Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlo javne pokvarenosti
Čudna je tišina univerzitetske (i prosvetne) javnosti povodom odmotavanja klupka korupcije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Dva meseca mediji su bili puni vesti o prodaji ispita i diploma na pomenutom fakultetu, a slabo se čuo glas onih koji pripadaju profesorskoj profesiji. Nekoliko medijskih nastupa onih koji se, inače, redovno pojavljuju u javnosti već nekoliko godina kada treba reći nešto o obrazovanju, ne treba da nas zavara. Univerzitetska javnost je zagonetno ćutala. Uveren sam da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi u nekim drugim situacijama reagovala. Zašto je ćutala? Razloga je više. Navedimo samo dva.
Već više od deceniju i po, ovaj deo javnosti je bio najagilniji u pokretanju raznih političkih pitanja. Najsnažniji talas politizacije dolazio je iz univerzitetske sredine, a to se moglo protumačiti kao demonstracija interesa da se političko stanje društva popravi. U centru pomenutog političkog aktivizma bio je zahtev za evropeizacijom Srbije ili za brzim kretanjem ka Evropi. Obećano je ostvarenje sna. Dakle, ako je univerzitet (njegov politički aktivan deo) nosio zastavu konceptualne reforme društva i države duže od jedne decenije, prirodno je očekivanje da će upravo taj deo reagovati na sve one pojave koje blamiraju takav politički kurs. Ocene da je korupcija na visokom stepenu u našoj državi samo je pojačavajući motiv da se obrazovne ustanove uhvate ukoštac s puzajućim zlom kakva je korupcija.
Drugi razlog da se čuje jači glas univerzitetske javnosti (posebno njenog politički aktivnog dela) svakako je odbrana teško napadnutog ugleda profesije. Govori se da univerzitet "oblikuje budućnost", da je "predvodnik društva", da je "najvažniji menadžer znanja". Na zaprepašćenje javnosti, zlo javne pokvarenosti je otkriveno upravo u nekim organizacijama visokoškolske ustanove. Nema sumnje da se moralna slika prosvetnog radnika, univerzitetskog profesora menja u očima običnog čoveka. To je učinak medija koji stvaraju svoju sliku, a javnost je prihvata iako znamo da je to samo deo prosvetnih delatnika, nikako celina. No, šta je tu je. Korupcija je u našem dvorištu, primetio je jedan univerzitetski profesor.
Kako dovesti to dvorište u red? Može li se zažmuriti na ono što je svako video? Za ćutanje univerzitetske javnosti postoje nekoliko pretpostavki. Neke su vezane za univerzitet, a druge za političku vlast. Razmotrimo ih.
Najveći deo univerzitetske javnosti bavi se svojim poslom i problem "kvarenja profesije" prepuštaju drugima. Drugi verovatno drže da je to bolest manjeg dela nastavnika i "studenata", a da je veći deo zdrav. Treći ćute jer i sami nisu čisti u profesiji: ili skupo prodaju svoje udžbenike po kabinetima (pare na ruke) ili provode dane na putu od fakulteta do fakulteta (znam jednoga koji šparta na šest fakulteta), ili su i sami primili neku malu čast, pa veruju da je najbolje biti po strani. Četvrti neće da pisnu jer ni sami ne znaju kako su se našli u nastavnim zvanjima. Svima njima, međutim, nezavisno od motiva ćutanja, zajedničko je uverenje da je to briga državnih organa, odnosno političkih elita.
Da razmotrimo i ovo prebacivanje brige na drugoga. Da li su političke stranke koje zaposedaju državni aparat garant uspešne borbe protiv korupcije u društvu i, naravno, na univerzitetu? Na ovo pitanje se mora odgovoriti odrečno. Osnovni argument za ovakav odgovor nalazi se u finansijskom računu stranaka kojima plaćaju svoje aktivnosti kao i (protekle) izbore za Skupštinu Srbije. Svako je mogao da se uveri u činjenicu da je potrošen ogroman novac u toku kampanje nekih stranaka. Zakonska kontrola tih finansija još nije obavljena i kako stvari stoje neće ni biti. Neke stranke skrivaju poreklo novca za svoj rad, a u tome je miris korupcije. E, tu smo na početku neuspešne borbe protiv korupcije. Politička stranka koja ne iznese na svetlo dana svaki dobijeni (u zemlji i inostranstvu) i potrošeni dinar za svoju kampanju i svoj rad ne samo da neće učiniti ništa za moralno zdravlje društva već će ga još više pogoršati.
Eto, terali smo zeca, a isterali vuka. Korupcija na univerzitetu je samo refleks korupcije u politici. Onaj politički deo univerziteta koji je politički aktivan u borbi za evropsku i reformisanu Srbiju morao bi u skladu sa svojim angažmanom da se kritički osvrne na kršenje nekih antikoruptivnih zakona i običaja od strane političkih aktera iza kojih je bezrezervno stao u kampanji. Ćutanje samo ohrabruje one skrivene korupcionaše u svim profesijama u kojima "para vrti gde burgija neće".
sociolog, naučni savetnik
[objavljeno: ]
