Izvor: Blic, 28.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život nije statistika
Raspoloživi podaci, poređenja i analize prosečnih mesečnih primanja i prosečnih troškova nedvosmisleno upućuju na zaključak da je standard u Srbiji najniži među svim zemljama članicama bivše Jugoslavije.
Nažalost, situacija još nije dotakla dno, jer može biti i gore. Svojevremeno se ovde godišnje slivalo i po 4,5 milijardi evra svežih para, a prošle godine stigla je svega četvrtina tog iznosa. Nedostatak deviza kombinovan sa globalnom krizom, nezaposlenošću, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lošom privatizacijom, skupom državom a slabom privredom daje ono što živimo ove godine.
Slabljenje dinara je od početka krize do sada iznosilo 23 odsto. Guverner kaže, istina u zakonu tako piše, da je posao Narodne banke da štiti opšti nivo cena, dakle da se bavi inflacijom i da interveniše samo kada ona, inflacija, raste iznad šest odsto u 2010. godini. Cene vidljivo idu gore, pogotovo one koje su direktno i indirektno pod kontrolom države, ali tražnja ostaje ista, čak i slabija. U tome guverner vidi alibi za tvrdnju da nema inflacije i da kurs nije prevashodni problem NBS. Naizgled, sve je tako.
Ostaje samo jedan problem: kako platiti sve troškove i živeti normalno. Ovde nemamo samo problem rasta cena, već i pada vrednosti zarada u istom procentu koliko je smanjena vrednost dinara. To nije samo ekonomska kategorija tražnje, to je ozbiljno pitanje normalnog života za "obične male ljude”. Minimalnu zaradu koja iznosi 15.138 dinara u Srbiji trenutno prima 300.000 ljudi, još je toliko penzionera sa sličnim primanjima i oko milion je nezaposlenih. To bi značilo da skoro četvrtina ukupne populacije dolazi u opasnost da nema novca za, kako se to kaže, golu egzistenciju. Jasno je valjda da je život mnogo više od „tražnje" i statistike. Istina, sve zajedno nije samo problem NBS, već i vlasti u državi.
Kurs je odraz slabe ekonomije i na duži rok Vlada treba da poradi na tome kako da što više osnaži privredu. Predsednik Tadić reče "sva je prilika da ćemo ući i u nove velike investicije”. To su one poželjne, infrastrukturne. To je dobro i to je u redu, samo, može li to malo brže.
