Izvor: Blic, 17.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na bonus
Stalno živimo nekakve istorijske dane, prepune istorijskih odluka, istorijskih susreta, planova, istorijskih zakona i dinara koji je, maltene, svake druge nedelje na istorijskom minimumu. Što je više istorije, manje je naravoučenija, tanjir je siromašniji, a raspoloženje radikalnije.
Povest kao da melje sadašnjost a politička klasa, naročito ona na vlasti, zagledana pretežno u sopstvenu budućnost, poseže samo za najnužnijim i kratkoročnim merama zbog kojih Srbija poprilično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tapka u mestu. Stiče se utisak da je, na pola mandata Cvetkovićeve Vlade, najvažniji cilj obezbeđenje dobre i žestoke predizborne kampanje. Govore da će izdržati ceo ciklus a ponašaju se kao da će izbori sutra! OK, to je i legitimno i legalno i, naravno, da se svako normalan raduje kamenu temeljcu za novi most, makar se počeo graditi sledeće godine, ili novoj fabrici ili stranom investitoru, ali dugoročno gledajući kampanja sama po sebi nije korisna ni za sam vladajući blok ni za građane Srbije. Kako drukčije protumačiti podelu bonusa od po pet hiljada dinara zaposlenima u državnoj administraciji čija primanja nisu veća od 50.000 dinara, a što je više od prosečne plate u Srbiji. Umesto da se smanji državni aparat za 10 odsto, kako je obećano, birokratska armija stvarana međustranačkom trgovinom dobiće najmanje 10 odsto svog mesečnog prihoda kao nagradu. Za septembar će se, najavljeno je, na isti način osvajati glasovi penzionera samo, nažalost, za njihovu ogromnu većinu tih 5.000 značilo bi mnogo više jer su na ivici biološke i ekonomske bede. Optimističke izjave o blagom preporodu i početku izlaska iz krize upotpunjavaju se i veoma pozitivnom prognozom ministra inostranih poslova povodom najavljene odluke Međunarodnog suda pravde. I sada ćemo do utorka slušati sve aspekte te priče, a dinar će u međuvremenu opet, možda, dostići istorijski minimum i iskreno sumnjam da će iko dokučiti, kada odluka već bude saopštena, na čemu se zasnivala prognozerska samouverenost. Vrapci znaju, kakva god da bude odluka, neće promeniti sadašnji status pošto zemlje koje su priznale Kosovo sigurno neće povući priznanje. Ili se opet računa na neko istorijsko čudo kakvih je u prošlosti bilo na pretek! Novih pregovora svakako treba da bude i biće ih od sada pa ko zna koliko desetina godina ubuduće i to je svakako najbolji resurs ove vlasti da ne zvecka oružjem. Bolje je sto godina pregovaranja nego godinu dana ratovanja, ali vraćanje Kosova na pred Kumanovsku poziciju spada u nemoguće misije. Tada se nije vodilo računa o održivosti rešenja, a još manje o tome da li jedna strana dobija sve, a druga gubi sve. Ministar je, doduše, u pravu kada kaže da je Srbija dobila vreme i uz, mora se priznati, izuzetne diplomatske napore proces priznavanja kosovske nezavisnosti usporila. U tim aktivnostima, takođe se mora priznati, popravila je imidž u svetu, ali ključno je pitanje kako je iskoristila to vreme da mrtva trka za teritorijom postane trka za kvalitetom života ljudi i u Srbiji i na Kosovu. Život na bonus, kao život na tačkice, ne sluti na dobro.
