Izvor: RTS, 19.Jun.2011, 10:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zlato pod nogama i život u bespuću

U selima Rogozne ostalo je samo nekoliko starijih meštana. Mladi su otišli u potrazi za boljim životom, ostavljajući imanja ispod kojih leže zlatni rudnici.

Rogozna, kažu, leži na bogatstvu. Ispod  planine su rude zlata, srebra, bakra i gvožđa, a na njoj nepokošene livade, neorane njive. Nema u Rogozni ko da kosi i ore. Mladi su odavno otišli sa ove planine.

U selima je ostalo tek nekoliko starijih ljudi. U Gradini, Dobrila i Đorđe jedini su stanovnici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Po pola godine prođe a da ne vidimo nikoga", kaže Dobrila Milosavljević. "Ovde smo samo nas dvoje. Srećom sada nema šumskih zveri bilo bi nas strah iz kuće da izađemo. Bojimo se da jedno od nas ne zanemoća, ko bi nas pazio."

U Gradini nema lekara, nema puta, a ni komšija sa kojima bi popričali. Dobrila i Đorđe odavno su navikli na samoću. Ćerka i sin žive daleko od njih, a zbog obaveza i nepristupačnog terena retko mogu da ih posete. Najčešće ih obraduje poštar kad im donese i pročita pismo.

"Ponekad nam dođu deca", kaže Đorđe Milosavljević, "ali i oni retko. Daleko je. Nemaju kola, a ni autobusa. Dođu nam peške."

Rogozna je nekad bila puna života

U Rogozni su se nekad priređivali sabori, orila se od radosti i dečjih glasova, po pašnjacima su pasla stada ovaca. Sve to je danas utihnulo, priseća se Kamenko Ilić, koji je četrdeset godina vodio Mesnu zajednicu Rajetiće:

"Po tri tora jaganjaca svake nedelje odavde su kupovali trgovci, a danas za jedno jagnje moramo da idemo u Novi Pazar da kupimo. Nemamo ni prodavnicu, za jednu šibicu moramo da idemo u grad, a prevoza nemamo. Nema autobusa,  taksi nam je jedini prevoz, a on je skup. treba nam više od dve hiljade dinara da odemo do grada.

Da sve može da se popravi i uz mala ulaganja dobije mnogo veruju mnogi žitelji Rogozne, koji su nam pokazali na desetine improvizovanih srednjovekovnih rudnika u kojima se kopalo i topilo zlato.

"Ovo je jedan od tih srednjovekovnih rudnika i ova ruda je odavde", objašnjava Tihomir Balović iz Kašlja. "Kada bi ponovo proradili ovi rudnici, svi mladi bi se vratili i radili ovde."

Mnoga sela na Rogozni poput Zlatara, Zlatišta, Zlatnog laza i Zlatoroga dobila su imena po zlatu koje se po predanju starijih meštana nekada tamo pronalazilo. I stručnjaci beogradskog Geozavoda još pre deset godina otkrili su na ovoj planini ogromne količine rude plemenitih metala čije se rezerve procenjuju na oko 40 miliona tona.

Dalje od toga nije se otišlo. Ruda je i dalje pod zemljom, a na zemlji - usamljeni stari ljudi i tišina.

Nastavak na RTS...

Glas javnosti: Zlato pod nogama, život u nemaštini