Izvor: B92, 18.Jan.2021, 21:47

Životna sredina, okean i zagađenje: Skriveni ljudski tragovi duboko na dnu okeana

Životna sredina, okean i zagađenje: Skriveni ljudski tragovi duboko na dnu okeana

Čovek je na površini Zemlje ostavio brojne tragove, ali ova dugovečna obličja na okeanskom dnu uglavnom niko ne primećuje.

Na dnu Tihog okeana, stotinama milja od kopna, nalaze se neobični tragovi koje nije mogla da ostavi nijedna životinja.

Neki od njih izgledaju kao uski žlebovi urezani u svetli mulj.

Drugi bi mogli biti tragovi kandži koje je u ekosistem dubine useklo neko podvodno čudovište.

Trag na fotografiji na početku ovog teksta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio je star 37 godina u trenutku kada je snimljen pre nekoliko godina, dok tragovi ispod datiraju iz 1989. godine.

Nastali tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, tragovi su otisci načinjeni tokom prvih probnih dubinskih eksploatacija.

Ostavili su ih brodovi opremljeni mrežama i plugovima, brodovi koji su odatle odavno otplovili.

Nedavno su naučnici na lice mesta vratili kamere i sonde kako bi proverili šta se desilo s lokalnim ekosistemima - i tamo su zatekli ožiljke koji se nikad nisu u potpunosti zacelili.

Uskoro će širom okeanskog ponora, jednog od poslednjih netaknutih delova prirode, biti urezano mnogo više sličnih tragova.

Šta li će buduće generacije misliti o njima i šta li će govoriti o čovekovoj potrebi za resursima s početka 21. veka?

Kako bismo razumeli šta su tačno ti tragovi - i zbog čega su važni - moramo se zaroniti u preistorijsko more.

Ne nastaju svi od zuba - neki sadrže deliće školjki, krhotine kostiju ili ništa od toga - ali polagani tempo gomilanja uvek je isti.

Potrebni su milioni godina da stena poraste samo nekoliko centimetara.

Vremenom ih je, međutim, nastalo toliko da su prekrili velike padine abisalnih ravnica u okeanu.

Polimetalni noduli na jugoistiku Tihog okeana, nedaleko od Perua.

Ti noduli su otkriveni tokom plovidbe HMS "Čelindžera" 1873. godine.

Kada su ih mornari izneli na površinu, držali su ih u rukama poput kamenih krompira koji se ljušte po ivicama.

Na dodir su možda bili glatkih površina, ali im je dno, kojim su prirastali za okolni sedimentni šljunak, bilo rapavo kao kod kamena plavca.

Kada bi ih mornari prineli nosu, ne bi osetili nikakav miris.

Hemičar te ekspedicije je među prvima primetio da noduli nisu bezevredni.

Bili su načinjeni od "mangan peroksidaze", napisao je, "jedne od osnovnih supstanci u proizvodnji izbeljivača".

Zbog svog udaljenog položaja, međutim, "nikad neće postati unosan izvor materijala".

Taj hemičar nije mogao da zna koliko će važni noduli postati - za organizme iz okeanskih dubina, a potom i za ljude.

Godinama kasnije, naučnici će otkriti da ti noduli za neke oblike života igraju ulogu ostrva.

Abisalna ravnica na kojoj leže čini 50% Zemljine površine - te ogromne razmere teško je i zamisliti.

Kada bi okeani u trenutku nestali, videli bismo da polovinu naše planete čini golema pustinja prepuna sedimenata.

Na toj pustoj ravici noduli predstavljaju retke čvrste površine za koje život može da se uhvati.

Ali nedavno su ti noduli zapali za oko grabežljivom kopnenom sisaru kom su potrebni za njegove pametne telefone.

Ono što hemičar ekspedicija iz 1873. nije otkrio jeste da noduli sadrže i metale, kao što su kobalt, nikl, bakar, titanijum, i retke zemne metale.

Oni će se jednog dana pokazati izuzetno vrednim za ljudska bića.

Uz strmoglavi razvoj tehnologije u 21. veku raste i potreba za materijalima kao što je kobalt, koji se koristi u proizvodnji litijum-jonskih baterija koje napajaju automobile i elektroniku.

Nevolja je u tome što trenutno velika količina tog materijala dolazi iz problematičnih izvora.

Demokratska republika Kongo obezbeđuje više od 60 odsto svetske zalihe kobalta u kopnenim rudnicima, ali tamošnje aktivnosti su povezane sa povredom ljudskih prava i dečjim radom.

To okeanske nodule samo čini sve primamljivijom metom, iako je potrebno savladati obeshrabrujuće inženjerske izazove kako bi se dospelo do njih.

