Izvor: B92, 08.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znamo šta nećemo, ali ne šta hoćemo
B92: Dobro veče. Nakon jučerašnjih izjava političkog direktora Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije Džona Sojersa o tome da Kontakt grupa podržava nezavisnost Kosova, uprkos njegovim i nekim domaćim pokušajima da se ove izjave na izvestan način ublaže, ostao je osećaj da je Kosovo, bar što se međunarodne zajednice tiče, mnogo bliže nezavisnosti nego što se u Srbiji misli. Gost Poligrafa i Televizije B92 večeras je predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Momčilo Trajković. Gospodine Trajkoviću, dobro veče i dobrodošli.
Trajković: Dobro veče, bolje vas našli.
B92: Vi ste prisustvovali sastanku s kog potiče ova sporna izjava gospodina Sojersa, pa evo da Vas zamolim da nam u najkraćem kažete najpre kakav je karakter tog sastanka bio i šta je najtačnije gospodin Sojers na tom sastanku izgovorio.
Trajković: Ako vam citiram poziv, usmeni poziv koji smo dobili onda ćemo sve razjasniti. Poziv je bio upućen jednom broju lidera s Kosova i Metohije da prisustvuju sastanku u prostorijama UNMIK-a gde će politički direktor Forin ofisa saopštiti koje su to odluke Kontakt grupe. Dakle, ne šta misli Forin ofis, nego koje su to odluke Kontakt grupe, i tako je gospodin Sojers i počeo. On je rekao nama da saopštava te odluke, da je zasedala u Londonu Kontakt grupa na nivou ministara i da je u razgovorima sa Albancima već rekao šta se očekuje od Albanaca, a da se očekuje od Srba da oni mirno shvate da je nezavisnost Kosova jedino rešenje i da to rešenje treba da prihvate. I još jednu stvar na početku je rekao, da mi, lideri s Kosova i Metohije, srpski, treba da objasnimo srpskoj zajednici da je to jedino rešenje kako bi našli zajednički jezik u multietničkom Kosovu i nezavisnom Kosovu.
B92: Dakle, nije čak bilo ni one čuvene uslovne nezavisnosti, nego je govorio vrlo jasno o potpunoj nezavisnosti Kosova, da li Vas dobro razumemo, gospodine Trajkoviću?
Trajković: Da. U jednom momentu prevodilac je preveo 'buduća nezavisnost', uzimajući u obzir vreme kada će se to desiti i gospodin Sojers je bio dosta jasan. Ja sam ga prekinuo i zamolio da malo zastane i pitao ga - da li Vi to govorite u Vaše ime ili govorite u ime Kontakt grupe, da li imate drugi jezik, drugi način da to saopštite, jer je bio dosta arogantan, moram da kažem. I onda sam rekao da sam jedan od ljudi koji ima dosta fleksibilan odnos prema rešavanju kosovsko-metohijske krize i prosto je i meni ovako fleksibilnom čoveku, koji ima razumevanja za veliku krizu na Kosovu i Metohiji, neprihvatljivo da se na takav način prvo saopštava jedno takvo mišljenje, a onda da se na takav način saopštavaju i donose odluke koje su nepravedne i koje vode ka produbljivanju krize. Rekao sam mu još - dobro bi bilo da ste Vi prvo otišli u Beograd da tamo saopštite to, pa onda da dođete kod nas. On je odmah prilikom odgovora rekao - da, ja sutra putujem u Beograd i tamo ću isto ovo saopštiti.
B92: Kako, gospodine Trajkoviću, tumačite onda ovu malu maglu koja se diže oko njegove izjave? On je govorio i za naš program, ja moram da kažem da je on u intervjuu Televiziji B92 mojoj koleginici Ljubici Gojgić na jedan, hajde da kažemo, relativno indirektan način, ipak rekao da ima mnogo razloga zbog kojih Srbija treba da razmišlja o tome kako da zaštiti Srbe na Kosovu, kako da se stvore institucije koje će zaštiti Srbe na Kosovu. Drugim rečima, ako malo analizirate sve poruke koje je on i na našem programu preneo, sve upućuje ka nezavisnosti Kosova. Moje pitanje je kako onda tumačite, kako da kažem, tu jednu malu diplomatsku zavesu koja stoji ispred ovoga, ako je to već tako? Čiji je interes u ovom trenutku da građani Srbije ne znaju šta misli Kontakt grupa?
