Izvor: Vesti-online.com, 21.Dec.2015, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život u mitu

Nakon svake rečenice, Premijer je - reče aforističar - pravio dramsku pauzu, da narod stigne da se prekrsti. Podanici se krste, ali pobožno veruju da se već voze tim koridorom pravo u zemlju cvetnih perivoja, zanosnih poglavlja, mirisnih koridora i slatkih pristupnih fondova.

Kad pritisne siromaštvo, proklija mitomanija, narod fanatično veruje da mu se penzija povećava kad god mu je Opsenar skreše za deset posto. Veruje da ga svetla budućnost čeka na prvom semaforu; da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << će u EU - samo što nije - čim Sveci "vrgnu prilike viš' Srbije na nebu vedrome" i oglase da zustavljaju kruženje Planete, da siđe ko ne veruje u Njegova čuda, pa da onda Božić Bata doleti sa Marsa; aterira usred Beograda i u ime Zevsa, lično oglasi otvranje tog prvog, istorijskog Poglavlja.

Pravde radi, treba, međutim, reći da mit i molovanje činjenica nije Njegova inovacija, nego puko ugledanja na svetle zapadne uzore. Daleke 1920. godine, škotski prevarant visokog stila, Artur Ferguson, uspeo je da za 6.000 funti, "proda" Nelsonov stub na Trafalgar trgu u Londonu.

Kada je tako lepo inkasirao mit, našao je i lakovernika kome je, za takođe dobre pare, utrapio kraljevsku Bakingamsku palatu, pa se, onda, otisnuo u Ameriku i tamo pazario Belu kuću i Statuu Slobode u Njujoku... Englez, Majkl Korigen, prodao je most preko Temze u centru Londona - London Bridz i luksuznu zgradu broj 145 na trgu Pikadili, i to ne jednom, nego nekoliko puta... Godine 1930. izvesni, Aleks Lorel, se obogatio tako što je na londonskom Lester skveru, postavio tezgu ispred lepo dekorisanog, 18 inči debelog zida, podignutog od strane londonskih vlasti kako bi se zaklonilo gradilište za gradski Metro. Lorel je, obučen u livrejisanog vladinog službenika, oglasio zid za fasadu pozorišta u kome će se te večeri "održati" humanitarni koncert za pomoć siromašnima. Prodao je sve do poslednjeg "mesta" u "pozorištu", pokupio lepe pare i nestao bez traga pre nego što su posetioci u svečanim haljinama, frakovima i leptir-mašnama počeli da pristižu na predstavu, pred prazan zid...

Srbija je zemljla svakojakih čuda - i Lorel bi nam se duboko poklonio; koridori nam niču na časnu reč... Jure vozovi pre pruga; da imamo Trafalgar i njega bi On sluđenom Srbinu "utopio". I, zaista, kome još treba gorka realnost kad mit tako lepo prolazi.

Nastavak na Vesti-online.com...