Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Nov.2009, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život po Jevanđelju patrijarha Pavla
BEOGRAD - "Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi", govorio je patrijarh Pavle prema kojem će se poslednja decenija 20. veka i prva u trećem milenijumu pamtiti u Srbiji, pored ostalog, i kao decenija njegovog duhovnog prisustva.
Četrdeset četvrti patrijarh na tronu svetog Save preuzeo je dužnost poglavara Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine.
Pokoravam se
Od 17 arhijereja na izbornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << listi, episkop raško-prizrenski je bio jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh.
"Ja se pokoravam vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti", rekao je na hirotoniji u Sabornoj crkvi arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle.
"Moje su snage slabe, ja se u njih ne nadam, nadam se u pomoć vašu i pomoć Božju kojom me je on do sada držao. Neka bude na slavu njegovu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena", rekao je preuzimajući mesto prvojerarha SPC - prvog među ravnima, nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana.
Zakon Jevanđelja mora se primeniti na zakon države
Posle 30 godina arhijerejstva u Eparhiji raško-prizrenskog, koje je proveo u službi naroda Kosova i Metohije prateći sva stradanja, prikrivene i otvorene progone i nasilja, primio je patrijaraško žezlo i panagiju Svetog Save, ali i obavezu da svojim prisustvom i svakom izgovorenom reči odbrani čistotu i smisao Jevanđelja.
"Zakon Jevanđelja mora se primeniti na zakon države", naglašavao je patrijarh otvoreno se suprotstavljajući režimu Slobodana Miloševića, a narod upozoravajući da se "sili treba prikloniti samo zato što ona Boga ne moli" i da nije na odmet "mudrost zmije a krotkost goluba".
"Uzdam se u Boga da će ovim vlastima otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati", rekao je 3. februara 1997. godine patrijarh Pavle u javnom obraćanju.
"Ovi događaji slute na najgore pa zato ne prestajem da očinski molim i preklinjem, kako ogorčeni narod, mlade i stare, da se uzdrže od svakog izazivanja nereda, tako i one naoružane da budu čuvari reda i mira a ne vlasti koja tragično po sve nas sve više tone u neznanju šta radi".
Od nas zavisi hoćemo li biti ljudi ili neljudi
Nekoliko dana pre ove poruke, na Savindan, patrijarh Pavle je predvodeći oko pola miliona Beograđana u prazničnoj litiji, prošao kroz kordon policije.
Do zuba naoružani pripadnici Miloševićeve Specijalne policije, koji su 178 dana obezbeđivali neumorne protestante na Trgu republike i u Kolarčevoj ulici, bez reči su se razmakli pred odlučnim patrijarhom Pavlom.
"Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi to od nas zavisi, govorio je patrijarh Pavle brinući posebno za narod Kosova i Metoije koji "kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva svetinje ne samo Srba, već i čitavog prosvećenog čovečanstva".
"I danas, kada su se nad Kosovom i Metohijom nadvijaju crni oblaci podsećam vas na na hrišćansku obavezu i ljubav prema neprolaznim vrednostima", isticao je patrijarh Pavle upozoravajući da vekovima traje Golgota srpskog naroda na Kosovu i Metohiji a da to" vide i znaju svi osim onih koji su izabrali da budu slepi za gledanje istine i gluvi za slušanje pravde".
"Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema", istakao je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici 2007. naglašvajući i upozoravajući na opasnost lažnih sloboda i demokratija i nametanje "unapred spakovanih i gotovih rešenja".
Da nestanem, a da nema zločina
"Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem a da ne bude zločina... pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečovečstvo", jedna je od poruka patrijarha Pavla koji svojoj duhovnoj deci objašnjava smisao kosovskog zaveta i svog opredeljenja za Carstvo nebesko".
"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi", neumorno je ponavljao patrijarh koji 29. maja 2007 skromno i molitveno u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog obeležio pola veka arhijerejske službe i dan kada je (1957) arhimandrit Pavle postao episkop raško-prizrenski.
Da vodi miru, jedinstvu i slozi
Iako su mnogi u Crkvi i van nje smatrali da je ovom narodu potreban borbeniji poglavar crkve, ipak je većina sledila nenametljivu snagu i reči patrijarha koji je ceo život i arhijerejstvo proveo u Jevanđelju kao istrajni neimar Novog Zaveta neprestano ponavljajući - "Što smo dalje od Boga dalje smo jedni od drugih".
Njegova smirena mudrost s poštovanjem je prihvatana i van Srbije i prilikom poseta kanonskim pravoslavnim crkvama i u susretima sa predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica kao i sa predstavnicima država.
Njegove jevanđeljske poruke da su "istina, pravda i ljubav moćnije od neistine, nepravde i mrznje" i da je "dužnost crkve da ljude vodi miru, jedinstvu i slozi", bile su svima prihvatljive.
Svetac koji hoda
Hrvatski i slovenački mediji u čijim je zemljama boravio 2005 godine podjednako su isticali njegovu mudrost saglasni sa već više puta i sa više strana izrečenim mišljenjem da je srpski patrijarha "svetac koji hoda".
Akademik Matija Bećković rekao je da će smrt patrijarha izazvati najveći potres u duši srpskog naroda, mada je patrijarh Pavle poodavno očekivao ovaj poziv i da se već duže vremena čeka njegova končina.
"Patrijarh Pavle je najomiljenija i najubedljivija ličnost našeg vremena", rekao je Bećković.
Na njegov predlog dodeljivan je orden Svetog Save i državnicima i političarima u Srbiji i van nje, poglavarima crkava i svim "ljudima dobre volje" koje je uvek podsećao na zajedničku "odgovornost pred živim Gospodom i Sinom Njegovim".
Patrijarh Pavle bavio se naučnim radom a među njegovim objavljenim delima je Monografija o manastiru Deviču, Studije iz liturgike objavljene 1972. u Glasniku SPC od koje je kasnije nastalo trotomno izdanje "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere", objavljeno 1998.godine. Iste godine oblavljena je zbirka njegovih beseda "Molitve i molbe".
Poglavar SPC dugo je bio predsednik komisije Svetog Sinoda za prevod Svetog Pisma Novog zaveta kojeg je crkva zvanično odobrila i objavila 1984, a potom objavila i ispravljeno izdanje 1990. godine.
U zasluge patrijarha Pavla ubraja se rad na obnovi i osnivanju novih eparhija , obnovi Bogoslovije na Cetinju, otvaranju Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju.
U njegovo vreme osnovana je Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u javne škole, a Bogoslovski fakuletet u okrilje beogradskog univerziteta. Imajući u vidu mnogobrojne zasluge patrijarha Pavla, posebno njegov naučni i bogoslovski rad, Bogoslovski fakultet SPC u Beogradu, dodelio mu je 1998. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
