Izvor: Politika, 29.Nov.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u deficitu
Vapaj predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića prilikom nedavnog ocenjivanja budžeta za iduću godinu, da u javnim finansijama ne može biti reda dok država ne dovede u red poslovanje javnih preduzeća i svojih banaka, kao da je odjeknuo u pustinji, a ne u zemlji koja grca u dugovima i deficitima. U odgovornim zemljama i portiri u vladi bi se našli prozvani da nešto učine sa svoje strane ne bi li se konsolidovala državna kasa.
Kod nas kao da je sve u najboljem redu. Idemo s >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nikada većim budžetom i deficitom u susret sledećoj poslovnoj i fiskalnoj godini. „Visi” nam ovde 300 miliona, onde 150, onamo i svih milijardu evra. Kažu tako mora da bude. Uzak je manevarski prostor.
I umesto da se cela vlada pozabavi tim problemom, a pre svega svojim preduzećima i bankama, na koje gotovo horski upozorava i ministar privrede Saša Radulović, mi energiju trošimo na sasvim druge, gotovo nebitne, stvari. Da li su ministarki energetike direktori „njenih” javnih preduzeća po volji ili nisu?
Ali je zato, građanima, pa samim tim i ministru finansija Krstiću veoma važno – kako te firme posluju. A posluju kao iz inata. Ne daj bože da naprave profit. Gubici su prirodno stanje stvari.
Umesto da ti, gotovo prirodni monopoli, baš kao svuda u svetu, budu, kako bi se nekadašnjim rečnikom reklo, „motori razvoja”, koji će državi donositi investicije, profit i visoke prihode, oni se valjaju u pravom poslovnom blatu – gubicima, nenaplaćenim potraživanjima, neefikasnosti, prezaposlenosti…
Istim tim firmama u Nemačkoj, Francuskoj, pa čak i u Češkoj, normalno je da „proizvode” profit, da se tehnološki razvijaju, investiraju, zapošljavaju svoju industriju. I tamo je država gazda kao kod nas, ali njihovom vlasniku ne pada na pamet da svoju gasnu kompaniju, na primer, natera da kupljeni energent prodaje po ceni nižoj od nabavne. Kada se na sve to dodaju i ostale neracionalnosti epilog je – milijarda evra dugova „Srbijagasa”. EPS-ov godišnji minus je srećom manji, ali potraživanja su gotovo 800 miliona evra.
Ovim neveselim brojkama treba dodati i u vetar bačenih 800 miliona evra za razne sanacije i dokapitalizacije državnih banaka od kojih građani nemaju ama baš nikakve vajde, ali zato partije na vlasti imaju divnu priliku da svoje probrane kadrove postave i pored loših rezultata na preplaćena menadžerska mesta.
Priča s ovim bankama i javnim preduzećima, u kojima su „Srbijagas” i EPS samo najveće trnje u oku, za budžet i njegovog staraoca u liku ministra Krstića, nije naravno okončana. Oko nje ćemo se „ćerati”, ne samo u predstojećoj skupštinskoj debati o budžetu za 2014, o kome se stav Fiskalnog saveta može svesti u dve reči – ne valja, već dogodine, kada na dnevni red dođe njegov rebalans. Šta tada reći?
Slobodan Kostić
objavljeno: 30.11.2013.
