Izvor: Blic, 27.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zračenje razara ćelije
Zračenje razara ćelije
Rak kože, bez obzira na tip, nastaje usled dugotrajnog, stalnog ili povremenog, veoma intenzivnog sunčanja, kaže za 'Blic' mr Suzana Miljković, autor knjige 'Sunčanje, da ili ne'. Maligne promene se javljaju u koži jer ona prima najveće doze zračenja, i najčešće na licu, nosu, vratu, ušima i rukama, jer su stalno izloženi. Ultraljubičasto (UV) zračenje i vrlo reaktivni kiseonični radikali izazivaju mutacije DNK i smrt velikog broja ćelija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Postoje, kaže mr Miljković, tri osnovne vrste malignih promena na koži: rak bazalnih ćelija, rak skvamoznih ćelija i maligni melanom.
Rak bazalnih ćelija počinje s bisernim čvorićima koji stvaraju kraste, gnoje se i ponekad krvare. Najčešće se javlja na glavi, vratu, licu, rukama i trupu. Izlečenje je moguće u 95 odsto slučajeva ako se uoči na vreme.
Rak skvamoznih ćelija razvija se od velikih, gnojnih tumora nalik na pečurke i može da se širi. Izgleda kao uzdignuti crveni ili roze neprozirni čvorić ili bradavica, koji se gnoji u centru. Javlja se najviše na ušima, licu, usnama, rukama ili drugim delovima tela izloženim suncu. Kada se primeti na vreme, izlečenje je moguće u 95 odsto slučajeva.
Maligni melanom predstavlja nekontrolisani rast melanocita. Brzo se širi na okolne ćelije i jedini je rak kože koji se širi na druge organe, najčešće jetru, pluća, kosti i mozak. Ovo je najopasniji oblik raka kože, koji preživi tek svaki drugi bolesnik. Može se lečiti hirurškim putem, a izlečenje je moguće samo ako se otkrije na vreme. Deset puta češće se javlja kod belaca nego kod crnaca, mnogo češće kod žena nego kod muškaraca i njegov broj je u stalnom porastu u svetu je svake godine, počev od 1970, po pet odsto više obolelih nego prethodne. Sklonite se sa sunca!
Čak 75 odsto svih oblika raka kože, navodi mr Suzana Miljković u knjizi 'Sunčanje, da ili ne', može biti sprečeno ukoliko se poštuju sledeća uputstva.
Skloniti se sa sunca, naročito u periodu od deset do 16 časova.
Obavezno koristiti preparate za zaštitu s faktorom ne manjim od 15. Zaštititi i uši, usne i nos.
Koristiti i druge oblike zaštite, kao što su šešir širokog oboda, odeća s dugim rukavima i nogavicama, izrađena od gusto tkanih materijala.
Zaštititi se od površina koje reflektuju pesak, beton, voda, trava, sneg...
Izbegavati veštačko tamnjenje kože u solarijumima ili pomoću UV-lampe.
Biti veoma oprezan na većim nadmorskim visinama.
Pratiti promene na koži i po potrebi odmah kosultovati lekara! Svaka promena veličine, boje, oblika ili debljine mladeža, crvenilo oko njega ili svrab mogu ukazati na početak malignog procesa. Posebno ugroženi
Osobe svetlije puti koje lako izgore.
Oni koji mnogo vremena provode na suncu ili rade na otvorenom.
Osobe koje su u detinjstvu pretrpele ozbiljne opekotine od sunca (najveći deo celokupnog zračenja koje se tokom života primi upravo se primi u detinjstvu).
Oni koji imaju veliki broj mladeža čiji se broj uvećava posle svake sezone sunčanja.
Osobe koje pate od naslednih oboljenja osetljivosti na sunce, kao što je albinizam.
Oni koji žive u oblastima gde je zračenje najintenzivnije. Trenutno je kod nas indeks zračenja između devet i deset, a sve preko četiri smatra se opasnim upozorava mr Suzana Miljković.
Treba uvek imati u vidu da se štetni efekti gomilaju i da svaka ozbiljnija opekotina od sunca iz detinjstva ili perioda adolescencije udvostručava rizik od pojave raka kože.
.jpg)
