Izvor: Blic, 21.Maj.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlostavljači plaćaju ćutanje
Banjaluka - U protekle dve godine 49 dece u Srpskoj bilo je žrtva seksualnog zlostavljanja, pokazuju zvanične statistike. Međutim, u Ombudsmanu za decu RS upozoravaju da je veliki problem što zvanični podaci ne pokazuju stvarno stanje na terenu. Te tvrdnje potkrepljuju mnogobrojnim evropskim, ali i istraživanjima iz regiona, gde čak 90 odsto maloletnika koji su bile žrtve zlostavljanja nikad o tome nisu progovorili.
Zid ćutanja nastaje isključivo zbog činjenice da deci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << malo ko veruje da su zlostavljana. Što je najgore, RS nema ni gde da smesti decu-žrtve, jer ne postoji nijedna ustanova namenjena isključivo za ove slučajeve. A i kada sve prođe, žrtve ostaju same i sve institucije društva ih zaborave.
Brojni slučajevi proteklih meseci koji su potresli RS pokazuju da su počinioci bile osobe iz porodice, bliski prijatelji i obično ljudi za koje sredina nikada ne bi posumnjala da su spremni na tako nešto. "Nedavno smo imali slučaj da je devojčici od 10 godina data marka da ćuti! Takođe, devojčicama iz Doboja, koje je očuh zlostavljao, govori se stalno da neće ići na ekskurziju ili da će im umreti mama ako progovore. Zlostavljači to rade tako perfidno", upozorava ombudsman za decu RS Nada Grahovac.
Istovremeno, BiH se čak ne može pohvaliti ni boljim zakonskim uporištem kada je reč o ovoj problematici. Osim što ova zemlja nije prihvatila konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja, ni kazne zlostvaljačima nisu oštre.
Zato će Ombudsman za decu tražiti da se u izmeni krivičnog zakona povećaju sankcije. "Takođe, tražićemo da se zastarevanje krivičnog zakona računa od momenta kada žrtva postane punoletna. To će ostaviti mogućnost da deca kada napune 18 godina mogu sami doneti odluku da li će podneti krivičnu prijavu protiv onih koji su ih ponizili za celi život", kaže Grahovac.
I u zemljama u regionu - Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori slični su problemi. Iako postoje zakoni koji regulišu ovu oblast u praksi sve izgleda drugačije. U Sloveniji, primera radi, izostaje saradnja pedijatara koji misle da se - ako prenesu ono što im deca kažu o zlostavljanju - to kosi sa njihovom etikom o odnosu pacijenta i doktora.
I u Srbiji je sve više pokazatelja da je seksualno zlostavljanje u porastu, mada se retko o tome javno govori. "Nedavno smo bili na promotivnoj aktivnosti u jednoj školi. Prišla nam je grupica dečaka i pitala nas da pomognemo njihovoj drugarici od 14 godina koja je ušla u lanac prostitucije. I na tom jednom primeru se jasno vidi kako su zakazale apsolutno sve institucije", navodi zamenica zaštitnika građana za prava deteta u Srbiji Tamara Lukšić-Orlandić. Ona kaže da ni u Srbiji ne postoje sigurne kuće namenjena za ove žrtve, a i da zakoni iz ove oblasti još nisu zaživeli u praksi.
Ombudsman za decu RS juče je organizovao konferenciju "Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog zlostavljanja i iskorištavanja", a učestvovali su brojni stručnjaci iz regiona. Konferenciju je otvorio predsednik NS RS Igor Radojičić.
Zanemarene žrtve nasilja
U BiH, kao i u svim zemljama u regionu, skoro se ništa ne radi na prevenciji i upoznavanju dece, ali i odraslih o ovoj problematici. „Zabrinjavajuće je čak i da se niko ne bavi resocijalizacijom dece koja su bile žrtva nasilja. Kada se otkrije da je dete žrtva i kada se zaštiti od nasilnika, više se ništa ne radi da se tom detetu pruži psihosocijalna pomoć kako bi nastavio normalan život, ako je to moguće", upozorava Amet Pjano iz organizacije „Save the Children". On kaže da je problem i taj što sada ako dete prijavi slučaj svim akterima mora ponavljati svoju priču, umesto da to uradi samo jednom.
