Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2013, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život posvetio nemoćnoj sestri

DALEKO od Novog Pazara i asfalta, u selu Odojevići na Rogozni, gde je ostalo još samo nekoliko staračkih domaćinstava, žive, u kućerku od blata i bez igde ičega, sestra i brat, Gorica i Milan Acković. Od najbližeg komšije udaljeni su kilometar i po, od Novog Pazara 30 kilometara, zimi često odsečeni od sveta. Zbog Goričine bolesti (teška mentalna zaostalost od rođenja), prerane smrti roditelja i bratske ljubavi prema nemoćnoj sestri, od koje nije hteo da se odvaja i da je šalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u domove i slične ustanove, Milan se nije ženio, jer nijedna devojka, dok ih je još bilo u selu, nije htela u sirotinjsku kuću sa teškim i nepredvidljivim bolesnikom. Nije mogao ni da se zaposli, ne može ni u nadnicu, jer Goricu ni trena ne sme da ostavi samu. Životarili su nekako Gorica i Milan do pre godinu dana, dok im nije uginula krava Belka, uz tri kokoške jedina imovina koju su posedovali i koja ih je hranila. - Mogao bih kopajući, koseći ili sečom drva da zaradim bar za hranu i odeću, Goričine lekove i kupovinu krave, išao bih u Novi Pazar i kopao kanale, ničega se ne bih libio, još imam snage, ali ne smem Goricu da ostavim, bojim se izgoreće se na šporetu, izgubiće se u šumi ili će je u ovoj nedođiji napasti neka zver. Dve decenije sam stalno uz nju, uspem samo da obradim vrt pored kuće, dok je gledam, i da nekada zasejem malo pšenice ili kukuruza - priča Milan i dodaje: MALO JE TAKVIH LjUDI GORICA i Milan su samo jedna od stotina tragičnih ljudskih sudbina koje srećem svakodnevno. Divim se Milanu, malo je danas ljudi koji bi se tako žrtvovali za sestru. Dvesta evra koje su dobili iz Pariza iskoristiće za prepokrtivanje kuće (da ne prokišnjava) i nabavku zimnice, počeće i da štede za kravu. Nadam se da će biti još pomoći i da će neka "belka" ponovo ulepšati njihov život - priča Muratović.- Nije mi žao, moj život posvetio sam sestri, moja je, volim je i biću uz nju sve do kraja života, nije ona kriva što je bolesna i nemoćna, Bog je hteo da se takva rodi - dodaje ovaj nesebični gorštak sa Rogozne. Zahvaljujući prijateljima, rođacima i komšijama, koji im povremeno donesu po džak brašna i nešto namirnica, Gorica i Milan su nedavno uspeli da kupe kozu, sad bar imaju mleka i kozjeg sira, a cilj im je da nabave i kravu. - Dva puta nam je u posetu dolazio i poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović, čuo čovek da smo u nevolji i nije mu bilo teško da nam, u martu, po kiši i blatu donese puno namirnica i sredstava za higijenu, objavio je i "priču" o nama na internetu, javila se nedavno jedna anonimna donatorka iz Pariza koja nam je poslala 200 evra, a Hido nam je ponovo, pre nekoliko dana, doneo namirnice. Svaka mu čast, malo je takvih ljudi - naglašava Milan.

Nastavak na Večernje novosti...