Trajković: Moram da kažem da sam ja imao informacije o takvom stavu Kontakt grupe ili da takav stav preovladava i da će on biti nama saopšten.
B92: Pa, mislite da je imala i Vlada, ako ste imali Vi na Kosovu?
Trajković: Ja sam siguran. Ako sam ja svojim vezama, a moje veze nisu jake kao što su vladine veze, znao za tako nešto, ja sam siguran da za takva, hajde da kažemo, razmišljanja, da ne govorimo o odluci, u Kontakt grupi, s takvim razmišljanjem bila je upoznata sigurno i Vlada i sve institucije u Srbiji. I moram da kažem da se van kamera među političarima priča da od Kosova treba dići ruke, mi nemamo rešenja, nemamo odgovor, ali čim se kamere uključe onda se ljudi jednostavno usprave i počnu da izbacuju parole i politiku koja će zaštititi Kosovo i Metohiju. Jednostavno pomislite kad njih slušate da će se svi problemi tako lako rešiti, da sve to zavisi od nas, a ne od druge strane, pre svega mislim albanske, i međunarodne zajednice, ali i od procesa i protoka vremena koje je ključni faktor za rešavanje kosovsko-metohijske krize.
B92: Gospodine Trajkoviću, poznato je da će praktično odluku o Kosovu doneti Kontakt grupa.
Trajković: To mi je jasno od one večeri.
B92: Kontakt grupa i odluka Kontakt grupe biće podržana u Briselu, to je gotovo izvesno. Ako imate sve to sad u vidu i ako ste prisustvovali sastanku na kom ste od gospodina Sojersa, političkog direktora Forin ofisa dobili takvu jednu poruku, da li za Vas ima dileme u kojem pravcu će Kosovo ići? Kakav je Vaš osećaj?
Trajković: Moram da kažem, ja sam večiti optimista, i sada sam.
B92: U kom smislu? Mislite generalno?
Trajković: Ja sam generalno čovek optimista, pa i po pitanju rešavanja kosovsko-metohijske krize ja sam dugo vremena bio optimista. I danas mislim - kada je situacija došla tu gde jeste, da kada bi postojalo pameti, kada bi postojala politika da bi mogli da zaustavimo ili da ublažimo te procese. Nažalost, niko ne izlazi s rešenjem. Ja sam već pre nekoliko godina javno prozvao Vladu da izađe sa svojim rešenjem. I po Ustavu, i po Rezoluciji 1244 Vlada Srbije, odnosno država Srbija je dužna da izađe sa projektom rešavanja kosovsko-metohijske krize i da ga pokaže drugoj strani i međunarodnoj zajednici. Vidite, izbegavanje donošenja Ustava govori da Srbija nema rešenje ili nije uspela da nađe rešenje koje će ugraditi u Ustav kako bi izašla sa celovitom planom. Ja sam inače slučajno član Ustavne komisije u prošlom sazivu parlamenta, za vreme DOS-a, i znam da je za nas bilo to najspornije pitanje, kako da donesemo Ustav, a da ne znamo šta će biti s Kosovom i da mi nemamo to rešenje i predlog rešavanja te kosovsko-metohijske krize. Dakle, ne može se projekat o Kosovu i Metohiji držati u fioci. I sada mi se krijemo iza žbuna, da sakrijemo rešenje kao da čitav svet ne zna. Svi eksperti su razradili sve varijante i zna se šta je sve moguće.
B92: Dobro, da li Vlada ima rešenje, kakva su Vaša saznanja da li Vlada uopšte ima nešto s čim bi izašla? Da li je imala nešto u ovom periodu? Ja znam, video sam Vaše izjave, da ste tražili da Vlada izađe, jer ste smatrali da je to taktički ispravno da Vlada Srbije kaže šta ona ima kao rešenje, plan?
