Izvor: Politika, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlo ume da se skriva
Autor Kosta Radović istkao je delo elementima romana vremena, romana ideja i romana prostora
PODGORICA, oktobra – Književna javnost Crne Gore, ne samo ona, biće prijatno iznenađena, kada pomno iščita "Vrtijeljku", prvi roman o Baju Pivljaninu i svetom Vasiliju, o Staroj Hercegovini, u dobroj meri i o crnogorskim plemenima, o primorju i o Otomanskom carstvu u drugoj polovini 17. veka.
Autor romana, Kosta Radović, istkao je delo elementima romana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vremena, romana ideja i romana prostora ispisujući priču istine, događaja i mesta zbivanja.
Književnim izrazom, kako to primećuje u pogovoru dr Vukašin Baćović, pisac otkriva greh i zločin "ali ne samo moćnih nego i brata prema bratu, prepariranja čitavih naroda da postanu inkvizitori, ledeno ravnodušni pred očitom ljudskom tragedijom, uništenje ikone i čovekove prirode i odsustvo pokajanja zbog svih tih i drugih zločina i grehova". Kada je reč o elementima prostora onda je ona očita s obzirom na to da je tema romana hajdukovanje Baja Pivljanina i česte seobe episkopa Vasilija, kasnije Svetog Vasilija.
Roman ima svog Kazivača koji retroaktivno pripoveda kroz formu dnevnika, monologa, događaja, itd.
Onako kako je Radovićev junak, Kazivač, loptu od gline, zlatnog praha i voska čuvao, uvijao i zamišljao kao zemljinu kuglu, kroz sve golgote, tako je i Kosta Radović perom osobenog romansijera uspeo da brojne istorijske događaje, zbivanja i ličnosti izdvoji iz opštosti i utkao u neprekidno pripovedanje, veoma moderno, mudro, kazivajući sve nesreće i patnje kroz aktivne likove koji su odista bili stvarni u tragediji srpskog naroda i bili žrtva. Takvim načinom uvođenja likova u događaje i vreme uspeo je da reši teško rešivu spisateljsku enigmu istorijskog romana, odnosno umeće transformacije istorijske građe u umetnost.
Ako bi se govorilo o ideji romana onda je ona verovatno iskazana u rečima pisca: "Sve se plaćalo glavom, a glava suva pa se presvlači". Jer i Bajo Pivljanin je zarad časti, vere i slobode svoju glavu ostavio u borbi na Vrtijeljci. Njegovu glavu, poseče neki turski vojnik – Crnogorac. Opet se Radović i ovde dotakao biblijske priče o Avelju i Kainu u kojoj oštroumno zapaža da je bratoubojica sve više, kao da je već vekovima na sceni zakon: izdaj ili ubij brata, pa živi! Pisac kaže: "Vrijeme glava se nastavlja i nema odgovora zašto ne prolazi, a to nije život nego zajednica zločinaca".
Ređajući slike događaja, podvige i junaštva Baja Pivljanina i njegovih junaka, onih posle bitke na Orašju: spaljenog manastira Dovolje, na reci Tari, brojne zulume po Hercegovini i Crnoj Gori, svakako najupečatljivije su dve slike o tim stradanjima. Prva je o tragičnosti srpskog naroda u Hercegovini.
"Mnoge vojske su se tog ljeta uzmutile i otkidale čeda sa prsiju majki. Po cijeloj Ercegovini – crne marame podupirale su nebo i to nebo – tužbalicama oglašavale do bola! U tužbalicama su, kao opaljene šume, prizivale Baja, da dodi prije krvava oblaka!"
Drugi, učesnik bitke na Vrtijeljci, Marko Pivljanin, predosećajući da će svi izginuti braneći Manastir i Cetinje kaže Baju: "Nama je Bog odabrao Vrtijeljku da nas vrti u vremenu i kroz vremena. Tako nama se ispisalo. Da rebra neba držimo u zubima".
I kao da se piscu dogodi snoviđenje, kao i njegovom Kazivaču razli mastilo hartijom: "San je najtačnija stvarnost!... Svijet je iza... tamo negdje, gdje iz žrtve klija život kao na vodi cvijet..."
Ne bi ovaj roman, na oko 300 strana, bio tako vredan i tako majstorski literarno istkan i snažan da u njemu nema i onih slika kada sveti Vasilije savetuje pobratima Baja: "Čuvaj se našijeh kneževa kao Turčina koji se digao iz groba sa mačem."
Teško je cele vekove, događaje i stradanja srpskog naroda kroz priču o Baju, svetom Vasiliju, Staroj Hercegovini... sažeti u jedan dijalog Arhimandrita i đakona, kraj izvora, ali se usuđujem da ga identifikujem u ovom romanu. Nakon što Arhimandrit upita đakona je li sunčano i ovaj mu potvrdno odgovori, Arhimandrit upita:
"A vidiš li tamu?"
"Ne vidim, oče".
"Ja je vidim. Svaka svetlost, sem Gospodnje, ima i tamu. To je ona priča o dobru i zlu. Zlo umije da se skriva."
Novica Đurić
[objavljeno: 30.10.2006.]
