Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jun.2010, 15:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Znate li šta vaše dete radi na internetu?

BEOGRAD -

Srednjoškolci nedeljno provedu oko 20 sati u "on-lajn" komunikacijama, najviše na socijalnim mrežama interneta u ćaskanju s prijateljima i poznanicima, pokazuju najnoviji podaci Centra za proučavanje informacionih tehnologija (Cepit).

Istraživanje Cepita, koji deluje u okviru Beogradske otvorene škole, sprovedeno je tokom aprila među 300 srednjoškolaca iz cele Srbije, koji duži niz godina svakodnevno koriste internet, navela je psiholog i saradnik Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Milina Petrović.

Osnovna ideja je bila da se sazna šta srednjoškolci najčešće rade na internetu i kako koriste društvene mreže, rekla je ona i dodala da je istraživanje pokazalo da "deca idu na internet" više puta u toku dana, najviše na socijalne mreže na kojima često imaju više od jednog profila.

Oko 41 odsto ispitanih srednjoškolaca ima svoj profil na dve socijalne mreže, 22 odsto na tri do pet mreža, a tri odsto na više od pet, ukazala je Petrović.

Internet prijatelji

"Fejsbuk je potpuno dominantan što pokazuje i podatak da na njemu 96,3 odsto ispitanika ima svoje profile, a u proseku trećina ima između 500 i 1.000 prijatelja", istakla je Petrovićeva.

Ona je ocenila da im to sve nisu pravi prijatelji, već osobe koje znaju sa interneta, iz škole i ukazala da tinejdžeri često prihvataju svaki zahtev za prijateljstvo, čak i one koje ne žele, jer im je neprijatno da ih odbiju.

Petrovićeva je, takođe, navela da 69 odsto ispitanika više koristi internet nego što gleda televiziju, a 62 odsto internet nego što uči, dok oko 77 odsto srednjoškolaca koristi internet i za skidanje zabavnih sadržaja, filmova, muzike, ali i sadržaje koji su im potrebne za školu.

Govoreći o obrascima rizičnog ponašanja, Petrovićeva je navela da se 48 odsto srednjoškolaca barem jednom uživo susrelo sa osobom koju su pre toga upoznali na internetu, i za većinu je to bilo pozitivno iskustvo.

Na pitanje da li im je neko poslao provokativne fotografije preko interneta, skoro 40 odsto srednjoškolaca je potvrdilo da se to dogodilo, ali u podjednakoj meri su te fotografije stigle od osoba koje su do tad poznavali i osoba koje su prethodno "upoznali" na internetu, dok je njih 11 odsto i samo slalo svoje provokativne fotografije.

Petrović je istakla da je negativna pojava i to što je više od polovine ispitanika reklo da je svoju šifru za neki nalog na "netu" dalo drugoj osobi.

"Zanimljivo je da se skoro 30 odsto tinejdžera barem jednom lažno predstavila na internetu i uglavnom su govorili neistine o svojim godinama i emotivnom statusu", kazala je ona i dodala da je to važno pitanje kojim se treba baviti u obrazovanju mladih, jer sve ono što ostavljaju na internetu postaje deo njihove on-lajn reputacije.

Pored činjenice, dodala je Petrović, da je internet postao deo svakodnevnog života tinejdžera za zabavu, sticanje prijateljstava i informisanje, postoje i druge, ne tako zabavne strane koje se ispoljavaju kroz takozvani "sajber buling" (cyber bullying) ili virtuelno zlostavljanje, posebno među vršnjacima, ali i susrete sa "internet predatorima" koji najčešće završavaju na stranama crne hronike.

"Bezbedno na internetu" - vodič za roditelje

Da bi se ovakve situacije izbegle potrebno je da roditelji imaju otvoren odnos sa svojom decom i da, kao što ih pitaju sa kim se druže u realnom životu, ili kako su se proveli u gradu, pitaju i sa kim se druže na internetu, naglasila je Petrovićeva i dodala da je vodič "Bezbedno na internetu" napisala kako bi pomogla roditeljima da postanu upućeniji u internet i život svoje dece.

"Vodič je najpotrebniji roditeljima koji se nikad nisu zapitali šta njihova deca rade na internetu zato što nisu toliko svesni problema koji mogu da postoje", objasnila je Petrovićeva.

Prema njenim rečima, nemali broj ljudi suočavajući se sa internetom oseća da je nekompetentno jer se ne snalaze sa računarima, pa i ne koriste internet.

"Osnovna ideja prilikom pisanja vodiča bila je da pokušam da razvejem neke strahove, prvenstveno da je internet bauk i da trebate biti internet mag da bi mogli da budete dobar roditelj nekome ko odrasta u digitalnoj eri", istakla je ona.

Osim što u vodiču upoznaje roditelje sa nekim osnovnim "tajnama" interneta, Petrović savetuje roditelje i na šta da upozoravaju svoju decu prilikom boravka u virtuelnom svetu.

Deca ne bi smela da ostavljaju previše informacija o sebi na raznim veb stranama, treba da izbegavaju komunikaciju sa osobama koje ih vređaju i maltretiraju, kao i da izbegavaju korišćenje provokativnih imena koja privlače nasilnike.

Da ne bi došlo do krađe identiteta koja podrazumeva da je neko saznao šifru profila na društvenoj mrežu i potom postavljao lažne informacije o detetu, roditeljima tj. deci se savetuje da vode računa o privatnosti i izbegavaju šifre koje se mogu lako pogoditi kao što je datum rođenja.

Jedan od saveta je, kazala je Petrovićeva, i da roditelji vode računa kada postavljaju slike svoje dece na interent, jer vrlo često mogu privući pažnju pedofila i da u tom slučaju ograniče kome će one biti vidljive.

Neophodno je da roditelji budu deo života svoje dece, da ih uče lepim manirima koji više ne važe samo u realnom životu, nego i na internetu, da uče da imaju pozitivan odnos prema sebi, jer je to najbolja osnova za izgradnju stabilne ličnosti koja neće dozvoliti da neko manipuliše njome, naglasila je ona.

Biti danas dobar roditelj znači biti roditelj koji je spreman da neprestano uči o sebi i o svom detetu, rekla je Petrovićeva i zaključila da rešenje nije u potpunoj zabrani korišćenja interneta već u upoznavanju virtuelnih navika svoje dece.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...