Trajković: Mislim da nema, ili ako ga krije kao kao da ga nema, jer vidite, već predlozi dolaze, rešenja dolaze, a kad će Vlada da pokaže, kome će ga pokazati kada mi dobijemo rešenje međunarodne zajednice i Kontakt grupe - uzmi ili ostavi. Kome ćemo ga onda... gde će to naše rešenje biti?
B92: A da li, gospodine Trajkoviću, mislite, hajde samo da pokušamo da razmotrimo još jedan aspekt, da li je takva i ponuda Srbije bila. Već se čuju primedbe da je Vlada u odsustvu programa i rešenja koje bi srpska strana ponudila, ustvari svo vreme nudila isključivu opciju - ili nezavisnost ili ništa. I sada se kaže - dobro, pošto ste nudili ili nezavisnost ili nema nezavisnosti, a i sami kažete nema srednjih rešenja, ne postoji način da se ublaži ova solucija koju evo sada hoće da izgura Kontakt grupa- da li je možda to posledica takvog jednog pristupa ili koji srpska Vlada ima?
Trajković: Posledica je nedostatka politike strategije. Srbija zna šta neće, a ne zna šta hoće. Ovu rečenicu ja govorim već nekoliko godina, dajmo da vidimo šta mi ustvari hoćemo. Rekli smo - manje od nezavisnosti, više od automonije, ja sam o tome govorio 2003. godine, ali tada kada smo mi govorili o toj, da kažem, formuli manje od nezavisnosti, više od autonomije, mi smo im ponudili model. I 2003. smo izašli sa projektom - "Kosovo- Evro regija", "Kosovo- Evro region", i čak i ako smo ponudili takav jedan projekat on je odbačen. Danas oni govore o manje od nezavisnosti i više od autonomije, ali ne nude projekat. Pitanje decentralizacije jeste važno, ali pitanje decentralizacije je uređenje te teritorije, da li će ona biti nezavisna ili će biti široka autonomija nije bitno, bitno je da se kroz decentralizaciju uspostave neki odnosi koji će biti institucionalna zaštita manjina, odnosno srpske zajednice.
B92: Vratićemo se na te teme, gospodine Trajkoviću. Ono što mi se čini vrlo zanimljivim i važnim u ovom trenutku jeste da Vas pitam da li Vi mislite da je kosovski stav međunarodne zajednice građen sa pozicija ratnog poraza Srbije koji ni režim Slobodana Miloševića, a ni bilo koja Vlada posle toga, bilo ih je tri posle 2000. godine, praktično nije htela ni da prizna ni da objavi? Da li smatrate da ovakav stav međunarodne zajednice ima veze s činjenicom da Evropa duže pamti nego građani Srbije?
Trajković: Tačno je. Ja ću da parafraziram jedan moj i vladikin razgovor, vladike Artemija, sa Holbrukom. 1999. godine došle su NATO snage, kidnapuju se ljudi, strada narod, mi smo otišli kod Holbruka pošto je boravio u Prištini, zamolili ga da pomogne da zaustavimo to stradanje i tada smo ponudili projekat kantonizacije. On je rekao sledeće: "Ako mislite da ćemo podržati kantonizaciju, Amerika to neće podržati, a što se tiče ovog drugog, vi ste kapitulirali, a sada pobednik naplaćuje račune." To me non-stop proganja i mislim da je suština u tome da mi nismo uspeli da iskoristimo 2000. godinu. I nakon 2000, kada je na vlasti bio jedan demokratski režim, kada smo imali premijera koji je daleko video, premijera s jakim međunarodnim pozicijama i danas svakoj Vladi, koja želi da rešava probleme u Srbiji, ono ključno što nedostaje jeste legitimitet kod međunarodne zajednice. I vidite, danas se trguje s Hagom, pa i Kosovom, da bi se došlo do međunarodne pozicije i da bi se na kraju ta međunarodna pozicija iskoristila za čuvanje vlasti, a ne za rešavanje problema. Pokojni premijer Đinđić je na to upozoravao i zato je on tada govorio da pitanje statusa Kosova i Metohije se odmah mora staviti na dnevni red. Ovi današnji su govorili - ne, standardi, pa status. A on je, parafraziraću sad tu njegovu anegdotu, kazao "ako se napravi divlje kuća onda se postavlja pitanje šta je lakše, da li da se divlja kuća ruši ili legalizuje, najčešće se legalizuje". On je o onome što se na Kosovu i Metohiji radi i radilo u to vreme ustvari govorio o divljoj državi koja će se na kraju legalizovati.
