Izvor: Politika, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatno vreme zlata
TOKOM TRODNEVNOG BORAVKA MEĐU IZRAELCIMA I PALESTINCIMA američki predsednik Džordž Buš pokušao je da što vernije odigra ulogu večitog optimiste. U želji da ostane upamćen kao državnik – mirotvorac – koji je otvorio put za razrešenje jednog od ključnih bliskoistočnih problema Buš je uporno ponavljao da je sasvim realno očekivati da Izraelci i Palestinci, već do kraja ove godine, konačno zakopaju ratne sekire i otpočnu suživot u miru. Pažljivi hroničari najnovijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bušovog bliskoistočnog nastupa zabeležili su samo jednu novinu. Američki predsednik prvi put je zatražio od Izraela da okončana okupaciju palestinskih teritorija što je jedan od uslova za stvaranje nove države – Palestine. Sve drugo već je viđeno i ne daje nimalo osnova za Bušov optimizam.
Glavni palestinski sagovornik američkog predsednika bio je Mahmud Abas, čovek bez velikog autoriteta i ugleda, gubitnik u ratu s Hamasom. Zaista je teško zamisliti neki ozbiljan mirovni dogovor između Abasa i Izraela u situaciji kada sadašnji palestinski predsednik nema pristup delu teritorije na kome živi njegov narod, u ovom slučaju pojasu Gaze. Uostalom i sam Buš je imao "okrnjen" boravak među Palestincima. Za razliku od Bila Klintona koji je pre deset godina svratio i u Gazu sadašnji šef američke države morao je da se zadovolji samo posetom Abasovom uporištu u Ramali.
Ovo nije, međutim, jedini problem. Tu su i druga teška pitanje: status Jerusalima, sudbina palestinskih izbeglica, budućnost jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama. U ovom trenutku apsolutno je nemoguće predvideti i ponašanje Sirije i Irana.
Opštoj konfuziji doprineo je i sam Buš. Savetujući Abasu kako je neophodno da palestinskom narodu u Gazi ponudi "viziju" predsednik SAD je otvorio nove dileme. Odmah se nametnulo pitanje da li to stanovnik Bele kuće preporučuje Abasu da otvori dijalog s hamasovcima, trenutno neprikosnovenim vladarima u pojasu Gaze. Ukoliko je to bila poruka jasno je da je Buš potpuno "promašio" temu. Ova ekstremistička grupacija na spisku je terorističkih organizacija a i SAD i Izrael odavno zastupaju tezu da "sa teroristima nema pregovora". Ili je, možda, mislio da je potrebno da Palestinci više piju koka-kolu i gledaju samo američke filmove.
SVET SE SVE VIŠE NAVIKAVA NA SKUPOĆU. Vrtoglavi uzlet nafte – jedan barel (159 litara) sasvim je blizu cene od 100 dolara – nije jedini primer. Na tržištu plemenitih metala zlato je prvi put "preskočilo" psihološku granicu od 900 dolara za jednu finu uncu (31,1034768 grama).
Ovaj istorijski iskorak potrajao je veoma kratko, ali je ubedljivo potvrdio tezu da je nastupilo zlatno vreme zlata. Od januara 2005. godine cena zlata je više nego udvostručena a neki ozbiljni analitičari smatraju da se može očekivati nastavak ovog trenda. A to znači da bi fina unca plemenitog žutog metala uskoro mogla da košta i celih hiljadu dolara.
Stručnjaci procenjuju da je osnovni uzrok velikog bekstva kapitala u zlato osetno slabljenje dolara. Ukoliko se ova priča nastavi možda će biti promenjena stara dilema – slamarica ili devizna štednja. Nova parola mogla bi da glasi: bolje zlatni zub nego zelene američke novčanice. Osmeh će sigurno više da sija.
POKER OKO AMERIČKOG RAKETNOG ŠTITA U EVROPI SE NASTAVLJA.
Pokazuje se da namera SAD da u Češkoj i Poljskoj postavi ovu "zaštitu" i nije tako lako izvodljiva.
Pored Rusije koja se i dalje najoštrije protivi američkoj želji sada su svoj glas podigli i Prag i Varšava. Ne u želji da "torpeduju" glavnog saveznike s druge strane Atlantika već da nešto ućare.
U tom pokušaju prednjači Poljska čiji novi premijer Donald Tusk ne skriva želju da što bolje naplati ovu uslugu Amerikancima. Vašingtonu je već isporučen spisak zahteva koji se odnose na modernizaciju poljske armije. Poljski mediji su otkrili da Varšava, između ostalog, traži odbrambene raketne sisteme "Patriot" i pristup najmodernijoj američkoj vojnoj tehnologiji.
Pokušavajući da ojača pozicije u predstojećim razgovorima sa Vašingtonom premijer Tusk je potražio saveznika pa je posetio Češku. U Pragu je Tusk postigao dogovor sa češkim premijerom Marekom Topolanekom da dve države zajednički pregovaraju sa Amerikancima. Suštinu dogovora Topolanek je ovako formulisao: "Nama je važniji kvalitet od brzine" aludirajući na želju SAD da američki radari i rakete stignu u Češku i Varšavu u što kraćem roku.
U međuvremenu menja se i raspoloženje Poljaka i Čeha prema američkom raketnom štitu. Prošle nedelje pojavila se, na primer, informacija da je 150 hiljada Čeha potpisalo peticiju protiv instaliranja američkog raketnog sistema na teritorije njihove države.
Zanimljivo je da američki Kongres nije predvideo u ovogodišnjem budžetu novac za postavljanje raketnog štita u Evropi. Reč je, inače, o velikim parama – 3,5 milijardi dolara.
Žarko Rakić
[objavljeno: 13/01/2008]
