Izvor: B92, 04.Apr.2023, 19:37

Životinje i priroda: Zašto ljudi nemaju krzno

Ljudi imaju mnogo manje dlaka od ostalih primata, ali su i dalje dlakavi po glavi i na međunožju.

Većina sisara, uključujući i naše najbliže rođake, ima krznene kapute. Zašto smo mi onda izgubili naše?

Kada bi neka vanzemaljska rasa došla na Zemlju i postrojila ljude u vrstu zajedno sa svim drugim primatima, jedna od prvih razlika koju bi oni mogli da primete - uz uspravno držanje i jedinstven način komunikacije - bila bi očigledno njihova tela bez krzna.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Uistinu, u poređenju sa drugim sisarima ljudi upadljivo nemaju dlake (sa izuzetkom pojedinaca). Samo još poneki sisari dele ovo svojstvo - među njima su i gole krtice, nosorozi, kitovi i slonovi.

Ali kako smo mi zapravo završili tako goli? Da li nam to donosi neku korist danas? I kako onda objašnjavamo prisustvo guste i bujne dlake na nekim delovima našeg tela?

Naravno, ljudi u stvari imaju dosta dlakavih površina: u proseku imamo otprilike pet miliona dlakinih folikula na površini tela.

Lasisi kaže da ona ne bi isključila mogućnost postojanja i drugih faktora koji su doprinuli ovom gubitku.

"Ali stvarno bi trebalo da se zapitamo zašto se ovo desilo samo ljudima, a ne i šimpanzama, bonobo primatima ili gorilama?", kaže ona.

"Ja sam sklonija fokusiranju na hipotezu koja bi bila u stanju da nam objasni ponašanje ili migracije koje su dovele do toga da se ljudi razdvoje od ostalih majmuna i zašto su zbog toga izgubili krzno".

Jedan od faktora bi mogla da bude i odeća sačinjena od krzna drugih životinja koju su mogli da peru i skidaju po potrebi. Ovo bi gubitak krzna moglo da smesti u period od pre 100 - 200 hiljada godina, mnogo kasnije nego što nas na to navodi hipoteza o hlađenju, što se bazira na prvom pojavljivanju ljudskih vaši koje žive samo u odeći.

Pagel kaže da je on sklon da poveruje da se ova vremenska procena odnosi na najveći deo krzna, iako "niko to zaista ne zna", jer se kosa veoma retko fosilizuje.

Čarls Darvin je, u međuvremenu, mislio da se gubitak krzna odigrao zbog polne selekcije - naši preci su jednostavno više voleli svoje supruge sa manje dlaka. U današnje vreme, najveći deo naučnika odbacuje ovu teoriju kao primarni razlog za gubitak krzna.

Ali kada se bavimo pitanjem ljudske dlake, jedno očigledno pitanje se stalno ponavlja: zašto i dalje imamo kosu na glavi, intimnim delovima i ispod pazuha?

,,Ono što se čini da ima smisla je da su ljudi zadržali kosu i čak je i održavali dugačkom i kovrdžavom da bi umanjili toplotu sunčevih zraka", kaže Lasisi koja je proučavala ovu temu u svojoj doktorskoj disertaciji (njen rad će uskoro biti i objavljen).

Preciznije, čvrsto umotana ljudska kosa ima zamršenu strukturu koja vazdušne džepove ostavlja otvorenim i dozvoljava veoma efektno raspršivanje toplote i umanjenje količine vreline koja stiže do same lobanje, kaže ona.

"Što više prostora ostane između mesta koje je prvo na udaru solarnog zračenja, dakle vrha vaše kose, i onoga što želite da zaštitite, što je vaša lobanja - bolje za vas".

Još jedna, neverovatna teorija stiže kroz hipotezu o vodenom majmunu koja se po prvi put pojavila 1960. godine.

Prema ovoj teoriji, majmuni koji su eventualno postali ljudi su se odvojili od ostalih primata tako što su se adaptirali na uslove života u vodi.

Adaptacije koje su se pojavile zbog ovog procesa na modernim ljudima su gubitak dlaka i dvonožnost.

Šta ovde predstavlja problem?

"Antropološki, ne postoji ni trunka dokaza da smo evoluirali na plažama ili u blizini voda, to jest da smo uopšte imali ovu vodenu fazu", kaže Pagel.

"Na žalost".

Drugi naučnici ukazuju na to da polu-vodeni sisari, poput vidre ili vodenog pacova imaju ekstremno debelo krzno, pa se onda postavlja pitanje zašto bi ljudi u takvim uslovima gubili svoje krzno?

Što se tiče stidnih dlaka, kao i onih ispod pazuha, Lasisi smatra da se radi ili o usputnom proizvodu evolucije ili potencijalnom ostatku koji smo nasledili od predaka primata koji su koristili feromone u cilju međusobne komunikacije.

Feromoni su hemikalije koje životinje izluče, poput sekretom i tako utiču na ponašanje drugih pojedinca, postoje alarmni ili seksualni feromoni, ali nema nijednog solidnog dokaza da ljudi danas to koriste.

Bez obzira na to šta je izazvalo gubitak ljudskog krzna, jedno je vrlo verovatno: to se desilo u isto vreme kada su rani ljudi stekli tamnu pigmentaciju kože, tamo gde su ranije dlake na telu bile neophodna zaštita od UV zračenja.

"To je jedino logično zaključivanje", kaže Lasisi.

"Moguće je da su neki ljudi jednostavno počeli da se rađaju sa telima koja su bila bez dlaka, a da je zatim usledila adaptacija u tandemu sa sticanjem tamnije kože kod nekih ljudi. A moguće je i da je došlo do postepene redukcije dlakavosti koja se odigravala u skladu sa postepenim povećanjem pigmentacije kože."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...