B92: Ako to bude tako, gospodine Trajkoviću, hajde da Vas pitam kako iz Kosova izgleda politički rasplet u Srbiji u vezi s Kosovom, jer i premijer i predsednik države kažu - ne, nikad nećemo potpisati nezavisno Kosovo. Ako međunarodna zajednica odluči da Kosovo bude nezavisno, da li Srbija ulazi u jednu ogromnu krizu u međunarodnim relacijama, da li ćemo mi ući u novu izolaciju, a sa Srbijom naravno i onaj deo Srba koji živi na Kosovu, koji je krvno vezan za Kosovo, a pogotovo će biti u okruženju jedne nezavisne države, ako to bude tako?
Trajković: Plašim se da Srbija ne može da pobegne od Kosova, Kosovo nije samo teritorija. Plašim se da, uslovno rečeno, Šumadija ne postane Kosovo. I ono, malopre ste govorili šta to misle predsednik i premijer, neće da potpišu. Narod, građani Srbije, mi s Kosova i Metohije, ne očekujemo od njih da potpišu ili da ne potpišu, mi pitamo njih imaju li rešenje. Ako nemaju rešenje, to je veliko, krupno pitanje, onda treba da odu s vlasti i da pitaju da li neko ima rešenje. Plašim se da je sve manje vremena da se bilo koje rešenje jednostavno ponudi. Naša najveća šansa je danas ili juče u kompleksnosti kosovsko-metohijskog problema, ta kompleksnost ustvari usporava one koji bi preko noći proglasili nezavisnost Kosova. Ta kompleksnost kupuje vreme za Srbiju, ali to se vreme uzalud troši, jer Srbija ne izlazi sa svojim rešenjem. Dakle, tu našu šansu, kompleksnosti problema, izgubićemo zato što nemamo aktivnu politiku prema Kosovu i Metohiji.
B92: Gospodine Trajkoviću, vrlo često se čuje teza iz krugova političkih elita u Srbiji - ako je međunarodna zajednica odlučila da Kosovo bude nezavisno, o čemu onda da pregovaramo. Pa, zar nema veoma mnogo važnih stvari koje će i u toj varijanti, dakle, i u opciji nezavisnosti Kosova, biti veoma važne za Srbe koji opstaju i koji nastave da žive na Kosovu? Zar nije decentralizacija zaista krupno pitanje, zar nije poseban status za severni deo Kosova, srpska policija, eksteritorijalna crkva? To su sve veoma važna pitanja koja će ljudima omogućiti da prosto normalno žive i u takvom okruženju.
Trajković: Današnja borba i borba svake vlasti u Srbiji treba da bude za narod, za ljude, da ljudi oni koji su tamo dole opstanu. Ako ovih dana televizije s Kosova šalju slike kako se Srbi smrzavaju u kontejnerima, zar je moguće da ova država nema ne znam koliko desetina hiljada evra da smesti u pedesetak kontejnera neke Srbe koji tamo žive danas i da im reši problem. Kako će ona da reši problem, kako će da reši problem država koja ne može da reši problem zaleđine Kosova? Ja često putujem Beograd - Priština, verujte, od Merdara do Kuršumlije nemate ni 500 stanovnika, narod se povlači, a tu mi odlučujemo, da ne govorim o Bujanovcu. A koji su procesi na Kosovu i Metohiji? Od Prištine prema Podujevu do Merdara, te administrativne linije, zida se neprestani grad. Ja moram da kažem da postoji rešenje, postoji rešenje, ali mi moramo da izađemo, ali ovo je poslednja šansa, da izađemo sa fleksibilnim rešenjem, sa evropskim rešenjem. Srbija treba da ponudi evropsko rešenje kako bi oduzela argumente albanskim ekstremistima i oduzela argument onim lobistima u međunarodnoj zajednici koji guraju rešenje koje će Kosovo učiniti novim faktorom krize.
B92: Koje rešenje postoji, gospodine Trajkoviću?
