Izvor: B92, 14.Sep.2011, 13:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zločinci se kriju po Balkanu

Banjaluka -- Kako ratni zločinci i drugi kriminalci, osuđeni za teška krivična dela, izbegavaju izdržavanje kazne, proučava Ljiljana Kovačević, dopisnica Bete iz Banjaluke.

Slučaj ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića, koji je iz Srbije pobegao u BiH kako bi izbegao izručenje Hrvatskoj koja ga tereti za ratne zločine, poslednji je u nizu primera koji pokazuje da osumnjičeni za teška krivična dela zbog institucionalnih slabosti i pravne nedorečenosti uspevaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da izmaknu pravdi.

Prema podacima pravosudnih organa Bosne i Hercegovine (BiH), zahvaljujući dvojnom državljanstvu, u Srbiji se krije oko stotinu pravosnažno osuđenih građana BiH. U Hrvatskoj se od kazne sakrilo oko 110 pravosnažno osuđenih državljana BiH. U BiH je utočište našlo 50 pravosnažno osuđenih državljana Hrvatske.

Za još oko 60 pravosnažno osuđenih begunaca se ne zna gde su.

Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina međusobno su potpisale sporazume o izvršenju sudskih odluka, kao i ugovore o pravnoj pomoći u građanskim stvarima, što je trebalo da osigura da osobe koje su počinile krivična dela u jednoj od ovih država ne mogu izbeći kaznu prebegom u drugu državu.

Analitičari, međutim, ukazuju da u praksi postoje mnogobrojni problemi, posebno u domenu ustupanja krivičnog gonjenja, kao i relativno spore komunikacije između nadležnih organa susednih država.

Osim toga, upozoravaju oni, u ovim je zemljama još veliki uticaj politike na pravosuđe koji koči pravovremenu primenu odredaba potpisanih sporazuma.

Svakako najveći problem predstavlja dvojno državljanstvo, koje je prethodnih godina mnogim osobama optuženim za teška krivična dela pomoglo da izmaknu pravdi.

Kako se pasošem krije od zatvora?

Pre potpisivanja Sporazuma o izvršenju sudskih odluka između Hrvatske i BiH, Branimir Glavaš, osuđen za zaločine nad srpskim civilima u Osijeku, pobegao je u BiH, čije je državljanstvo u međuvremenu dobio.

Sve do potpisivanja međudržavnog sporazuma o izvršnju sudskih odluka Glavaš se normalno kretao i živeo u Zapadnoj Hercegovini, odakle je, po stupanju sporazuma na snagu, prebačen na izdržavanje osmogodišnje zatvorske kazne u Zenicu, a potom u mostarski zatvor, u kojem će provesti narednih šest godina.

U svom zagrebačkom stanu nedavno je uhapšen nekadašnji načelnik Neuma Ivan Bender, jedan od osnivača tzv. Hrvatske Republike Herceg Bosna, nekadašnji potpredsednik HDZ-a BiH i bivši direktor federalnog Zavoda Penzijsko-invalidskog osiguranja.

Bender je zahvaljujući dvojnom državljanstvu i begom u Hrvatsku godinama izbegavao robiju, na koju ga je, u trajanju od četiri i po godine, 2003. godine osudio sud u Mostaru.

Trenutno se nalazi u zatvoru Remetinac u Zagrebu.

Pre šest godina iz BiH je u Hrvatsku prebegao bivši hrvatski član Predsedništva BiH i bivši predsednik HDZ BiH Ante Jelavić, nešto pre izricanja presude na Sudu BiH za malverzacije novcem iz Hrvatske putem Hercegovačke banke.

Za Jelavićem je raspisana međunarodna poternica, a prema pisanju hrvatskih medija, on se godinama sasvim slobodno šetao između Zagreba i Splita, gde ima stanove.

Jelavić nije uhapšen ni posle potpisivanja sporazuma između Hrvatske i BiH o izvršenju sudskih odluka, jer ga Sud BiH nikada nije pravosnažno osudio.

Žalbeno veće Suda BiH u julu 2006. godine ukinulo je presudu kojom je Jelavić bio osuđen na zatvorsku kaznu, te postupak vratilo na ponovno suđenje koje, opet, ne može biti održano u odsustvu.

Postupak se na zahtev vlasti BiH ponovo može voditi samo u Hrvatskoj, čiji je takođe državljanin, zbog čega neće biti izručen BiH.

Povratak u Trebinje - na suđenje

U začaranom krugu pravnih nedorečenosti našao se i ratni gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević, koji je iz Srbije pobegao u BiH i tako sprečio da bude izručen Hrvatskoj, koja ga traži zbog optužzbi za ratne zločine u Dubrovniku.

Vučurević je granicu Srbije i BiH prešao sasvim legalno, bez obzira na to što je u Srbiji na privremenoj slobodi čekao odluku pravosudnih organa da li će biti izručen.

Granična policija BiH ga nije uhapsila, jer se, kako su naveli, ne nalazi u njihovoj bazi podataka o osobama za kojima je raspisana poternica, iako je Tužilaštvo BiH protiv njega pokrenulo istragu zbog navodnih ratnih zločina na području Trebinja.

Nije reagovala ni granična policija Srbije, pa je Vučurević redovnom autobuskom linijom stigao u Trebinje, odakle neće moći biti vraćen ni u Srbiju, čije državljanstvo nema, niti će biti izručen Hrvatskoj, jer BiH ne izručuje svoje državljane.

Poroznost granice BiH sa Srbijom i Hrvatskom i dvojno državljanstvo najviše su koristili osumnjičeni, optuženi, čak i osuđeni za ratne zločine.

Momir Savić je pobegao iz BiH u maju 2010. godine, samo nekoliko dana pre izricanja presude za zločine počinjene protiv čovečnosti u Višegradu i još je nedostupan organima gonjenja.

Za te zločine on je osuđen na 16 godina zatvora.

U decembru 2008. godine, kada su saslušani svi svedoci Tužilaštva BiH, Savić je pušten da se brani sa slobode uz određene mere zabrane.

Pretpostavlja se da je u Srbiji ili Crnoj Gori utočište našao i Radovan Stanković, koji je u maju 2007. godine pobegao iz fočanskog zatvora, gde je izdržavao 20-godišnju zatvorsku kaznu na koju ga je osudio Sud BiH za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata na području Foče.

(Oprema teksta: Web redakcija B92)

Nastavak na B92...