Izvor: Politika, 31.Jan.2011, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zlatni suncokret” Dragoslavu Mihailoviću
Nagradu „Zlatni suncokret”, koju dodeljuje fabrika „Vital” iz Vrbasa, čiji je većinski vlasnik kompanija „Invej” iz Beograda, dobio je Dragoslav Mihailović za zbirku priča „Preživljavanje”, u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda. Žiri, koji je radio u sastavu: Jovan Zivlak (predsednik), Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden, odluku je doneo jednoglasno. U najužem izboru bile su i knjige: Vladana Matijevića „Vrlo malo svetlosti”, Ranka Risojevića „Gospodska ulica” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Vidosava Stevanovića „O mestima tužnim i dubokoj noći”.
Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom govornom području, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike. Dobitniku nagrade pripada novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 5.000 evra, kao i štampanje nagrađene knjige.
Dragoslav Mihailović (1930) diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao dvadesetogodišnjak biva uhapšen.
U zatvorima u Ćupriji, Kragujevcu i Beogradu, a potom na Golom otoku, proveo je od 1950. do 1952. Rehabilitovan je 2006. godine. Autor je kultnih knjiga: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Čizmaši”, „Lov na stenice”, „Gori Morava”, „Zlotvori”, „Jalova jesen”... Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Knjiga „Preživljavanje” Dragoslava Mihailovića, jednog od najznačajnijih pripovedača našeg posleratnog doba, kaže se u saopštenju žirija, sačinjena je od sedam priča koje tematizuju, iz ugla osobene umetničke osetljivosti, sudbine ljudi u razmerama prepoznatljive istorije druge polovine prošlog veka i početka novog milenijuma.
Pripovedač skoro u jednakim intenzitetima, u čehovljevskim istraživačkim zapletima, otkriva najdublje momente ljudske prirode u vrtlozima društvenih i političkih veza.
Mihailović je pisac koji je zastupao jezik stvarnosti, leksiku i inventivnost suburbane populacije, govore socijalno marginalizovane Srbije, ekspresivnost onih koji nemaju moć, ali on je u gestovima subverzije u svet čistih ideoloških koncepata i prisilnih slika unosio tamne opiljke duše i tužno disanje osuđenih čija se nada zatrpavala pod udarima i sedimentima nesreća.
I u ovim pričama pripovedač se kao dramatizovani svedok ili akter susreće sa prošlošću koja ga progoni, sa sudbinama koje nose rane minulih istorija ili sa nadama koje se realizuju u skromnim trenucima ispunjenja i nevine uzdrhtalosti.
Trenutak u kojem se jedan od njegovih junaka suočava sa senkama svoga života, na mestu gde samo može da nasluti predstave bivše ekstaze i sreće i nesreće, pored ravnodušnih svedoka, pored bezinteresnosti i neupućenosti, postaje osnovni motiv na kojem Mihailović gradi priču.
Priča se stvara uprkos svemu, uprkos ravnodušnosti, uprkos neispričivosti patnje, uprkos beskonačnim nadiranjima aktuelnih nesreća i zabuna. Mihailović stvara književnost gorke i potresne posvećenosti koja se naginje nad tamu čoveka.
U razgovoru za „Politiku”, Dragoslav Mihailović je objasnio kako je nastajala knjiga „Preživljavanje”: „Nijednu od pet pripovednih knjiga, koliko sam objavio, nisam napisao onako kako sam želeo. Uvek su mi nedostajale dve-tri pripovetke.
Ne radi se, naravno, o cenzuri, niko mi priče nije izbacivao iz knjiga, već ja nisam uspevao da ih napišem. I u knjizi ’Preživljavanje’ ostao sam ’dužan’, sebi i drugima, dve-tri pripovetke koje nisam uspeo da ostvarim.
Nikada nisam pisao brzo. Sporo pišem i romane, a pripovetke pogotovu. Jednu priču pišem i po dve godine. Od moje prethodne knjige priča ’Jalova jesen’, prošlo je punih deset godina. Pet središnjih priča u knjizi ’Preživljavanje’ napisao sam ranijih godina, a prvu i poslednju 2008. i 2009. godine.”
Nagrada „Zlatni suncokret” biće uručena Dragoslavu Mihailoviću krajem februara u Beogradu.
Z. R.
objavljeno: 31.01.2011
