Izvor: Vesti-online.com, 04.Jan.2016, 07:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zvezde iznad Srbije

Gledaš u zvezdano nebo; na razmeđu godina; sanjaš bolju budućnost, a znaš da to što trepće na nebu ne postoji; nije nikakva sadašnjost nego iluzija i himera; naprosto buljiš u prošlost...

Čekaj, bre! Ako to svetlo što treperi putuje do nas sa najbliže Zvezde četiri godine, znači li to da u Srbiji još nije bilo, recimo, Borisa Tadića - tek će da stigne, dok doputuje ta svetlost iz kosmičkog beskraja?

Ili će tek da nam se dogodi sultan Murat, dok stigne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << svetlosni aber iz neke još udaljenije zvezde, pa da nam Sultan, dok ga još Miloš nije rasporio, overi svojeručno to što nam je uzeo na Kosovu, a ovi definitivno ispotpisivali u Briselu.

Meritorni naučni zvezdočaci tvrde nam da car Murat nije ni postojao kada je ova Zvezda što je gledamo poslednji put trepnula i nestala u večnom mraku, nego nam svetlosni aber evo, stiže sada. I bojim se da prošlonedeljna otomanska poseta Davutoglua Srbiji, uz crveni tepih pod njegovim noagma, jeste neka poruka i nama i Kosmosu.

A, da li je ovo što upravo čitam o Srbiji, u stvari pristigli odsjaj davno ugašene zvezde - prošlost koja pristiže posle dugog putovanja kroz istoriju i Kosmos? Ili se, pak, ovo što čitam događalo zaista u Srbiji pre nego što se i najdalja zvezda ugasila?

Čitam tako, da su u Srbiji - pre nego što se nama najbliža zvezda ugasila - otsecane glave nacionalnim vođama koji bi nešto pisnuli protiv otomanskih usrećitelja; da je to bila društvena tradicija, a da je, uz to, postojala metodologija koja je striktno primenjivana, od kako se zvedza ugasila. Nekakva Porta ("gun adždin, Davutoglu efendi" - dobro nam došao gospodine, Davutoglu) proglasi njoj najodanijeg srpskog ober-kneza koji treba da sprovodi feremane Visoke Porte ("Ferman", prevedeno na evrosrpski, znači Poglavlje).

Ober-knez, mistično zaslepljen u Portu, okupi oko sebe delije - glavoseče koji će svaku bunu protiv Visoke Porte da u Srbiji uguše. Rečeno - učinjeno. Ober-knez odseče, obavezno na spavanju, voždovu glavu i šalje je (evroatlantski) provernom kasapinu, da sa nje odere kožu; osoli je i uštavi, pa je prosledi čurčiji da je popuni pamukom i slamom.

Tako preparirana glava srpskog vožda koji se bio nešto uzjogunio protiv Porte, poveri se Tatarinu, najbržem od Kruševca do Stambola. Tatrin uzjaše "pomamna dorata" i galopom nosi glavu Padišahu na Bosforu, kaldrmom koju Marko Kraljević nije stigao da skroz preore u čuvenom tursko-srpskom incidentu: "More, Marko ne ori drumove; more Turci na gaz'te oranje".

Propratno pismo Padišahu: "Voždovu glavu šaljemo ti preko previsokog devleta (posredstvom Velikog Vezira) i time zasvedočavamo da se naš narod ni u kakvoj prilici pobuniti neće, samo ako ima da nam (od Porte) bude rahatluka".

Glava posoljena, uštavljena i preparirana, biva isporučena na jastuk Padsišahu. Tu padne (ili ne padne) carsko obećanje da će Srbiji biti rahatluka; da će prvo poglavlje da bude otvoreno, a dalja tura rahatluka zavisi od toga koliko će glava u zobnici biti isporučeno...

Žmirkala nam zvezda ili ne, Ober-knezovi su, još od onog Oktobra, redovno isporučivali srpske glave u zobnici, a rahatluka nigde. Nego se sa svakom isporukom Srbija smanjivala za jednu nahiju, sandžak i begluk.

"Srbijo slabo branjena; zar si u mozak ranjena". Ili kako, reče, Ogden Neš, nikada kao do sada nije tako dobro išlo, tako velikom broju, toliko pogrešnih ljudi! Dopišite ovde tu zemlju i ljude. Sačuvajte živce; sačekajte da sveci "vrgnu prilike viš' Srbije na nebu vedrome"; sanjajte i ne budite se; ovo što sada gledate već je prošlo i samo je odsjaj ugašene zvezde pod čijim sjajem nam dolazi efendija, Davutoglu. U to ime, svim čitaocima moje kolumne propovedam srećnu Novu godinu. Biće bolje (makar u Rusiji). Upalite sveću sa oba kraja; možda van neće dotrajati celu noć, ali, bar, daje jarko svetlo u ovom mraku Srbije.

Nastavak na Vesti-online.com...