Izvor: Blic, 24.Feb.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život od medenih srca
Porodica Janović se liciderskim zanatom bavi punih 97 godina. Od tada do danas, svaka generacija ostala je verna pravljenju proizvoda od meda i brašna, osnovnim sastojcima medenog testa od kojeg se prave najlepša srca i druge liciderske špecije. Janovići su danas jedini licideri u Somboru i bez njih se ne može zamisliti nijedan vašar ili kirbaj.
Posle četiri godine izučavanja zanata i „krađe" znanja od majstora iz Češke i Beograda, moj deda je 1911. godine, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednim koferom, došao u Sombor i otvorio licidersku radnju. Tada je radilo osam licidera, ali su se medenjaci dobro i prodavali, priča Stevan Janović, vlasnik liciderske radnje. Ljubav prema ovom zanatu preneli su mu deda, otac i stric, koje je, kao mali, svakodnevno gledao kako rade.
Samostalno, ovim poslom Stevan Janović je počeo da se bavi 1974, a njegov sin Aleksandar 2003. godine.
- Porodična tradicija je da se posao prenosi na sinove, bilo je normalno da se moj otac i stric bave ovim poslom, potom ja, a sada i moj sin. U posao uvodimo i petu generaciju Janovića, moja tri unuka kojima su, istina je, još uvek draži kompjuter i lopta, ali kada je potrebno i oni priskaču u pomoć, jer se ovaj zanat uči od malih nogu - kaže Stevan.
Liciderski zanat zahteva mnogo rada i vremena jer je minimalno radno vreme 12 sati. Nemaju slobodne dane, osim kada idu na godišnji odmor, ali i tada ne odlaze daleko od kuće. Nedelja im je glavni radni dan jer tada odlaze na kirbaje i vašare, a drže i prodavnicu na pijaci, koja radi svaki dan.
- Izrađujemo lizalice, bombone, ukrasne sveće, a i stalno nešto novo ubacujemo i smišljamo. Ali sve radimo po receptima moga dede - priča naš sagovornik.
Liciderski zanat je star oko četiri hiljade godina, najveće radionice za proizvodnju medenjaka bile su u Egiptu. U njima je radilo i do 1.000 radnika. Rimljani su, objašnjava Janović, liciderstvo preneli u Evropu, a svoj procvat ovaj zanat je doživeo za vreme Austrougarske monarhije.
- Sada je ovaj zanat gotovo u izumiranju i, osim nas, ovde se niko ne bavi liciderstvom. Čak ni u Srbiji nema pravih liciderskih radnji i zanatlija. Nije ni čudo jer je mnogo vremena potrebno za izradu jednog liciderskog srca - smatra Stevan Janović.
Ipak, od liciderskog zanata može se lepo živeti jer, kako kaže, mnogo se radi i ne ostane vremena da se novac potroši.
- Dok sve izradimo, ukrasimo, spakujemo i prodamo, potrošimo mnogo vremena, tako da novac i ne stignemo potrošiti - priča naš sagovornik, i dodaje da je on bio poslednji učenik koji je zanat izučio u školi.
Ukrašavanjem srca bave se Stevanova supruga, ćerka i snaha, a svako srce je unikat. Supruga Eržebet kaže da su sada najtraženije ukrasne sveće, a da se od liciderskih srca najčešće prodaju mala srca, i to za svadbe, u koja se ucrtaju početna slova imena mladenaca.
Nagrađivani i u svetu i kod nas
Stevan Janović je dobio brojna priznanja i nagrade u Beču, Beogradu, i Novom Vinodolskom. Poslednju je dobio u oktobru prošle godine, takođe u Beču, kada je držao predavanje o liciderskom zanatu i kada su liciderske špecije koje je doneo razgrabljene u roku od nekoliko minuta.
Medeni recepti
Za izradu jednog liciderskog srca potrebno je umesiti testo od šećera, meda, brašna i suvog kvasca, a zatim se testo ostavi da zri dve nedelje. Tek nakon toga se peče. Posle sledi premaz želatinom, bojenje i ukrašavanje raznim šarama. Svako srce je jedinstveno i zahteva mnogo rada, a rok trajanja je 18 meseci.