U jednoj pacifičkoj regiji - okeanskom rovu Klarion Kliperton (CCZ) - procenjuje se da bi se dobilo najmanje 20 miliona tona ako bi se tamošnji noduli pokupili i osušili.

Iako su ih decenijama smatrali neisplativim za eksploataciju, priličan broj rudarskih organizacija sada se upregao da ih pokupi sa dna, zajedno s drugim tipovima podvodnih mineralnih naslaga.

Ako se s tim nastavi, biće opustošene stotine kvadratnih kilometara godišnje.

Kakve će biti posledice?

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, naučnici i rudarske kompanije načinili su prve probne korake kako bi procenili izvodljivost i posledice po okoliš.

Na raznim lokacijama unutar CCZ-a, kao i na lokaciji blizu Perua po imenu Diskol (od engleskih reči disturbance remećenje, uznemiravanje) i recolonisation (rekolonizacija)), brodovi su prevlačili posebne metalne grabulje i plugove preko pacifičkog dna kako bi pokupile nodule i izvukle ih na površinu.

Iako to nije baš precizno oponašalo mašineriju za izvlačenje koja je planirana za buduće rudnike, a i razmere poduhvata bile su daleko manje, ono što je tada urađeno nudi nam najbolje dokaze kojima raspolažemo.

U nekim slučajevima, tragove su ostavili naučnici koje je zanimalo da vide šta bi se desilo sa inače netaknutim ekosistemom.

U ostalim, tragove su ostavile same rudarske organizacije u nastajanju, dok su proveravale tehnologiju za izvlačenje. U jedan od tih poduhvata bila je uključena čak i američka Centralna obaveštajna služba (CIA).

Kompanija za okeanske minerale (OMCO), konzorcijum industrijskih grupa predvođenih onim što se sada zove Lokid Martin, organizovala je probno izvlačenje na brodu Hjuz Glomar eksplorer.

Taj brod će kasnije steći slavu iz drugih razloga - na njemu se takođe nalazila džinovska kandža osmišljena za tajni pokušaj podizanja jedne ruske podmornice sa morskog dna.

Ako buduće generacije jednog dana pronađu tragove na dnu okeana, to znači da su opstali mnogo duže od životnog veka pametnih telefona, laptopova ili električnih automobila zbog kojih su izdubljeni.

Godinama kasnije, kako su se planovi za eksploataciju morskih dubina ubrzavali i pribavljale istraživačke dozvole, naučnici su se vratili na te lokacije u Tihom okeanu da prouče dugoročne posledice.

Tamo su otkrili da se, čak i posle više decenija, život u tim veštačkim rovovima još nije vratio u normalu.

Na kopnu, život obično niče na uzoranim brazdama na polju, ali u dubini mora, rovovi su uglavnom pusti. Stvorenja koja su se oslanjala na sada uklonjene nodule ne mogu da izvrše rekolonizaciju.

A druga stvorenja, koja traže meke sedimente kako bi se ukopali i uhvatili pokretan plen, ne mogu da opstanu na veštački stvorenim površinama.

"Zajednice sa tih abisalnih ravnica posebno su u opasnosti da izumru zbog pokušaja da se noduli izvuku na površinu", zaključili su Lara Mačeritu sa Univerziteta u Gentu i njene kolege u radu objavljenom ranije ove godine.

A i moguće je, tvrde naučnici, da bi takve posledice mogle da ostanu prisutne stotinama, pa čak i hiljadama godina.

Sociolog Barbara Adam jednom je prilikom rekla da se o svetu može razmišljati u okvirima paralelnih "vremenskih tokova", koje određuje njihov tempo.

Opisala je kako se industrijski ili poljoprivredni vremenski tokovi kreću mnogo brže od prirodnih i ekoloških.

Svi ti vremenski režimi su međusobno ispreplitani, ali kada je neki od njih primoran da se kreće u tempu drugog, javlja se rizik od dugoročne štete po okolinu.

Vremenski tokovi u okeanskoj dubini kreću se sporo i strpljivo.

Stoga, kada čovek pošalje svoje mašine tamo dole kako bi uzimao podvodne materijale, dolazi do sudara dva različita vremenska režima: ritam okeanskog ponora sukobljava se sa hitrom, kratkoročnom potrebom za novom tehnologijom.

Okeanska dubina ne može biti različitija od raskošnih ekosistema i sve ubrzanijih društava Zemljinih kopnenih masiva.

Temperature na abisalnoj ravnici kreću se oko tačke mržnjenja, pritisak je ogroman i svetlosti gotovo da nema.

Organizmi koji se tu bore za život preživljavaju na "morskom snegu".

