Izvor: Blic, 13.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve ratova imaju pravo na istinu
Žrtve ratova na prvom mestu imaju prava na istinu, na činjenice o nasiljima, na činjenice o ratnim zločinima, a to pravo ima i svaki čovek u svim našim post-jugoslovenskim društvima, rekla je u Ljubljani Vesna Teršelič iz „Documeta“, (Hrvatska) na trećim Regionalnim konsultacijama sa novinarima i urednicima o Inicijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudsih prava (REKOM).
Dinko Gruhonjić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine rekao je da je Inicijativa za osnivanje REKOM-a "pokušaj stavljanje tačke na sindrom slaganja trauma na traume i guranja toga pod tepih, što je uvek do sada vodilo u krvave ratove”. On je istakao i da je suviše onih koji su direktno ili indiretno bili uključeni u činjenje ratnih zločina, pa je tako i suviše onih koji su zainteresvani da ideja o osnivanju REKOM-a propadne. Gruhonjić je naveo i da su najveći regionalni mediji odigrali ulogu u pripremi ratova, a zatim i u praćenju i zataškavanju zločina zločina, ali i naglasio da nisu svi mediji bili "monstrumi” i da je itekako bilo časnih novinara.
Prema rečima Amira Kulagića iz Koordinacijskog veća Koalicije za REKOM ova generacija nema pravo ostaviti nerazjašnjenu prošlost novim generacijama”. On podseća da 15 godina od sukoba u Hrtvatskoj i Bosni i Hercegovini i 11 godina od oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji još nije razjašnjena sudbina 16.000 nestalih, još nisu otkrivene sve masovne grobnice, a mnoge žrtve nisu identifikovane.R
- Utvrđivanje činjenica o počinjenim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, tačnog broja stradalih i nestalih, utvrđivanje njhove sudbine, personalizacija žrtava je važan preuslov za proces suočavanja s prošlošću koji se onemogućuje poricanjem zločina i manipulacijama žrtvama" Inicijativa za osnivanje REKOM-a je izlaz iz naše crne, teške, bolne prošlosti. To je proces kroz koji se mora proći - naglašava Amir Kulagić.
Na skupu je pozdravljena podrška koju su REKOM-u dali predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić, kao i parlament Crne Gore. Istaknuta je i važnost medijske podrške u kampanji skupljanja miliona potpisa za osnivanje REKOM-a.
Ti potpisi bi trebali da budu prikupljeni do juna sledeće godine kada će se parlamentima post-jugoslovenskih država podneti inicijativa za osnivanja REKOM-a.
Žene bez zaštite
Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon rekla je da je potrebno postaviti pitanje
polnih ratnih zločina i navela da više od 1.000 žena ili devojaka
u Bosni, koje su bile silovane u vreme rata, nisu dobile nikakvu satisfakciju.
