Izvor: B92, 01.Avg.2020, 13:48
Žrtve nacističkog režima krive Merkelovu
Berlin -- Iz Holandije je deportovano 107.000 Jevreja, železnicom – koja je na tome dobro zaradila.
Holandska železnica je platila obeštećenje, a nemačka nije.
Sada žrtve nacističkog režima zbog toga prozivaju kancelarku Merkel, piše Dojče vele.
Na trotoaru u amsterdamskoj ulici Molenbekstrat, dva kamena za spoticanje podsećaju na roditelje Sala Milera.
Nemački okupatori su u Drugom sveteskom ratu najpre odveli Luisa Miler i Lenu Blic >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u tranzitni logor Vesterbork. U januaru 1943, nacisti su ih strpali u jedan stočni vagon Nemačke železnice zajedno sa oko 60 drugih zatvorenika. Put ih je iz Vesterborka vodio direktno u logor smrti – Aušvic.
Salo Miler kaže da do danas nije bilo ni izvinjenja ni obeštećenja od Nemačke železnice za žrtve Holokausta: „Optužujem ih da su transportovali Jevreje u koncentracione logore iako su znali da će tamo ljudi biti ubijani na užasan način. Zato želim da priznaju svoju krivicu – a to znači da nam izađu u susret“.
Pošto Nemačka železnica (Deutsche Bahn) nije pravna naslednica ondašnje železnice (Reichsbahn), 84-dišnji Miler se obratio kancelarki. Preko svog nemačkog advokata joj je poslao pismo u kojem traži da nemačka vlada preuzme odgovornost za ondašnju nepravdu.
Advokat Aksel Hagedorn je u intervjuu za holandsku televiziju rekao da je kancelarkin ured prava adresa za to: „Mi smatramo da je nemačka država još uvek odgovorna za to, pa i u pravnom smislu. Moralna odgovornost će svakako uvek postojati“.
Zato su Saveznoj Republici Nemačkoj – u prvom redu kancelarki – postavljeni određeni zahtevi.
Dirk Mulder, dugogodišnji direktor memorijalnog centra Kamp Vesterbork, podržava akciju žrtve holokausta Sala Milera. On kaže da je Rajhsban zaradio mnogo novca na transportima u logore smrti u Istočnoj Evropi: „Reč je o najmanje 16 miliona evra, a možda i dosta većoj sumi“.
„Jevereji su sami morali da plate taj prevoz: pre deportacija im je oduzimano sve što su imali; sve to je dospelo u nemačke ruke“, nastavlja Mulder, „ondašnja železnica je slala račune SS-upravi, a ova je plaćala prevoz imetkom ukradenim od Jevreja“.
U Holandiji je Salo Miler poznat kao pisac, fizioterpeut amsterdamskog Ajaksa za vreme Johana Krojfa i kao uporan borac za pravdu.
Holandsku železnicu je već bacio na kolena. Pre godinu dana, koncern je najavio da će žrtvama holokausta ili članovima njihovih porodica isplatiti obeštećenje od ukupno 50 miliona evra. No, holandski vozovi su išli samo do granice Istočne Frizije, kaže Miler:
„Vozovi Holandske železnice su se zaustavljali u Njuveshansu, tamo su menjane lokomotive i mašinovođe, kompletno osoblje, i oni su vozili ljude dalje u logore, do gasnih komora, da bi ih tamo ubijali. Oni su krivi bar koliko i Holandska železnica, i to me muči“.
Nemačka vlada još ne želi da se izjasni o pismu iz Amsterdama, ali je najavila da će proučiti njegov sadržaj. Muler neće posustati.
Kaže da je to što radi njegova dužnost prema 107.000 holandskih žrtava Holokausta.
I dodaje da će učiniti sve da bi „bar malo osvetio smrt svojih roditelja i mnogih drugih Jevreja".
