Izvor: RTS, 12.Jan.2010, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značaj MMF-a u globalnoj krizi
MMF je kraj jedne godine, prvi put u svojoj istoriji, dočekao u minusu. Fond više ne primenjuje "šok terapiju", koja je nekada bila dominantan metod, zbog koje je često optuživan da nanosi više štete nego koristi.
Međunarodni monetarni fond je, prvi put od postanka, kraj 2007. godine dočekao u minusu od 110 miliona dolara.
Rusija, Brazil, Argentina, pa i naša zemlja, pre vremena su vratili dugove. Zbog toga su smanjeni prihodi od kamata, što je osnovni izvor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << finansiranja Fonda.
Postavilo se i pitanje daljeg funkcionisanja te institucije. Međutim, samo godinu dana kasnije, desila se svetska ekonomska kriza koja MMF, na velika vrata, vraća na svetsku scenu. Po svemu sudeći, na duži rok.
Kada je postalo jasno da je vrag odneo šalu, gotovo da nema zemlje koja nije zatražila pomoć MMF-a. U Fondu kažu da su njihovi stručnjaci bili spremni da na poziv otputuju u roku od nekoliko sati, a da su se programi pripremali za nedelju, dve.
Trenutno se sprovodi više od 20 programa u različitim zemljama, kojima je na raspolaganju više od 160 milijardi dolara.
"Zemlje sa niskim prihodom neće plaćati nikakvu kamatu na novac koji su dobili od MMF-a u prošlosti i to će važiti do 2011. godine. Pored toga zemlje u razvoju imaće koristi od naše pomoći. Izračunali smo da će te zemlje dobiti 18 milijardi dolara u okviru programa relociranja sredstava i ta sredstva biće podrška njihovim rezervama", kaže Bogdan Lisovolik predstavnik MMF-a u Srbiji.
Da bi finansirao aktivnosti i obezbedio obećanu pomoć siromašnim zemljama, MMF je prodao deo zlata od 3.200 metričkih tona koliko ih ima u rezervama.
MMF odustao od "šok terapija"
Dodatna sredstva obezbeđuju se i prodajom MMF-ovih obveznica a najveći kupci su Kina, Rusija i Brazil.
Primetno je i da nema više "šok terapije" zbog kojih je MMF u prošlosti često optuživan da nanosi više štete nego koristi.
"Oni su ovog puta popustljiviji, daju širi prostor za dogovor, znači daju osnovne konture, koliki misle da treba da bude deficit i kako bi se on pokrio i dozvoljavaju ili traže argumente od strane vlada sa kojima pregovaraju kako će oni to da urade, ima li argumenata da taj deficit bude nešto veći, drugim rečima njihov pritisak je sada nešto manji, to smo i mi osetili", kaže profesor Pavle Petrović sa Ekonomskog fakulteta.
U MMF-u procenjuju da će ove godine svetska privreda zabeležiti rast od jedan odsto, zahvaljujući stimulativnim paketima i niskim kamatnim stopama.
Sve su to, međutim, mere koje su rezultat dale na kratak rok. Dugoročno, potrebno je pooštriti politiku kako bi se obezbedio održivi oporavak, a MMF će sve to budno pratiti.
