Izvor: RTS, 21.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život posle moždanog udara
Moždani udar je treći uzrok po smrtnosti u zemljama zapadne Evrope, a sve češće pogađa i mlađe osobe. Posledice nakon udara ostaju na telu, mozgu i čulima, a oporavak najčešće traje veoma dugo.
Vremenske prilike su često nepovoljne po zdravlje ljudi, naročito kada se temperatura naglo menja, a najčešća posledica je moždani udar, to jest šlog.
Moždani udar češće pogađa muškarce, s tim što se starosna granica sve više pomera na dole, rekla je u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izjavi za agenciju Tanjug portparol Hitne pomoći u Beogradu, doktorka Nada Macura.
Prema njenim rečima, nisu samo vremenske prilike uzrok povećanog broja šlogova, već i povišen nivo holesterola i šećera u krvi, kao i visok krvni pritisak, pogotovo što u poslednje vreme pacijenti ne reaguju na propisanu terapiju.
"Može se slobodno reći da je povišen krvni pritisak jedan od glavnih faktora rizika", naglasila je Macura.
Kada ekipe Hitne pomoći utvrde da je pacijent doživeo šlog, on se uglavnom prevozi po hitnom postupku u jednu od specijalizovanih ustanova.
Najčešće se pacijenti šalju u bolnicu za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", gde se obolelom ukazuje pomoć i gde se u proseku zadržava oko dve nedelje.
Dugotrajan oporavak
Kada se stanje stabilizuje, pacijent se upućuje na rehabilitaciju u jedan od tri centra u Srbiji - u Kliniku za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici u Beogradu, u Slankamen ili u Selters banju u Mladenovcu.
Pacijenti sa područja Beograda se obično odlučuju, zbog kvaliteta usluge i blizine koja je bitna za porodicu, za Kliniku u Sokobanjskoj čiji zvaničan naziv "Doktor Miroslav Zotović", gde u proseku borave oko dva meseca.
Profesor doktor Stevan Jović, direktor Klinike za rehabilitaciju, istakao je da u toj ustanovi najčešće borave neurološki bolesnici, oni koji su imali povredu ili oboljenje mozga, pacijenti koji imaju povredu kičmene ili oboljenje kičmene moždine, pacijenti koji imaju ortopedske ili traumatološke probleme, deca sa razvojnim poremećajem, ljudi sa težim povredama u saobraćajnim udesima.
"Da bi pacijent bio primljen u našu kliniku, postoji lista čekanja i lista zakazivanja. Vrlo je teško da se nov pacijent primi baš onoga dana kada mu je zakazano, jer se kod pacijenta, koji je trebalo da bude otpušten, može desiti neka komplikacija, pa moramo da ga duže zadržimo", objasnio je Jović.
Prema njegovim rečima, Klinici u Sokobanjskoj nedostaju smeštajni kapacitet i kadar, jer trenutno raspolaže sa samo 300 postelja i 300 zaposlenih.
"To nije dovoljno, treba nam više zaposlenih zato što ovde imamo teške bolesnike koji imaju određene zahteve", rekao je profesor Jović.
Prema njegovim rečima, u planu je izgradnja nove zgrade u okviru postojećeg kompleksa klinike, te proširenje kapaciteta za oko 70 postelja.
Visok stepen smrtnosti
Moždani udar je treći uzrok po smrtnosti u zemljama zapadne Evrope.
Nakon moždanog udara (prestanka dotoka krvi u moždano tkivo) trećina obolelih se oporavi do potpune samostalnosti sa lakšim posledicama, kod trećine je posledica trajna invalidnost, a trećina bolesnika odmah umire.
Svaki moždani udar je poseban slučaj, a oporavak zavisi od mnogo faktora, počevši od toga koja je strana mozga pogođena, koliko su jaka oštećenja, ali i od opšteg zdravstvenog stanja bolesnika.
Osim fizijatara, neurologa deo lekarskog tima su i specijaliste za druge oblasti, poput urologa, pedijatra i klasičnog hirurga (zbog rana koje nastaju zbog ležanja).
Posle udara ostaju posledice na telu, mozgu i čulima, a u oporavku uz samog bolesnika izuzetnu ulogu imaju medicinski tim, porodica i prijatelji.
