Izvor: Politika, 10.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoričin salaš za napuštene kuce
Novosađanka Zorica Damjanović živi na salašu nadomak sela Budisava sa svojih 220 pasa
Novi Sad – Zlatni ritriver Plavi, koji se raduje svakoj poseti, mešanci Bruno i Pepe, koji je nedavno pronađen na obližnjoj pruzi, bivši policijski labrador Lulu, trinaestogodišnja Stela i još 114 napuštenih pasa, novi dom su pronašli na salašu nadomak sela Budisava, kod Novog Sada. Zorica Damjanović, vlasnica i upravnica azila koji je osnovan u okviru Društva za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životinja „Evropska inicijativa 17”, kaže za „Politiku” da je sve počelo devedesetih godina, kada je primetila da se njena ćerka Jelena jako plaši pasa koje sreće na ulici. Da bi bolje upoznala ove plemenite životinje, kupila joj je kućnog ljubimca, maltezera Belu. Zorica se seća da se, nedugo zatim, ispred njihove zgrade pojavio napušteni mešanac. Nazvali su ga Klempa, hranili i negovali u ulazu, i štitili od komšija koji su bili agresivni prema njemu.
– Tada sam rešila da učinim sve što mogu da svi napušteni, povređeni, tučeni, vezivani psi nađu utočište. Sa drugaricom Slavicom napravila sam prvi azil u šumi iznad Veterinarskog fakulteta u Beogradu. Zbrinuli smo njih šezdesetak, svaki dan im nosili hranu i obezbeđivali neophodnu negu. Brzo se to pročulo, a mene je život odveo na drugu stranu. Vratila sam se u moj Novi Sad, i sve uživanje sam pronašla na salašu sa psima, za čiji život ne prestajem da se borim. One koji me pitaju kakve koristi imam od toga i koliko zarađujem, umesto odgovora, pozivam da dođu na salaš, u azil „Bela", nazvan po prvom psu ljubimcu moje ćerke – kaže Zorica.
Azil je osnovan pre pet godina, kada je predsednica Društva za zaštitu životinja iz Đurđeva Monika Brukner upoznala Zoricu Damjanović i odlučila da joj kupi salaš na kojem bi ona mogla da napravi azil za napuštene pse. Zorica je salaš preuredila, od štale je napravila kućicu sa kuhinjom i sobicom za noćenje radnika, cvećem i zelenilom je oplemenila ulaz u salaš... Iako i dalje sve izgleda sasvim skromno, Zorica tvrdi da je to božanstven prostor.
– Komšije iz sela teško se mire sa tim da psi žive u blizini, smeta im što noću laju, tako da smo stalno izloženi i najgrubljim pretnjama: da će ih otrovati, da će zvati lovce. Ne razumem taj stav da je u ovoj zemlji pas ništa, da ne treba da živi – kaže Zorica i dodaje da se okolina, polako, ipak navikava na njeno prisustvo. Sada je, kaže, često zovu da uradi sterilizaciju pasa u njihovim dvorištima.
Inače, azil „Bela" je jedini u novosadskom ataru koji štiti i neguje napuštene pse. Prilikom izbora lokacije ispoštovane su sve zakonske obaveze, da pripada ataru a ne naseljenom mestu, kao i da je 500 metara udaljen od najbližih kuća. Ponosna vlasnica kaže da su nedavno završili kompletno čipovanje i vakcinaciju protiv besnila.
– Dnevno nam je potrebno oko 400 kilograma hrane: 200 vekni starog hleba, džak i po konfiskata, oko 60 kilograma granula. Pomažu mi dobri ljudi, oni koji vole životinje, najviše Novosadski humanitarni centar i Pero Mandić. Stalno se borim za koji kilogram hrane više, ali pogledajte ih – oni fantastično izgledaju – ponosno ističe Zorica.
Nedavno je gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković donela odluku da se raspiše tender za smeštaj pasa i mačaka u prihvatilište, za koje grad daje 17 miliona dinara. Zorica kaže da uslovi tendera odgovaraju nekome ko ima desetine hiljada evra, a ne njoj, koja samo zahvaljujući donacijama dobrih ljudi izdržava napuštene ljubimce.
– Stalno me pitaju šta će mi toliko psi i šta radim sa njima. Ne radim ništa, osim što im omogućavam da žive! Srce mi se cepa kad moram da odbijem da primim neku novu kucu, jer nema više mesta. Ipak, nadamo se boljim danima – zaključuje Zorica.
Aleksandra Popović
[objavljeno: 11/04/2008]
