Izvor: Blic, 19.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zmije hvata i u sandalama
Ljubinjac Đuro–Đuka Turanjanin jedan je od najpoznatijih lovaca na zmije otrovnice u bivšoj Jugoslaviji. Đuro je znao da u danu uhvati i po 60 primeraka otrovnih šarki.Ono čime se retki mogu pohvaliti je da Đuru za 60 godina ni jedna nije ugrizla.
„Ako se to može nazvati karijera, onda sam tokom lovačke karijere ulovio i na otkup predao 16.000 najotrovnijih kraških zmija, najviše šarki i poskoka, a da me pri tom nijedna nije ni pecnula", priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đuro, i dodaje da se zmije već godinama ne otkupljuju.
Sada ratar i stočar u ljubinjskom selu Vođeni, Đuro je nekada lovio i kune bjelice, jazavce, vukove i divlje mačke, ali pre nego što je sa lovačkom puškom počeo da krstari hercegovačkim brdima i šumama Đuka Turanjanin se okušao kao zmijolovac. „Kada je Zemljoradnička zadruga Ljubinje polovinom pedesetih objavila da počinje s otkupom zmija otrovnica za Imunološki zavod u Zagrebu, pošto sam kao lovac poznavao teren, odmah sam odlučio da se oprobam i u ovom zanatu. Nisu se tada zmije plaćale nešto naročito, a trebalo je danima tumarati po brdima po najvećoj žegi da bi imao neku korist. Komad je možda bio pet-šest sadašnjih maraka", kaže Đuka.
Đuka je u lov na zmije uvek išao u sandalama, pa je dobro morao da pazi gde staje, kako ga otrovnice ne bi ujele.
„Sandale sam nosio jer mi se leti noge mnogo znoje, a baš tako obuven imao sam dva svoja najuspešnija dnevna lova. Jednom sam u mestu Krtinje od jutra do večeri ulovio 60 šarki, odnosno šargana, kako ih mi u Hercegovini zovemo, a drugi put mi je to pošlo za rukom na Ržanom dolu, pored puta Ljubinje–Trebinje, gde sam ih isto toliko uhvatio. Sve sam ih potrpao u veću kantu koju sam na jednom mestu probušio ekserom, kako bi mogle da dišu. Bilo je leta kad sam hvatao i po 600 otrovnica. Kod kuće sam ih, do otkupa, držao sve skupa u drvenom sanduku, u prostoriji nedaleko od spavaće sobe. Nikada ih se nisam bojao, niti sam ih sanjao", dodaje Đuka.
Seća se ovaj ljubinjski zmijolovac i snimanja filmova u kojima su „igrale" njegove zmije.
„Stole Janković je 1968. u Ravnom snimao ’Odlazak dečaka u Ameriku’. Pustim deset zmija, oni snimaju, pa odjednom rez. Onda zagalame da kupim zmije jer će nastradati od njih. Pokupim ih velikim drvenim štipaljkama, vratim u kantu, onda kadrove snimaju ponovo, pa ponovo i na kraju moje zmije odoše na filmsko platno."
Seća se Đuro kako je uglavnom sam išao po hercegovačkom kamenjaru, ali je uvek sa sobom nosio injekciju i protivotrov. O zmijama zna mnogo toga, kad su najotrovnije, kada se penju na drveće i slično.
Kuna bjelica trofej
Ovaj smireni Hercegovac kaže da je lovom počeo da se bavi odmah posle Drugog svetskog rata, da bi uveče razapinjao gvožđa po obližnjim brdima, a ujutru nalazio divljač, a tek 1960. je kupio prvu polovnu lovačku pušku i postao „pravi lovac".
„Najviše bih se obradovao kuni bjelici jer joj je krzno koštalo tadašnjih 25.000 dinara, što je bilo pravo malo bogatstvo u poratnom siromaštvu. Godinama sam pokušavao da joj proniknem ćud, da pretpostavim kuda će naići i da baš na tom mestu postavim zamku."
