Izvor: RTS, 22.Jan.2012, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Zlo)upotreba slobode govora
Slučaj Nikolaidis, i njegove posledice, pokazuju da još uvek nije definisana granica između onoga što se sme reći na javnoj sceni i zloupotrebe slobode govora podržavanjem nasilja ili vređanjem onih sa kojima se vodi spor.
Najnoviji događaji inicirani tekstom crnogorskog državnog službenika, i reagovanja koja su potom usledila, otvorili su pitanje granice između onoga što se sme reći na javnoj sceni i zloupotrebe slobode govora.
Ta situacija pokrenula je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << debatu o tome kada jedan intelektualac, javna ličnost, ili bilo ko drugi, ima pravo da jakom rečju i metaforama, ponekad i van granice dozvoljenog, kritikuje i osuđuje, ili čak poziva na nasilje.
Javnost je podelila i reakcija na pitanje da li treba biti tolerantan, ukoliko takvo mišljenje postane isključivo i netolerantno, a čak i otvoreno uvredljivo.
"Ja mislim da ne možete imati toleranciju prema ekstremno netolerantima i onima koji se zalažu za realizaciju mržnje u stvarnosti", kaže psiholog Žarko Trebješanin.
Urednici domaćih medija često se nalaze u sudskim procesima i zato što prenose tuđe stavove, u kojima se protivnici ponižavaju. Treba li objaviti tekst ukoliko se u njemu osoba sa kojom se sporite naziva frustriranom, nerotkinjom u klimaksu ili joj spočitavate da ima male grudi?
"Ako nešto ne objavite u svoj jačini teksta i izraza, konstrukcije, onda nemate ni odgovor, ni polemiku, ni suočavanje sa problemom", rekao je Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista Danas.
Psiholog Žarko Trebješanin zalaže se da se takvi stavovi objave. "'Politika' je to uradila, objavila stav autora, ali i u celini proglas foruma pisaca", objašnjava Trebješanin.
Pisac i prevodilac Vladimir Arsenijević kaže da kolumnisti i pisci imaju zadatak da otvorenim očima posmatraju stvarnost i postupke ljudi i da o tome pišu otvoreno, bez dlake na jeziku i bez zadrški. "Ako će zbog toga trpeti posledice, onda je to u redu", kaže Arsenijević.
"Ako odete unazad u analizu tekstova Nikolaidisa, ovo je verovatno njegov blaži tekst", rekao je Arsenijević.
Oštra osuda teksta savetnika predsednika parlamenta u Crnoj Gori dolazi iz gotovo svih domaćih medija. Potpisnici apela koji to smatraju hajkom, kritikuju novinare zbog senzacionalizma i zamene teza.
"Mene zove novinarka i kaže: 'vi kao osoba koja je potpisala proglas kojim se podržava teroristički akt - na koji način na to može da se odgovori'", pita Arsenijević.
Svi sagovornici ističu da je verbalna i pisana podrška nasilju, a pogotovo organizovanom nasilju, put ka devedesetim godinama prošlog veka. Ipak, nema prave saglasnosti o tome gde tačno prestaje sloboda govora, a počinje njena zloupotreba.
