Izvor: RTS, 27.Nov.2012, 08:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život u deset kvadrata

Slobodanka Perić iz Varvarina sa troje maloletne dece već godinama živi samo u jednoj neuslovnoj sobi bez vode i kupatila. U Centru za socijalni rad kažu da opština Varvarin ne poseduje nijedan stambeni objekat za privremeni smeštaj desetak najugroženijih porodica.

Kuću u kojoj Slobodanka kao podstanar sa decom živi poslednjih šest godina lako je pronaći. Plava cirada na terasi štiti od vetra i radoznalih pogleda zaklanjajući ulaz u desetak kvadrata jedne jedine sobe >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koja je njoj i deci sve.

"Meni niko ne dolazi, jer nemamo gde da se igramo. Mnogo je mali prostor. Ako mi dođe više drugara ja nemam gde sa njima da sednem", kaže jedanaestogodišnja Nevena Tomić.

U sobi je samo jedna stolica, jer za više mesta nema, pa domaće zadatke za stolom piše onaj ko iz škole prvi stigne. Iako je sve na dohvat ruke, teško je napraviti reda i u teskobi se snaći. 

Slobodanka sa ćerkama spava u dvosedu, a sin Nemanja, petnaestogodišnjak, u fotelji na rasklapanje. Kupatila nema pa je najteže obezbediti uslove za održavanje lične higijene.

"Dok se sin kupa , nas tri odemo u komšiluk, a kad one dve trebaju da se kupaju, njega pošaljemo iz kuće", kaže Slobodanka.

Život u dvanaest kvadrata, kupanje nad lavorom i grejanje vode na dotrajalom "smederevcu" sumorna su svakodnevica mališana koji sanjaju neke lepše snove.

"Ja bih htela da imam svoju sobu, svoj krevet i svoj sto radni za učenje i svoj ormarić  da mogu da ostavim moju odeću", kaže sedmogodišnja Anastasija Perić.

Zbog infarkta koji je preležala i oštećene kičme Slobodanka do posla teško dolazi, pa joj podrška komšija i svaki poziv u nadnicu mnogo znače.

"Idem da radim, ali posle to po dva-tri dana kući odležim, onda mi deca pomažu. Kičma mi ne dozvoljava da radim više, kočim se, srce mi se zamara. Zahvalna sam kad me neko pozove i razume da ja ne mogu brzo da odradim posao, ali malo ih je koji to hoće", kaže Slobodanka. 

Komšinica Mila Milenković, učiteljica u penziji kaže da su deca jako dobra, da su i dobri đaci i lepo vaspitani.

"Oni hoće svakog da poslušaju. Majka im je vredna i vodi računa o deci. Brine da su uvek čista. Sve što može da im pruži ona im pruži. To je najvažnije da ona o njima brine", dodaje ona. 

Iako redovno dobijaju socijalnu pomoć i obroke u narodnoj kuhinji rešenja za adekvatan smeštaj još uvek nema.

Ivanka Milenković, rukovodilac Centra za socijalni rad u Varvarinu kaže da su oni upoznati sa situacijom, ali da, nažalost, nemaju nijedan stambeni objekat koji bi mogli da im daju na korišćenje.

"Apelujemo od strane Centra za socijalni rad na sve ljude dobre volje da svojim prilozima pomognu da se problem ove porodice reši", kaže ona.

Predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković kaže da će otvoriti račun na koji može da se uplati pomoć.

"Videćemo da i sredstvima iz budžeta Opštine pomognemo da se obezbede dovoljna sredstva da oni dobiju krov nad glavom, bilo u Varvarinu ili nekom od okolnih mesta", kaže Milenković.

Iz budžeta Opštine Varvarin godišnje se za razna socijalna davanja izdvoji 30 miliona dinara, što nije dovoljno, jer broj socijalno ugroženih porodica iz godine u godinu raste.

Nastavak na RTS...