Izvor: Večernje novosti, 06.Feb.2015, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zojin zakon" zaključava laboratorije!
ZAKON o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, nazvan "Zojin zakon", koji je juče stupio na snagu, mogao bi da unese pravu pometnju u organizaciju službi za genetičke analize, upozoravaju domaći stručnjaci. Iako je namera da se napokon reši problem dece koja su godinama ostajala bez dijagnoze, a time i bez terapija, koja bi im olakšala teške, neizlečive bolesti, očigledno dobra, Zakon je, po oceni eksperata, tako napisan da će, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ukoliko se ne izmeni, napraviti mnogo problema u praksi. Zakonom koji su inicirali roditelji Zoje Mirosavljević, devojčice preminule od Batenove bolesti, obolelima od retkih bolesti se garantuje da će u slučaju kad u Srbiji u roku od šest meseci ne može da se postavi dijagnoza, uzorci krvi će o trošku države biti poslati na analizu u strane laboratorije. To je veliki pomak za obolelu decu i njihove roditelje, koji su dosad bili prepušteni sami sebi. Profesor dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, međutim, upozorava da je tim zakonom većini njegovih kolega - genetičara, stručnjacima koji su do sada obavljali genetičke analize u brojnim laboratorijama, uglavnom u većim zdravstvenim centrima, oduzeto pravo da sprovode ove analize. - Naime, po prirodi svog obrazovanja, genetičke analize na koje se ovaj zakon odnosi, a to su "analiza hromozoma i određivanje prisustva greške na genima odnosno na molekulu DNK", kako u našoj zemlji, tako i svuda u svetu, obavljaju u najvećem broju stručnjaci iz redova biologa i molekularnih biologa - objašnjava dr Stojković. - Zakonom je, međutim, izričito propisano da ovu vrstu dijagnostike mogu da rade lekari sa odgovarajućom specijalizacijom, odnosno užom specijalizacijom, i koji rade u ustanovi tercijarnog ranga, ili lekari koji u okviru oblasti svoje specijalizacije dobiju takav sertifikat, supspecijalizaciju ili se stručno dokvalifikuju za sprovođenje genetičkih ispitivanja. Na prste jedne ruke mogu se u našoj zemlji nabrojati lekari koji su se opredelili da svoj profesionalni vek provedu u genetičkim laboratorijama.REAGOVAĆE I DRUŠTVO GENETIČARA Sastanak sekcije za medicinsku genetiku Društva genetičara Srbije zakazan je za sutra, tako da će i Društvo genetičara da reaguje formalno kod Ministarstva zdravlja na tekst usvojenog Zakona. Situacija je, kaže prof. Stojković, slična i u svim drugim zemljama. Prema njegovim rečima, veliki broj genetičkih analiza za retke bolesti u našoj zemlji, do stupanja ovog Zakona, nisu se obavljale u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite, niti su ih obavljali lekari, kako to predviđa novi Zakon, već u univerzitetskim laboratorijama, kakve su, na primer laboratorije na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, na Biološkom ili Medicinskom fakultetu. - Nastavljanjem pruža usluga hiljadama pacijenata koje se svake godine testiraju u ovim laboratorijama, kršili bismo Zakon, kao što će ga kršiti i svi oni biolozi uključeni u dijagnostiku naslednih i retkih bolesti - kaže prof. Stojković. - Na osnovu ovog zakona, jedino pravno rešenje jeste zatvaranje praktično svih genetičkih laboratorija u Srbiji.
Nastavak na Večernje novosti...
