Izvor: Glas javnosti, 22.Nov.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločin prema kvalitetnom programu
Čak i oni koji ga ekstremno ne vole Robertu Nemečeku moraju da priznaju makar da je odličan programski strateg, da ima „svoju“ televizijsku publiku koja ga prati na kom god kanalu da potpiše uređivački koncept ili programski segment, a o tome da se po njegovim modelima u kućama u kojima je radio još uvek prave programske šeme ne treba ni sumnjati. Od kada je njegovo ime počelo da se vezuje za program koji je nazvan „Nacionalna“ ne prestaje da se priča da nijedan urednik nepolitičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << programa na domaćim televizijama ne spava mirno. A Nemeček, hvaljen koliko i osporavan, od TV Politike, preko Pinka, nakratko B92 i RTS, važi za ubedljivo najrelevantnijeg urednika filmskog programa. Robert je u trenutku kada startuje novi program našao je malo vremena da u „ćaskanju“ za Glas objasni šta ga je nateralo da se vrati u trku za simpatije gledališta.
Lična karta
Ime: Robert Nemeček
Datum rođenja: 26 maja 1949. u Beogradu
Horoskopski znak: Blizanci
Karijera: Iako većina ljudi pamti Nemečeka kao urednika koji podiže gledanost programa u drugoj polovini sedamdesetih bio je basista rok grupe „Pop mašina“
Zanimljivost: Prepričava se anegdota da ga je u restoranu u Budimpešti, mađarski konobar koji govori srpski pitao da li je on taj i taj, te da je čuo da je on u Srbiji uređivao najkvalitetniji program.
Hrt je slika naše savesti
Kako objašnjavate popularnost HRT?
Nezamislivo je da je u ovoj zemlji HRT popularan kao neka ovdašnja televizija. Treba postaviti pitanje onima koji vode televizije kako su dozvoli da im televizija jedne susedne zemlje u tolikoj meri preuzme gledaoce. Na primer, imaju sjajne dokumentarne programe koji su urađeni tako da bismo mi ovde imali šta da naučimo, bez obzira na to što i kod nas ima TV autora koji bi mogli slično da rade kada bi im neko to dozvolio. HRT je slika naše savesti jer su oni isto što i naš RTS. I oni od države dobijaju sredstva za pravljenje programa koji podiže civilizacijski i kulturni nivo zemlje. I oni i RTS dobijaju pare od pretplate, samo je pitanje gde idu te pare kod njih, a gde kod nas? Pa kako je moguće da oni imaju toliko kvalitetnijih programa iz kulture, obrazovanja, i dokumentarne programe koji su strašno skupi, pa ih oni ipak rade.
Zapitajte se zašto se jednoj televiziji daju sredstva, a drugoj ne. Pa baš zato što se očekuje da će se te pare ulagati u nešto što ne donosi novac, ali je to važno za kulturu jedne zemlje. Zbog toga Bi-Bi-Si u Engleskoj dobija pretplatu, ali nema nijedan sekund reklama. Kod nas je dozvoljeno da televizija ima i pretplatu i reklamu, ali to je čist bonus. Ali ako ti neko da pare i ne očekuje da se one vrate to je zato što se veruje da ćeš tim novcem praviti program koji je esencijalan za jednu zemlju, kulturu, obrazovanje, za nivo svesti jedne nacije. Kada to izostane onda tu nešto ozbiljno nije u redu.
Zašto vas godinama nije bilo ni u jednom uređivačkom timu ovdašnjih televizija? Zašto ste otišli sa RTS?
