Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda iz Čikaga
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. novembra – „Ovo što se sada dogodilo dokaz je da je Amerika još uvek zemlja u kojoj je sve mogućno”, prokomentarisao je Barak Obama masi podržavalaca sinoć u Čikagu svoju izbornu pobedu. To, da je „sve mogućno”, dokazivao je i prethodno – svojim životom. Gotovo od rođenja, pre 47 godina"
Ugledao je svet na Havajima, kao plod kanzaske belkinje En Danam i kenijskog crnca, studenta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Baraka Huseina Obame, koji mu je nadenuo istovetno ime. Porodica mu se, međutim, raspala kad je imao dve godine, tako da je priliku da oca upamti dobio samo kad je ovaj došao jednom da ga poseti, pre nego što je poginuo u automobilskoj nesreći, 1982. u domovini na istoku Afrike.
Majka se (čiji je život 1995. prekratio kancer) u međuvremenu udala za drugog izabranika muslimanskog porekla, Indonežanina Lola Sutora, pa se u Džakarti školovao do desete godine. Šalje ga, zatim, na odgoj kod babe i dede i u Honolulu je 1979. završio gimnaziju.
S punoletstvom je počela odiseja kojom ga je, korak po korak, a često i u skokovima, dovela do statusa budućeg „najmoćnijeg čoveka sveta”, za kakvog važi predsednik SAD. Startovao je kao student u Los Anđelesu, da bi dve godine kasnije prešao na elitni, njujorški Univerzitet Kolumbija, gde 1983. dobija diplomu politikologa, specijaliste za međunarodne odnose. Sledećih pet godina radi u Njujorku, pa u Čikagu. Mahom u organizacijama za pomoć nezbrinutima. Godine 1988. zamenjuje ateizam hrišćanskom verom i upisuje pravo na prestižnom Harvardu, gde osvaja prvu titulu prvog crnačkog predsednika u istoriji – univerzitetske Pravne revije. Po sticanju diplome doktora prava, vraća se u Čikago. Ističe se u akcijama za registraciju birača, a od 1992. predaje ustavno pravo, sve do 2004. kada njegova politička karijera (početa 1996. u Senatu Ilinoisa) dobija uzlet kakav se retko viđa bilo gde u svetu.
Te godine održava „briljantan govor” na konvenciji Demokratske partije, prilikom kandidovanja Džona Kerija na izborima za šefa države, a zatim osvaja, ogromnom većinom glasova, mesto u federalnom Senatu. Posle samo 25 meseci takvog staža, februara prošle godine upušta se u trku za demokratsku predsedničku nominaciju.
Priznatog političkog talenta, ipak je doživljen kao „žutokljunac” koji samo može da doprinese živopisnosti igre stranačkih džinova, a ne da se domogne glavne uloge. Ispostavlja se, međutim, da poseduje vanrednu moć mobilizacije i ljudstva i finansijskih i medijskih sredstava, pa u maratonskom unutarstranačkom nadmetanju pobeđuje sve konkurente, među kojima i dugo favorizovanu bivšu „prvu damu” i njujoršku senatorku Hilari Klinton, i Džozefa Bajdena, koga potom uzima za svog potpredsedničkog kandidata.
Na startu svog pobedonosnog puta, ankete su pokazivale da većina građana „nikad za njega nije čula”. Samo dve godine kasnije izglasali su ga za prvog crnačkog predsednika ove zemlje.
U Belu kuću će kao njen šef ući, po protokolu, 20. januara 2009. Zajedno sa suprugom Mišel (44) – takođe harvardskim doktorom prava, s kojom je u braku od 1992. godine – i njihove dve kćerke Malijom (10) i Sašom (7). Prva crnačka „prva dama” najavila je da neće na sebe preuzimati političke role, mada je u izbornoj kampanji igrala zapaženu ulogu.
U maratonu ka Beloj kući, Obama je izdržao prilično velika iskušenja. Optuživan je da je „prikriveni musliman, potajne razornosti” (a hrišćanin je), da je povezan s davnašnjim levičarskim diverzantom, da je zadojen „eksplozivnim porukama” bivšeg mu propovednika, što je kao gimnazijalac probao drogu, što svojim programom nameće „neprihvatljivi socijalizam”, kao i da „nije dovoljno patriota”, da je „popustljiv prema spoljnim neprijateljima”"
Ništa od toga nije sprečilo njegov ubedljivi jučerašnji trijumf nad republikanskim rivalom Džonom Mekejnom (72). Građani su poverovali u Obamine reči, s kvalitetom vrsnog govorništva, da će raskinuti s nepopularnim „bušizmom”, da će se založiti za više socijalne pravde, da će nastojati da u spoljnoj politici širi metod dijaloga, a ne nametanja i primene sile (osim protiv Al Kaide i talibana u avganistansko-pakistanskom regionu). Poverovao mu je i svet, doživljavajući ga kao „bolje lice” Amerike.
