Izvor: Blic, 06.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni rudnik na deponijama smeća
Zlatni rudnik na deponijama smeća
Svaka bačena limenka vredi oko 0,004 do 0,007 evra, a od trenutka kada se baci do trenutka kada se napravi nova može proći svega dva meseca, ukoliko se i u Srbiji unapredi proces sakupljanja, recikliranja i dalje prerade aluminijumske i plastične ambalaže.
Svakodnevno se baci oko 600 tona plastičnih flaša, a u jednodnevnoj akciji moguće je sakupiti oko 30 tona, pri čemu domaće firme otkupljuju recikliranu plastiku za pet do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deset dinara po kilogramu. Prema ekonomskim pokazateljima, reciklaža je unosan posao za našu državu, ali su neophodna sredstva i zakonske odredbe koje bi pospešile ovu delatnost.
- Za sada kod nas postoji samo jedan mlin u kome se melju plastične flaše i dobijaju ljuspice koje se koriste u sekundarnoj proizvodnji. Da bi se uspostavila mreža recikliranja plastike po celoj Srbiji, treba nabaviti oko 100 mlinova. Država čini sve kako bi potpomogla i našla mogućnosti za njihovo kreditiranje - kaže Gordana Perović, direktor Republičke agencije za reciklažu.
Do kraja godine biće završen projekat za prikupljanje i otkup PET ambalaže u Kragujevcu. 'Pima' iz Čačka bavi se sakupljanjem plastike, dok 'Saniplast' i 'Eliplast' iz Gornjeg Milanovca, 'Vekom' iz Bezdana, 'Aniplast' sa Palića i još neke firme koriste recikliranu plastiku za proizvodnju plastičnih proizvoda nižeg kvaliteta, ali niko od njih ne pravi nove boce. To se radi u inostranstvu, a mi takav materijal izvozimo za 200 do 400 evra po toni.
- Ekonomski pokazatelji srpskih firmi koje se bave recikliranjem veoma su povoljni. Zato je reciklaža osnov za isplativu budućnost naše zemlje, a reciklirani materijal donosi dobit i pri izvozu - objašnjava ekonomista Vladimir Šijaković, menadžer prodaje u 'S lizingu'.
Koliko je ova delatnost ispalativa govori podatak, kako Šijaković tvrdi, da se velike prese, koje vrede preko 100.000 evra, svojim radom isplate za manje od dve do tri godine.
- Tokom sledeće godine pospešiće se i sakupljanje i prerada limenki kod nas, a gradi se i fabrika koja će ih proizvoditi - najavljuje Gordana Perović.
Ona tvrdi da ne treba misliti da je reciklaža 'zlatni rudnik', već sistem sakupljanja, prerade i kupoprodaje, prvenstveno da bi se zaštitila životna sredina. To sve ima i ekonomsku osnovu, ali ona nije primarna.
U Srbiji postoje veliki potencijali za recikliranje stakla, metala i papira, ali su potrebna ulaganja i nove tehnologije kako bi sistem recikliranja zaživeo. Jedino 'Ornament' iz Subotice sakuplja i prerađuje ravno staklo, ali u malim količinama.
- Staklo ima nisku cenu zbog velike upotrebe PET ambalaže. Ali zato metali koji su inertni na sveskoj berzi imaju visoku cenu, a i olovu koji je opasan otpad cena raste, pa je i potražnja za njim iz dana u dan veća.
- Do kraja godine trebalo bi da bude izglasan zakon o odlaganju i upravljanju otpadom koji će se odnostiti i na recikliranje otpada, što će pospešiti razvijanje ove grane - kaže Gordana Petković, pomoćnik generalnog direktora Uprave za zaštitu životne sredine. M. Jeveričić