- Praktično dve godine nisam radio, a sa RTS sam otišao u trenutku kada sam shvatio da ono što smo se „dogovorili“ ne važi. I da priča o tome da kada dođemo do statusa javnog servisa borićemo se samo za kvalitet programa više ne slovi. Meni je to bilo važno i živeo sam za trenutak kada ćemo imati stvarno najkvalitetniji program. To sam i privatno i javno govorio. Nisam tu više video sebe kada se desilo to da i bez obzira što smo „dobili pretplatu“ svakog jutra se najpre gleda koliku smo gledanost mi imali, a koliko neka televizija sa najprizemnijim programom. Na kolegijumu sam govorio da to nas ne treba da interesuje i da treba da pričamo o tome da li smo juče napravili dobru emisiju, a ne da se direktor hvali time da je uveo da se prvo kad se dođe na posao gleda rejting, a ne kvalitet ili kulturni nivo. Ovom narodu je i te kako potrebna kultura. Pre neki dan pričao sam sa nekim strancima koji su me pitali da li je tačno da je kod nas zvanično objavljen podatak da ima 27 odsto nepismenih. Šta da im kažem, da je to zaista tačno. I sad, umesto da nešto radimo na tome, mi podilazimo takvom gledalištu. Ostalo je samo da im se još kaže „Ne morate ni da naučite da čitate“. A onaj deo gledalaca koji su sticajem okolnosti stekli neko obrazovanje i pomalo gledaju šta se dešava izvan naših granica i oko nas oni kao da nikoga ne zanimaju.
Šta je uzrok poplave rijalitija?
- To samo pokazuje jednu stvar, da televizije nemaju jasan profil. Sve u suštini kopiraju jedna drugu, iako to zvuči neverovatno. Nekada smo imali Pink koji su svi pljuvali u onom segmentu koji nije imao veze sa filmom kao najveći primitivizam i podilaženje. Ali čak i oni koji su bili najžešći pljuvači Pinka kada su došli u situaciju da imaju televizije kojima rukovode počeli su da radee to što je i Pink radio, pa čak i da ga prevazilaze što se nivoa primitivizma tiče. Što je dovelo do toga da Pink spusti još dve stepenice niže i onda su svi ovi pokušali da se uklope u to...
Kod nas ne postoji razmišljanje koje postoji u svetu. U Engleskoj, na primer, ako prošetate kroz pet kanala u jednom trenutku, svi emituju različite programe, jedino kod nas postoji potreba da sve televizije u isto vreme emituju skoro iste sadržaje, što se može objasniti jedino bolesnim takmičarskim duhom. To dovodi do situacije da nijedan od tih sadržaja ne može da iznese svoj maksimalni potencijal zbog toga što se gledaoci dele.
Šta zamerate urednicima naših velikih televizija?
- Naopak je rezon da kada neka televizija reaguje na određen program konkurentske televizije onda u istom terminu odgovara nekim istim ili vrlo sličnim sadržajem, tada oba programa ostaju na prosečnom rejtingu, nijedan ne ostvaruje svoj pun potencijal i ne vraća uložen novac, a to je glavna uređivačka politika naših televizija. U doba kada su svi pljuvali Pink, realno imali ste tri različite uređivačke koncepcije: Pinkovu, koncepciju RTS i BK televizije. I sve su se bazirale na dijametralno različitim stvarima. Danas sve takozvane velike televizije koliko ih ima, četiri, imaju jednu koncepciju i svi „pucaju“ na iste gledaoce. S jedne strane glavna zabluda naših urednika je što im je za strane programe glavno merilo gledanost u zemlji proizvođača, a ne procena koliko bi to moglo da zanima našeg gledaoca, a s druge strane sve je nelogično, od termina emitovanja nekih programa do načina na koji su ukomponovani sa ostalim segmentima. Tako nešto što bi možda i zanimalo neke zahtevnije gledaoce nikada ne stigne do njih, što je zločin urednika prema kvalitetnom programu.
Šta su aduti „Nacionalne“?
- Ono što bude emitovano pod znakom „Nacionalne“ neće biti nijedan trenutak uzaludno potrošenog vremena. Neko će možda da mi zameri zato što je neki program emitovan u vreme koje mu odgovara, ali on nije oduševljen tim žanrom i niko neće moći da stavlja primedbe na kvalitet emitovanog. Dakle, na primer, ljubitelj horora ili SF neće moći da mi kaže da sam pustio poslednje đubre, ako sam nešto od takvog programa odabrao, to će uvek biti najbolje što postoji u tom trenutku. „Nacionalna „ se neće takmičiti sa drugima. Sve gledaoce koji su zadovoljni programom koji sada gledaju ostavljam njihovim omiljenim kanalima, neka ih zadovoljavaju na isti način kao i do sada. Mi se obraćamo gledaocima koji sada nemaju šta da gledaju na ovim našim, takozvanim, velikim televizijama.
Robert Nemecek strucan? Vi mora da se salite! Taj o filmu zna koliko i o aerokosmonautici (o kojoj ne zna nista).
