Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Nov.2012, 05:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život po Jevanđelju patrijarha Pavla

BEOGRAD -

"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi", govorio je patrijarh Pavle, prema kojem će se poslednja decenija 20. veka i prva u trećem milenijumu pamtiti u Srbiji, pored ostalog, i kao decenija njegovog duhovnog prisustva.

Četrdeset četvrti patrijarh na tronu svetog Save preminuo je na današnji dan 2009. godine.

Jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh

Dužnost poglavara Srpske pravoslavne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << crkve 1. preuzeo je decembra 1990. godine. Od 17 arhijereja na izbornoj listi, episkop raško- prizrenski je bio jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh.

"Ja se pokoravam vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti", rekao je na hirotoniji u Sabornoj crkvi arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle.

"Moje su snage slabe, ja se u njih ne nadam, nadam se u pomoć vašu i pomoć Božju kojom me je on do sada držao. Neka bude na slavu njegovu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena", rekao je preuzimajući mesto prvojerarha SPC - prvog među ravnima, nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana.

Otvoreno se suprotstavio režimu Slobodana Miloševića

Posle 30 godina arhijerejstva u Eparhiji raško- prizrenskog, koje je proveo u službi naroda Kosova i Metohije prateći sva stradanja, prikrivene i otvorene progone i nasilja, primio je patrijaraško žezlo i panagiju Svetog Save, ali i obavezu da svojim prisustvom i svakom izgovorenom reči odbrani čistotu i smisao Jevanđelja.

Povodom trogodišnjice smrti patrijarha Pavla biće organizovano molitveno sećanje, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Kako je navedeno, patrijarh srpski Irinej služiće u Hramu Uspenja presvete Bogorodice u manastiru Rakovica, a uz sasluženje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa hvostanskog Atanasija svetu arhijerejsku liturgiju.

Povodom trogodišnjice upokojenja na grobu blaženopočivšeg patrijarha Pavla biće služen pomen.

"Zakon Jevanđelja mora se primeniti na zakon države", naglašavao je patrijarh, otvoreno se suprotstavljajući režimu Slobodana Miloševića, a narod upozoravajući da se "sili treba prikloniti samo zato što ona Boga ne moli" i da nije na odmet "mudrost zmije a krotkost goluba".

"Uzdam se u Boga da će ovim vlastima otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati", rekao je 3. februara 1997. godine patrijarh Pavle u javnom obraćanju.

"Ovi događaji slute na najgore, pa zato ne prestajem da očinski molim i preklinjem, kako ogorčeni narod, mlade i stare, da se uzdrže od svakog izazivanja nereda, tako i one naoružane da budu čuvari reda i mira a ne vlasti koja tragično po sve nas sve više tone u neznanju šta radi".

Nekoliko dana pre ove poruke, na Savindan, patrijarh Pavle je predvodeći oko pola miliona Beograđana u prazničnoj litiji, prošao kroz kordon policije.

Do zuba naoružani pripadnici Miloševićeve Specijalne policije, koji su 178 dana obezbeđivali neumorne protestante na Trgu republike i u Kolarčevoj ulici, bez reči su se razmakli pred odlučnim patrijarhom Pavlom.

"Da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to od nas zavisi"

"Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to od nas zavisi", govorio je patrijarh Pavle brinući posebno za narod Kosova i Metohije koji "kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva svetinje ne samo Srba, već i čitavog prosvećenog čovečanstva".

"I danas, kada su se nad Kosovom i Metohijom nadvijaju crni oblaci, podsećam vas na hrišćansku obavezu i ljubav prema neprolaznim vrednostima", isticao je patrijarh Pavle upozoravajući da vekovima traje Golgota srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a da to" vide i znaju svi osim onih koji su izabrali da budu slepi za gledanje istine i gluvi za slušanje pravde".

"Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema", istakao je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici 2007. naglašavajući i upozoravajući na opasnost lažnih sloboda i demokratija i nametanje "unapred spakovanih i gotovih rešenja".

"Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina... pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečovečstvo", jedna je od poruka patrijarha Pavla koji svojoj duhovnoj deci objašnjava smisao kosovskog zaveta i svog opredeljenja za Carstvo nebesko".

"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi", neumorno je ponavljao patrijarh koji 29. maja 2007. skromno i molitveno u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog obeležio pola veka arhijerejske službe i dan kada je (1957) arhimandrit Pavle postao episkop raško-prizrenski.

"Što smo dalje od Boga, dalje smo jedni od drugih"

Iako su mnogi u Crkvi i van nje smatrali da je ovom narodu potreban borbeniji poglavar crkve, ipak je većina sledila nenametljivu snagu i reči patrijarha koji je ceo život i arhijerejstvo proveo u Jevanđelju, kao istrajni neimar Novog Zaveta, neprestano ponavljajući - "Što smo dalje od Boga, dalje smo jedni od drugih".

Njegova smirena mudrost s poštovanjem je prihvatana i van Srbije i prilikom poseta kanonskim pravoslavnim crkvama i u susretima sa predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica, kao i sa predstavnicima država.

Njegove jevanđeljske poruke da su "istina, pravda i ljubav moćnije od neistine, nepravde i mrznje" i da je "dužnost crkve da ljude vodi miru, jedinstvu i slozi", bile su svima prihvatljive.

Hrvatski i slovenački mediji, u čijim je zemljama boravio 2005. godine, podjednako su isticali njegovu mudrost, saglasni sa već više puta i sa više strana izrečenim mišljenjem da je srpski patrijarha "svetac koji hoda".

Na njegov predlog dodeljivan je orden Svetog Save i državnicima i političarima u Srbiji i van nje, poglavarima crkava i svim "ljudima dobre volje", koje je uvek podsećao na zajedničku "odgovornost pred živim Gospodom i Sinom Njegovim".

Velike zasluge patrijarha Pavla

Patrijarh Pavle bavio se naučnim radom, a među njegovim objavljenim delima je Monografija o manastiru Deviču, Studije iz liturgike objavljene 1972. u Glasniku SPC, od koje je kasnije nastalo trotomno izdanje "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere", objavljeno 1998. godine. Iste godine objavljena je zbirka njegovih beseda "Molitve i molbe".

Poglavar SPC dugo je bio predsednik komisije Svetog Sinoda za prevod Svetog Pisma Novog zaveta, kojeg je crkva zvanično odobrila i objavila 1984, a potom objavila i ispravljeno izdanje 1990. godine.

U zasluge patrijarha Pavla ubraja se rad na obnovi i osnivanju novih eparhija, obnovi Bogoslovije na Cetinju, otvaranju Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju, kao i na prevazilaženju crkvenog raskola u političkoj emigraciji, koji je okončan 1992. godine

U njegovo vreme osnovana je Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u javne škole, a Bogoslovski fakultet u okrilje beogradskog univerziteta. Imajući u vidu mnogobrojne zasluge patrijarha Pavla, posebno njegov naučni i bogoslovski rad, Bogoslovski fakultet SPC u Beogradu, dodelio mu je 1998. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...