Izvor: Press, 14.Feb.2014, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Kesić: Zašto nema ”24 minuta”?
Nakon svega deset epizoda i jednog novogodišnjeg specijala, naša emisija nestala je sa TV programa.
I to tiho, tiše, ko padanje kiše.
Šteta što niko nije našao za shodno da digne glas, da se zapita, čak ni da primeti da nas nema.
To samo govori o kratkom pamćenju ovdašnjih poslenika sedme sile i još kraćem onih koji su konzumenti medija.
Ako me pitate da li znam ko nas je i zašto ukinuo, ne znam.
Ja pokušavam >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da se prisetim da li smo se možda nekome zamerili, jesmo li nekada preterali, da li je satirična oštrica naše kritike bila za nijansu preoštra, pa posekla i nas same?
Onomad kad smo se našalili na račun rođendana SNS u Areni, nije nam bila namera da vređamo, već da čestitamo.
Šešelja na šolju nismo stavili da bismo nekome pretili ili, ne daj bože, koga prizivali.
Nije kačenje portreta predsednika Nikolića u našem studiju bilo zlonamerni, već čisto estetski čin.
Ili ono kad je kandidatura trojke Dačić-Ešton-Tači za Nobelovu nagradu za mir okarakterisana kao pornografski pravac ”threesome” iliti ”sendvič”.
Sve te i mnoge druge stvari koje smo uradili u emisiji bile su, u stvari, afirmativne za te glavne junake naše političke scene.
To što smo nešto više od ostalih pominjali onoga čije se ime ne pominje (dovoljna je naime i skraćenica PPV), nije zato što nam je taj posebno iritantan ili što ga neko iz naše ekipe ne voli.
Evo, ne ustručavam se da priznam: bila bi mi čast da i mene podigne posrnulog, uzme u naručje i prenese preko praga.
Voleo bih da svi koji misle da smo ih nečim uvredili tokom naša 24 minuta razumeju da nisu u pravu.
I da konačno shvate da su sa pravom da odlučuju o našim sudbinama prihvatili i obavezu da budu kritikovani.
Da prestanu da se plaše onoga što iznosimo u emisiji, već da počnu da razmišljaju o onome što rade i kako rade.
E tada će i naša emisija postati više smešna, a manje gorka, više lepršava, a manje bolna, više zezanje, a manje zbilja.
Lepo je emisija „24 minuta“ započela svoj životni vek, a onda je prosto nestala, i ako me sada pitate da li znam zašto je nestala - znam, i uskoro ću vam i to reći.
Ipak, pre toga reći ću vam još ovo: ne zaboravite da mislite svojom glavom, ne zaboravite da ono što vidite na televiziji ili pročitate u novinama možda i nije istina, ne zaboravite da razmišljate kritički i potrudite se da čitate između redova, ili u slučaju ovog teksta, makar pročitajte i potom povežite početna slova.
Ova slova koja formiraju rečenicu neka budu i slogan novog početka naše i vaše emisije.
Dozvolio sam sebi luksuz da na skoro dva meseca zaboravim politiku i posvetim se nekome mnogo lepšem, važnijem i dragocenijem.
Nadam se da neću previše privatizovati ovaj prostor u novinama ukoliko pomenem i ime te važnije osobe.
Andrej.
Sada konačno mirno spava, a verujte, nije ga uvek lako uspavati i dozvoljava tati i tatinim drugarima da nastave tamo gde su stali.