Trajković: Postoji jedno rešenje koje treba da ide u susret kompromisu. Dakle, mi smo nudili već duže vremena rešenje u procesu, ali su svi procesi istekli i danas treba da sednemo da vidimo šta je to najfleksibilnije rešenje. Postoji rešenje jačanja pozicije, postoji rešenje da Kosovo posluži Srbiji kao ulaznica u Evropsku uniju, da Kosovo ide prema evropskim regionima, a da Srbija zauzme poziciju u Evropskoj uniji i u Ujedinjenim nacijama. Dakle, postoji rešenje, ali treba da se ide u susret rešenjima. Nažalost, ovde se samo ćuti i moram da kažem, samo da ovo kažem, Miloševićev Beograd, ja sam delimično učestvovao u tome, DOS-ov Beograd i današnji Beograd se ne razlikuju kad je Kosovo u pitanju. Svi Kosovo koriste za političko pozicioniranje u Beogradu.
B92: A da li se, gospodine Trajkoviću, hajde da posmatramo to i s druge strane, da barem pokušamo, razlikuju lideri Srba na Kosovu iz onog vremena, iz ovog drugog koje ste pomenuli i ovog sadašnjeg u kom se sada nalazimo? Jer, znate, sad mi znamo da je, ne znam, gospodin Marko Jakšić iz Demokratske stranke Srbije, da je gospodin Goran Bogdanović iz Demokratske stranke, da Vi sarađujete dobro s Pokretom snaga Srbije ili ste sarađivali.
Trajković: Ja sarađujem sa svima, pa i sa Pokretom snaga Srbije, sa svima sarađujem.
B92: Sad govorim o liderima, gospodine Trajkoviću.
Trajković: Hoću da kažem sledeće, razlikuje se u odnosu kome pripadaju. Dakle, vidite, ja ne kažem da mi nismo odgovorni za razilaženja, pa i sukobe, ali sukobi pre svega se proizvode ovde, iako mi pripadamo dole različlitim partijama, neminovno je ako se ovde svađaju Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije da se to dole reflektuje.
B92: Video sam tu Vašu kritičku opasku na račun praktično političkih elita u Beogradu, na račun Vlade ako hoćete, pošto Vlada vodi državu, da se sukobi proizvode ovde, ali ako se oni reflektuju dole.
Trajković: Kako da ne.
B92: Prosto lideri Srba na Kosovu nisu otporni na to.
Trajković: Ja sam pokušao i nisam uspeo, od momenta kad sam shvatio, '90. godine, '91. kad sam napustio tu politiku i krenuo autonomnim, autentičnim putem, shvatio sam da bez naše autentične politike nema rešenja. Moj projekat je bio da kosovsko-metohijski Srbi postanu stub Srbije koji će biti u funkciji rešavanja državnih i nacionalnih pitanja. Međutim, znate šta, kad smo mi jaki, kad Beograd zaboravi Kosovo, a čim Beograd zaboravi Kosovo, a mi malo porastemo, odmah nas kao livadu pokose, iskoriste ono seno, a nama ostaje da ponovo rastemo. I umesto da danas mi imamo jak stub na Kosovu i Metohiji, mi imamo danas ljude koji pripadaju partijama. Vidite, pregovarački tim je napravljen i ja razumem, onaj ko ima vlast taj određuje tim, ali prosto je nemoguće da su u pregovaračkom timu samo oni ljudi koji isključivo pripadaju partijama koje su na vlasti, a postoje mnogi ljudi koji bi mogli da daju doprinos ili da ih organizuju na drugačiji način. Svi smo mi na neki način zavezani u džak i bačeni sa strane da bi, eto, politiku o Kosovu i Metohiji u Beogradu, s poštovanjem mnogima, pojedini vodili, a koji nikada na Kosovu nisu bili ili još nisu ni videli živog Albanca.
B92: Gospodine Trajkoviću, niko ozbiljan ne može pomisliti da su sve ove izjave i gospodina Sojersa, ali i Štefana Lenea, izaslanika Evropske unije, u razgovoru sa predsednicom Koordinacionog centra, slučajne. Da li je koincidencija i pominjanje mogućih povlastica Srbije u finansijskim dugovima Srbije i Crne Gore? Pominje se poslednjih dana dug Kosova koji bi eventualno mogao biti otpisan Srbiji i Crnoj Gori, a to je milijardu dolara.
