Izvor: RTS, 28.Sep.2010, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u barakama
Najveći problemi izbeglica su nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje. Kada se tome doda i siromaštvo, koje je na jugu Srbije znatno, život oko pet hiljada izbeglih koji žive u montažnim barakama još je teži.
Po broju izbegliih, prognanih i interno raseljenih lica, Srbija je i dalje prva u Evropi i 12. ili 13. na svetu. Nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje su najveći problemi sa kojima se ti ljudi sreću.
Kada se tome doda i siromaštvo koje je na jugu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije najizraženije, život oko 5.000 izbeglih, prognanih i raseljenih, koji još uvek žive u montažnim barakama, još je teži.
Kada je 1995. godine, iz Pakraca, sa majkom i sestrom, stigla u kolektivni centar u Sićevu, Dragica je imala 13 godina. Život joj kaže, u zajednici sa 86-oro ljudi nimalo nije bio lak, ali je uspela da završi školu, zaposli se i postane majka.
Jedino nije uspela da sebi i ćerki Sari obezbedi bolji smeštaj, pa još uvek živi u kolektivnom centru u kome radi kao jedina kuvarica.
U sićevačkom kolektivnom centru danas živi 46 izbeglih i raseljenih. Bilo ih je duplo više. Neki su se vratili u rodni kraj, drugi su uspeli da otkupe seoska domaćinstva, a pojedine porodice iz kolektivnih centara u Svrljigu i Doljevcu i da od Komeserijata za izbeglice ili lokalne samouprave - dobiju stanove.
Iako se sa još desetoro beba rodio u kolektivnom centru u Doljevcu, mali Jovan je prohodao u stanu koji su njegovi roditelji, kao raseljena lica, dobili od opštine na korišćenje.
Otac Negovan, kome je Jovan treće dete, radi kao domar u novoj zgradi u kojoj je, od pre mesec dana, stambeno obezbeđeno 10 izbeglih i raseljenih porodica.
