Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u dosluhu s prirodom
Radovan Radojčin iz Zmajeva, jedan od najboljih majstora intarzije u Srbiji, svojim delima ukrasio je mnoge domove i poslovne prostore u Srbiji i naših ljudi u inostranstvu
Zmajevo – Među malobrojnim majstorima intarzije u Srbiji posebno poštovanje uživa Radovan Raša Radojčin za kojeg njegove kolege i prijatelji kažu da ima "zlatne ruke" i nesvakidašnji smisao za estetiku. Pre petnaestak godina počeo je da se bavi ovim oblikom primenjene umetnosti koja podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukrašavanje predmeta od drveta umetanjem likovnih kompozicija sačinjenih od raznobojnih parčića drveta ili furnira na određenu površinu.
Pravi i stilske ramove za ogledala, razne ukrasne police i čiviluke, takođe od drveta... I u tom poslu je postigao vrhunsko majstorstvo i maštovitost.
– Drvo je vrlo zahvalan materijal za ručnu i mašinsku obradu. Prilagodljivo je ljudskoj ruci, pitomo nekako, baš kao da ima dušu, kao da oseća šta čovek koji ga obrađuje namerava da napravi – priča za "Politiku" Raša i dodaje da za svoje rukorade najčešće koristi drvo lipe, jasena i oraha.
Njegovi radovi su, prema ocenama stručne kritike, neobični i vredni ukrasni detalji koji oplemenjuju prostor bilo da je reč o stambenom ili poslovnom. Za intarzije Radojčin koristi desetak vrsta najkvalitetnijih furnira.
– Rad furnirom zahteva veliku koncentraciju, maksimum preciznosti i smirenosti, dosta mašte i mnogo, mnogo sati delanja. Da bi se uradila intarzija najpre se na glatkoj drvenoj površini olovkom nacrta skica, zatim se odaberu nijanse furnira, a onda na red dolazi isecanje skalpelom od najsitnijih delova do krupnijih, pa filigranski precizno slaganje i lepljenje da bi se, najzad, sve ukomponovalo u skladnu celinu. Intarzija se potom premazuje najfinijim lakovima i stavlja u odgovarajući ram – objašnjava Radovan Radojčin.
Većinu dela, sa motivima prirode, likovima svetaca, pravoslavnim simbolima i raznim grbovima, poklonio je prijateljima i rodbini, ali sve češće mu se javljaju ljubitelji umetnosti i kolekcionari sa raznih strana želeći da otkupe neku njegovu sliku rađenu furnirom, ili da naruče da im napravi stilski ram za ogledalo. Zbog toga je daroviti i vredni čovek shvatio da bi zahvaljujući talentu mogao i da popunjava praznine u kućnom budžetu jer je nedavno ostao bez stalnog zaposlenja. To je bio i razlog što se iz Novog Sada preselio u Zmajevo, kod Vrbasa. Vratio se na ognjište predaka, preuredio staru kuću na obali rečice Jegričke i u dvorištu i baštici napravio ambijent poput pravog malog rajskog vrta.
Kada nije u malenoj radionici, kad želi da predahne, uređuje dvorište, cvetne aleje, staze, postavlja etno-detalje... Živi i stvara, kako kaže, u idealnom dosluhu s prirodom.
P. Koprivica
[objavljeno: 03.09.2007.]