Trajković: Vrlo je interesantno kako se ti procesi poklapaju, ovaj dolazi da nam saopšti da će Kosovo biti nezavisno, s druge strane imamo, što je dobro, međunarodni fond šalje poruku o otpisu duga, novi aranžmani, ali i poruka da će Srbija biti oslobođena plaćanja kosovskog duga od milijardu dolara. Ekonomski posmatrajući, ovako teško iznurena Srbija, ta injekcija njoj dobro dođe, ali s druge strane, to ima jasnu poruku i ja se plašim da ta dva procesa nisu povezana. I gledam sinoć kako se seče torta, kako se slavi taj događaj i izjavu podpredsednika Vlade Srbije kako prosto ignoriše ono što je gospodin iz Britanije rekao. Mislim da su stvari mnogo ozbiljnije i te stvari moraju da se razjasne. Mi ćemo ih razjasniti, mi ćemo morati da sednemo dole na Kosovu i Metohiji i da pomognemo, da pomognemo da se razjasne stvari. Moramo da sednemo da vidimo šta treba da uradimo da spasimo što se spasiti može i ujedno da pomognemo Srbiji da prevaziđe sve te probleme koji će naići.
B92: Da li su to pregovori, gospodine Trajkoviću, o kojima ipak govori i Kontakt grupa i Evropska unija. To kad Vi kažete da se spasi što se spasiti može, pa da li su pregovori šansa da se obezbedi sigurnost Srbima, crkvi, imovini, sloboda kretanja? Da li su ovi direktni pregovori šansa da se to obezbedi?
Trajković: Jesu šansa, jesu velika šansa. Mi ne možemo izaći iz pregovora bez obzira šta ko govori, mi moramo pregovarati. Uvek kad smo izlazili s pregovora, iz Rambujea, izgubili smo. Sećam se kada su pravljeni ustavni okviri, mi smo povukli našeg predstavnika, pa samo sa zakašnjenjem od mesec i više dana poslali dvojicu predstavnika, ali stvar je završena. Dakle, pregovori su jedina mogućnost i lobiranje, i mi moramo da jednostavno otvoreno kažemo gde je problem. Šta se ovde radi, ovde se kritikuju ovi specijalni predstavnici, Kušner, Štajner, Petersen, kako oni ustvari zastupaju progonsku politiku, a svi oni koji su tu bili i otišli dobili su priznanje u Savetu bezbednosti i od Ujedinjenih nacija. Dakle, problem nije tu. Možda kad bih ja bio ili kad bi vi bili tamo i ako prihvatite tu politiku morate to da radite. Problem je u Savetu bezbednosti, problem je u Njujorku, odnosno Vašingtonu, Londonu, Parizu, Briselu, Moskvi i tako dalje, i tako dalje.
B92: Gospodine Trajkoviću, ja znam da neće biti simpatično ovo što ću sada da Vas pitam, ali prosto realnost nameće i takav mogući razvoj realnosti, da li Srbi na Kosovu razmatraju opciju potpune nezavisnosti i svog života u nezavisnom Kosovu? Da li organizacije Srba na Kosovu, da li lideri, da li Vi razgovarate o tome, da li građani nealbanci na Kosovu razmatraju tu opciju?