I sam se oseća „građaninom sveta”. Skupovi njegove rodbine liče na sastanke Ujedinjenih nacija, kaže nova politička zvezda iz Čikaga, aludirajući na njenu mešavinu – rasa, kultura, jezika, religija"
M. Pantelić
-----------------------------------------------------------
Mekejn osam puta slabiji u Beogradu
Žurka na kojoj gosti i, više od svih, domaćin svako malo pritrčavaju televizorima i zaneseno prate šta se dešava hiljadama kilometara daleko, ne može da valja. Tako je izgledala izborna noć koju je američka ambasada organizovala u Medija centru, ali niko se nije žalio na loš provod. Atmosfera je, kao što su predstavnici ambasade obećali na početku bdenja, bila karnevalska.
Birano društvo sa srpske političke i javne scene moglo je da doživi kako izgleda promocija kandidata za predsednika zemlje kojoj je jedna od prestonica Holivud. Grozdovi balona oslikani u američke zastave su se spuštali nisko sa tavanice i lepršali sa svih zidova, minijaturne zastavice su bile na vrhu čačkalica zabodene čak i u koktel-sendviče, animator u fraku i pod cilindrom okićenim „zvezdama i prugama” šetao se između zvanica, oduševljeno klicanje na mitinzima u Americi razlegalo se sa televizora podešenih na Si-En-En i Foks i mešalo se sa grajom u Medija centru, živahnom i više nego što nalaže diplomatsko kurtoazni ton. Osoblje ambasade izražavalo je zadovoljstvo što se svetska javnost toliko zanima za zbivanja u njihovoj domovini.
- Amerika će uvek imati mesto u mašti ljudi zato što je zemlja snova, rizika, nada i ambicija - rekla je Dženifer Braš, zamenica ambasadora.
Da je ulog ovih izbora bio i opstanak američkog sna nastoji da veruje i Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, koji je kazao da je u napadima kojima je obasipan Obama prepoznao kritike koje su upućivane građanskoj političkoj sceni u Srbiji.
- Obama je otelovljenje američkog sna, koji je potreban i Srbiji. Ako takozvani gubitnik budi nade celog sveta i postaje predsednik najmoćnije države, i mi imamo pravo da verujemo da pripadamo generaciji koja će životu u Srbiji vratiti smisao - kazao je Jovanović.
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, suzdržano je napomenuo da će promene u Americi imati veliki uticaj na svetsku privredu.
- Glavni izazov za Ameriku i u predizbornom periodu i u postizbornom periodu jeste ekonomija. Za grešku je potrebno dvoje i ne treba kriviti samo Ameriku. Potraživanja sa američkog tržišta nekretnina Evropljani su kupovali i preprodavali i tako je kriza stigla do našeg kontinenta. Ipak, ako se problem reši tamo odakle je došao, svima će biti lakše - ocenio je Jelašić.
Opreznost u prognozama za oporavak svetske ekonomije i međunarodnih odnosa u toku noći smenilo je sve snažnije uverenje da Obama pobeđuje, kao što je već pobedio na glasanju u Medija centru sa 313 glasova naspram Mekejnovih 43.
Kameron Manter, ambasador SAD u Beogradu, ostao je neutralan ali dobrog duha, čak i kada su ga novinari saleteli da im da izjavu koja nije bila predviđena protokolom. Ipak, iz njega nisu uspeli da izvuku ništa više od potvrde da će Amerika, bez obzira na to ko će se useliti u Belu kuću, nastaviti da podržava ljudska prava, bori se protiv širenja terorizma i pomaže integraciju nekada komunističkih i socijalističkih zemalja u kapitalizam i u evropsku ekonomiju.
Dok je Obamina pobeda postajala sve izglednija i tenzija splašnjavala, novinari su se već razilazili. Nekoliko najupornijih je čekalo dolazak Borisa Tadića, ali otišli su čim su obavešteni da se predsednik Srbije ipak neće pojaviti u Medija centru. Pred zoru, razgovori su odlutali od izbora. Dremljivost je presečena posle pet sati, kada je buran pljesak pozdravio vest da je Obama postigao nedostižnu prednost. Posle Obaminog trijumfalnog govora, za one koji su još imali snage priređen je rani doručak.
V. Vukasović
[objavljeno: 06/11/2008]
