savetovanje građana da novac podignu na nekom sledećem. Na ovaj način se koristi Open Data MUP-a i odgovarajućih banaka.