Trajković: Ja sam hteo da vam pokažem, ovo je koncept koji sam pravio dok smo razgovarali sa gospodinom Sojersom, to su teze, odnosno njegove teze koje je izneo, a onda sam ovako dok smo razgovarali napisao, ne znam da li kamera vaša može da... Dakle, piše: "Pokret protiv nezavisnosti Kosova i Metohije", politički pokret. Mi moramo da se izjasnimo, da kažemo svoj stav, ali mi smo jednostavno ošamućeni, mi Srbi sa Kosova i Metohije, zato što svu politiku o Kosovu i Metohiji su preuzeli ovde u Beogradu. Mi smo jednostavno van igre, mi čekamo da nam se kaže šta da radimo, ali mi moramo da organizujemo način, politički način predstavljanja našeg problema. Mislim da je to vrlo važno kako bi se politički organizovali da bi mogli sutra ako Vlada na primer, bilo ova ili neka druga, prihvati da to ipak tako bude, šta ćemo reći stanovništvu. Mi smo dole, ja znam 17. marta šta je bilo. Nikakve veze, čak nije bilo ni sredstava informisanja, mi smo se sami snalazili kako smo mogli. Ja sam bio u kontaktu i sa premijerom i sa tadašnjim ministrom, današnjim predsednikom Srbije, u telefonskim vezama, uz instrukcije šta treba da radimo. Dakle, ne postoji osmišljena politika i ne postoji osmišljena strategija, mi to najbolje osećamo i zato ja i ne mislim da mi možemo sami da uradimo. Ja sam juče na konferenciji za štampu tražio da se zakaže državni savet za Kosovo i Metohiju, mi Srbi sa Kosova i Metohije vršimo pritisak na premijera da to uradi, on je to formirao pre godinu dana. Svi smo tu, od avgusta meseca do današnjeg dana. Iako se dešavaju i donose odluke o vrlo važnim pitanjima, idu neverovatni procesi, državni savet za Kosovo i Metohiju još uvek nije zakazan. Ili neka se raspusti ili razmišljam, moram da kažem, razmišljam ozbiljno da podnesemo ostavku na članstvo u državnom savetu, jer šta ćemo tamo ako on ne funkcioniše, a narod misli da mi imamo neke ingerencije i da mi možemo da o nečemu odlučujemo.
B92: Gospodine Trajkoviću, vreme nam brzo prolazi, još par minuta imamo. Kakva je situacija sa strujom i sa grejanjem u ovom trenutku u najvećem delu srpskih kuća i albanskih, na kraju krajeva, nisu samo Srbi bez struje?
Trajković: Evo, vidite, i Albanci u okolini Podujeva, ali je očigledno da najveći teret nose srpske enklave, pogotovo centralno Kosovo, Gračanica moram da kažem da je najteže prošla u ovoj fazi. Ljudi ne znaju šta da rade, sigurno da bez plaćanja nema ni struje, ali mora da se sedne i da se razgovara, da se vidi šta je to, na koji način, šta sa socijalnim slučajevima raditi, a ne slati odavde poruke - nemojte da to prihvatate, jer ćete priznati nezavisno Kosovo.
B92: To sam upravo hteo da pitam, da li je tačno da jedan dobar deo Srba sa Kosova ne želi da potpiše ugovor sa Kosovskom energetskom korporacijom, da li se tako zove, KEK-om? Zašto, pa za dve godine će svi Srbi iz Srbije verovatno potpisivati ugovor sa nekom stranom kompanijom koja će kupiti neku energetsku kompaniju u Srbiji.
Trajković: Ima i takvih preporuka, ali ovde je ključni strah Srba za dugove koji su do sada nastali, oni su veliki, sedma godina niko ništa nije plaćao i to treba da se sedne i da se dogovori. Socijalni slučajevi treba da budu oslobođeni, a svi oni koji...
B92: Da, ali ima Albanaca koji po dve decenije nisu plaćali.
Trajković: Ja kad ovo govorim, govorim o svima, mora to pitanje celovito da se reši, a ne da sad čitav teret snose Srbi. Dakle, Srbi moraju da pokažu da jednostavno žele da učestvuju u tome, ali da bi to uradili oni moraju jednostavno da budu u poziciji da im se razjasni šta će biti sa njima, jer znate, dugovi su veliki i niko ljudima nije rekao šta će biti sa dosadašnjim dugovima.
B92: Dakle, struje u ovom trenutku i dalje nema?
Trajković: Nema, po nekoliko sati, zavisi, neke sredine imaju više neke manje, severno Kosovo takođe nema dovoljno struje, ali kažem, Gračanica, Lipljan, Lepina, Radevo i taj deo oko Lipljana je najteže prošao i najteže prolazi.
B92: Hvala Vam na gostovanju na Televiziji B92. Poštovani gledaoci, gost Poligrafa bio je predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosova, Momčilo Trajković, prijatno veče.