Taj stalni priliv organskih otpadaka, često već tri ili četiri puta svaren, pada poput kiše.

Jadransko more: Čuvar ratnih priča

"Temperature su niske, hrane je malo, to je niskoenergetsko okruženje koje ima sopstveni ritam života", kaže Džouns.

"Životinje nisu izložene ekstremnim fizičkim promenama, kao one u plićim vodama. Ovo je pre područje u kom je svaka promena dugotrajna."

Ali iako ove regije možda deluju kao morske pustinje - naročito u poređenju sa živahnim koralima ili plitkim tropskim vodama - one su osnovni rezervoari biodiverziteta i igraju ključnu ulogu u ugljeničnom ciklusu putem prirodne ugljenične sekvestracije.

"Mnoge životinje koje pronalazimo nauka sada prvi put vidi... a neki organizmi sadrže farmakološki aktivne supstance", tvrdi Džouns.

Dugoročno gledano, postoji i potencijal za saradnju sa ribarskom industrijom na nešto manjim dubinama.

"Neke fukcije ovih zajednica u nekim slučajevima neće biti dragocene još vekovima."

Često nismo u stanju da primetimo život na ovim ogromnim prostorima, zbog toga što je suviše mali i previše razuđen kako bismo ga uhvatili na fotografiji.

Tu nema harizmatične faune za reklamu. Ali život je tu prisutan i izuzetno je raznolik, a pokriva polovinu naše planete.

Neki bi rekli da je narušavanje života u dubokom okeanu razumna žrtva kada se uporedi sa kršenjem ljudskih prava u afričkim rudnicima.

Ali nije za očekivati da će jedna vrsta iskopavanja naprosto zameniti drugu, kako tvrdi Dejvid Santilo iz Grinpisove naučne laboratorije na Univerzitetu u Egzeteru.

On je jedan od autora izveštaja o eksploataciji morskog dna i njenim potencijalnim posledicama, nedavno objavljenog u časopisu Frontirs in marin sajens.

"Uključene su razne kompanije, u određenom smislu i razna tržišta, prisutni su razni pritisci u pogledu potražnje i stimulacije...

"Stoga, ako se zaista počne sa eksploatacijom morskog dna, najverovatnije je da će to naprosto postati dodatni izvor minerala."

Ada Bojana: Nestaje li jedno omiljenih letovališta u Crnoj Gori

"Temperature su niske, hrane je malo, to je niskoenergetsko okruženje koje ima sopstveni ritam života", kaže Džouns.

"Životinje nisu izložene ekstremnim fizičkim promenama, kao one u plićim vodama - ovo je pre područje u kom je svaka promena dugotrajna."

Iako je možda teško proceniti važnost života u dubini mora u okvirima ljudskog morala ili ekonomije, on je svakako od suštinske važnosti.

A činjenica da je njegove spore, dugotrajne vremenske tokove tako lako poremetiti trebalo bi da nas potakne na oprez, prema rečima naučnika s kojima sam razgovarao.

Biser Jadrana: Hrvatska plaža kao umetničko platno

Možda me delom privlače upravo čisti ekstremi te okeanske divljine. Verovatno ništa od toga neću videti golim okom.

Čak se i naučnici koji je proučavaju danas služe kamerama na daljinsko upravljanje i ne spuštaju se lično na morsko dno.

Razmere morske dubine i života u njoj prevazilaze maštu, prostorno i vremenski.

Na nju ne utiče ono što se dešava na površini - i to je tako već milenijumima.

Ipak, ovo bi mogao biti vek u kom se stvari menjaju; u kom na okeanskom dnu za sobom ostavljamo mnogo više od jedne ili dve brazde.

Kada naučnici pričaju o čovekovom uticaju na morsku dubinu, reč koju često koriste jeste "uznemiravanje".

U jeziku nauke ona označava podizanje i rasipanje sedimentnih oblaka i posledice toga po podvodne zajednice.

Ali reč uznemiravanje ima još jedno značenje - ona označava iracionalni poremećaj.

Zahvaljujemo se Jensu Grajnertu i GEOMAR-u, Dejvidu Santilu i Danijelu Džounsu na fotografijamaza ovaj članak.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Životna sredina, okean i zagađenje: Skriveni ljudski tragovi duboko na dnu okeana

Izvor: Radio 021, 18.Jan.2021

Čovek je na površini Zemlje ostavio brojne tragove, ali ova dugovečna obličja na okeanskom dnu uglavnom niko ne primećuje...GEOMAR/MiningImpact Project..Na dnu Tihog okeana, stotinama milja od kopna, nalaze se neobični tragovi koje nije mogla da ostavi nijedna životinja...Neki od njih izgledaju...

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.