Izvor: RTS, 24.Jun.2009, 03:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Životno osiguranje nije zaživelo

Polisu životnog osiguranja u Srbiji je potpisalo svega 200 hiljada ljudi. U uslovima ekonomske krize, građani zainteresovani za životno osiguranje oklevaju da se obavežu na dugoročno ulaganje.

Srbija je znatno ispod evropskog proseka, ali i proseka zemalja u okruženju po broju polisa životnog osiguranja. Do sada je kod nas takvu polisu potpisalo svega 200 hiljada ljudi, odnosno samo dva i po odsto građana.

Osiguravajuće kuće procenjuju da ove godine, uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krizi, uplata neće pasti ispod 76 miliona evra, koliko je dostigla prošle godine.

Dvanaest osiguravajućih kuća koje prodaju životne polise zajedno pripremaju predlog zakonskih izmena, koje će dati zamajac razvoju tog osiguranja, ali i finansijskog tržišta kod nas.

Među onima koji se interesuju za životno osiguranje, primetno je oklevanje da se baš u uslovima krize obavežu na dugoročno ulaganje. Zbog toga su osiguravajuće kuće osnovale fond za razvoj životnog osiguranja. One od države očekuju da što pre izda obveznice sa dugim rokom dospeća, u koje bi najradije ulagali novac koji im poveravaju građani.

"Mi želimo dugoročne plasmane, nama su potrebne obveznice na 20 i 30 godina, i mislim da ćemo lako naći interes sa državom", kaže Nebojša Divljan, direktor "Delta đenerali" osiguranja.

Zakonske izmene neće biti novi pritisak na budžet iako su neke poreske olakšice nužne. Postoji i inicijativa da se deo plate zaposlenih u javnom sektoru ulaže u životno osiguranje.

Slično je učinjeno kada su počeli da rade privatni penzijski fondovi.

"S druge strane bi se osiguravači obavezali da upravo ta sredstva kanališu prema državi, kupovinom hartija od vrednosti koje ona izdaje, i opet bi se taj novac vratio državi", objašnjava Mila Jezdimirović, direktorka "Dunav osiguranja".

Iz Ministarstva finasija poručuju da od osiguravajućih kuća očekuju precizne proračune, što do sada nije bilo uobičajeno.

"Predlog za nas znači ne samo koji član treba da bude promenjen, i kako da glasi, već i šta to znači sa aspekta prihoda države, i koliko gubi, a koliko dobija", kaže državni sekretar Ministarstva Slobodan Ilić.

Jedan od zahteva je da se dozvoli honorarni rad u prodaji polisa i onima koji već imaju zaposlenje. Na taj način u sektoru osiguranja koji zapošljava 12 hiljada ljudi, moglo bi da se angažuje još pet hiljada honoraraca.

"Dugoročno gledano, učešće životnog osiguranja treba da bude 45 do 50 odsto, i to nam daje za pravo da dugoročno ostanemo i da se bavimo životnim osiguranjem u Srbiji", ocenjuje Kristof Cetl, direktor "Grejv osiguranja".

Kratkoročnije gledano, veliki uspeh bi bio da se, u naredne tri godine, iznos životnog osiguranja koji je sada deset evra po glavi stanovnika, duplira.

Nastavak na RTS...