Izvor: Blic, 20.Maj.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zmajevim stopama po Beogradu
BEOGRAD - Godine 1892. puštena je u saobraćaj tramvajska linija od Kalemegdana do Slavije. Beograd dobija i vodovod i osvetljenje. Nikola Tesla te godine jedini put boravi u srpskoj prestonici, a u kući gde se danas nalazi Ambasada Turske pokreće se inicijativa osnivanja Srpske književne zadruge.
Zašto su ovi događaji i godina važni za čika Jovu Zmaja zainteresovani mogu saznati danas od 18 sati kada, na uglu Kneza Miloša i Krunske, počinje šetnja stazama "pesnika koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za svaku boljku ima leka".
- U kući profesora Velike škole Stojana Veljkovića, na mestu gde se danas nalazi Ambasada Turske, čika Jova Zmaj imao je stan i ordinaciju u koju se ulazilo iz dvorišta. U toj kući, na sastancima kojima su prisustvovali mnogi naučnici, 1892. pokrenuta je inicijativa da se osnuje Srpska književna zadruga, a Zmaj je bio i autor skice znaka zadruge - objašnjava Jovo Anđić, autor i vodič programa koji već treću godinu realizuje Centar za kulturne inicijative "Kulttura” uz podršku Sekretarijata za kulturu.
Iako ga mnogi vezuju za Novi Sad i Sremske Karlovce, Zmaj Jova je i beogradski pisac budući da je u prestonici proveo desetak godina.
- Tura danas neće voditi do Mostara, ali ćemo usmeriti pogled ka nekadašnjoj kafani Smutekovac gde je na oproštajnoj večeri Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Nikoli Tesli tokom njegovog kratkog boravka 1892. u Beogradu - kaže Anđić.
Staze Zmaj Jove odvešće i do priča o njegovom odnosu prema Obrenovićima, prijateljstvu sa Đurom Jakšićem koga je upoznao na studijama u Beču, ali i do boemske četvrti i pesmama koje je napisao, a bez kojih se ni danas ne izlazi iz kafane.
Zašto je zbog pevačice Male Mare prolio suzu, šta Zmaja vezuje za kafanu "Hajduk Veljko”, gde je odlazio na dalmatinski pršut i vino, i drugi manje poznati detalji iz njegovog života biće otkriveni.
- Iako je u to vreme bio poslanik u Hrvatskom saboru, prihvatio je poziv tadašnjeg ministra prosvete i došao u Beograd da radi kao dramaturg u Narodnom pozorištu, istovremeno da radi i kao lekar.
Mnogi ne znaju da je osnovao u Beogradu ambulantu u kojoj je sa još deset kolega dežurao, a da je za svega dve godine u nacionalnom teatru ostavio neizbrisiv trag - navodi Anđić.
Od Narodnog pozorišta šetnja Zmajevim tragom kreće se ka ulici koja je nakon Drugog svetskog rata, 1950. godine, ponela njegovo ime i potom do krajnjeg odredišta - Knez Mihailove 35.
- Godine 1892. Zmaj je postao počasni član Srpske kraljevske akademije. Pristupnu besedu, pesmu "Kraljević Marko i Troglavi Arapin”, nije pročitao u ovom zdanju, ali se u Arhivu SANU čuvaju neka Zmajeva pisma, između ostalih i pismo Vuku Stefanoviću Karadžiću, kao i rukopisi pojedinih brojeva "Nevena” - kaže vodič.
