Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jun.2018, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život, moć i sudbina supruga srpskih vladara

Kraljica Marija bila je prva žena vozač u Jugoslaviji, kneginja Persida majka desetoro dece, aktivno je učestvovala u politici, kneginja Ljubica je primala strane diplomate i ubila ljubavnicu svog supruga, kraljica Natalija je proterana iz zemlje, kraljica Draga ubijena... deo su priče su o životima supruga srpskih vladara iz dinastija Obrenović i Karađorđević koje posetiocima nudi Izložba "Vladarke i supruge" u Konaku kneginje Ljubice.

Kroz bogat fotografski materijal >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i izabrane predmete iz svakodnevnog života autorke izložbe, viši kustos Muzeja grada Beograda Angelina Banković i kustos saradnik Muzeja grada Milena Andrejić, predstavili su je život kneginje Ljubice Obrenović, udate za kneza Miloša, kneginje Julije Obrenović, supruge kneza Mihaila, kneginje, a potom i kraljice Natalije Obrenović, supruge kralja Milana, kao i kraljice Drage, udate za kralja Aleksandra.

Od vladarki iz doma Karađorđevića izložbom su predstavljene Persida Karađorđević, žena kneza Aleksandra, i jedina jugoslovenska kraljica, Marija, supruga kralja Aleksandra Karađorđevića, dok kneginja Zorka, žena Petra Prvog Karađorđevića, nije obuhvaćena izložbom, s obzirom da je preminula 14 godina pre nego što je njen suprug postao kralj Srbije.

Kustoskinja Angelina Banković kaže da su želeli da predstave srpske vladarke kao obične žene, kao intelektualke, majke, supruge, domaćice i da je svaka od njih bila individua za sebe, svaka je bila drugačija te tako neke su volele da se uključuju u politiku i društveni život, druge ne.

Kao dva potpuno različita primera ona navodi kneginju Persidu Karađorđević i kraljicu Mariju Karađorđević.

"Marija je izabrala ulogu supruge i majke i aktivno je učestvovala u odgajanju svoje dece. Sama ih je dojila, nije imala dadilje, brinula je o njihovoj preobuci, obrazovanju i nije se uključivala u politički život Srbije, ali se mnogo bavila humanitarnim radom, za razliku od svoje prethodnice Perside koja je veoma aktivno učestvovala u politici", ispričala je Banković Tanjugu.

Mnogi, kaže Banković, Persidu i okrivljuju što je knez Alaksandar svrgnut sa prestola 1858. godine, a ona je mnogo patila kada se to desilo i do kraja života je želela da se njena porodica vrati na vlast, što nije dočekala.

Kraljica Marija je bila vrlo svestrana ličnost, kao rumunska princeza, odgajana je u drugoj sredini, obrazovana od malih nogu, imala dar za sport i umetnost i govorila je više stranih jezika pa je sa 20 godina dobila i vozačku dozvolu.

"Bila je član Automoto kluba Bukurešt i kada je došla u Beograd, postala je veliki dobrotvor Automoto kluba Beograd. Zanimljivo je da kralj Aleksandar nije vozio, nego ga je vozila ona, o čemu svedoče i fotografije. Imali su vilu na Bledu, često su tamo odlazili i ona je vozila Beograd-Bled, pa Bled-Pariz, to je za nju bili nešto uobičajeno, ispričala je kustoskinja.

Kneginja Ljubica Obrenović je, prema rečima autorke izložbe, bila inteligentna žena, pismena za razliku od svog supruga kneza Miloša.

"Učestvovala je u političkom životu, primala diplomate, kasnije zbog bračnih nesuglasica, opredelila se za Miloševe političke suparnike, što je dovelo do njegovog svrgavanja sa trona 1839", podseća Banković.

Poznata je priča da je kneginja Ljubica ubila ljubavnicu svog muža kneza Miloša, Petriju.

"Imali su osmoro dece, a zabeleženo je da je knez Miloš imao još toliko vanbračne dece. Vrlo rano počeo je da nalazi ljubavnice i čak pre nego što su im se rodili sinovi. Ljubica je iz pištolja upucala Petriju i pokušala je da ubije još jednu njegovu ljubavnicu, ali su je u tome osujetili. Nije kažnjena samo zato što je bila trudna pa joj je knez Miloš poštedeo život", ispričala je Banković.

Nesrećan brak imali su i kraljica Natalija i kralj Milan Obrenović, a jedan od razloga bio je, prema rečima Banković, što je ona pasionirano obožavala Rusiju, dok se on više okretao Austriji.

"Kraljica Natalija je čak bila proterana iz Srbije, pa je vraćana, pa su se razvodili, pa je traj razvod poništavan, pa je izgubila svoje dete, nadživevši kralja Aleksandra Karađorđevića", rekla je Banković, koja navodi i da se iz njenih memoara i prepiske vidi da je bila strastvena žena, iako je ljudima delovala jako hladno i proračunato.

Za razliku od njih kneginja Persida i knez Aleksandar Karađorđević su imali harmoničan brak o čemu svedoči činjenica da su imali desetoro dece, a kada je umrla, on je na spomeniku zapisao "mojoj ljubljenoj supruzi Persidi Karađorđević".

Takođe, Banković navodi, da su i kralj Aleksandar i kraljica Marija Karađorđević imali srećan brak i da nikakva mrlja o njihovom braku nije zabeležena u istoriografiji.

Najtragičniju sudbinu imala je kraljica Draga Obrenović čiji je brak sa kraljem Aleksandrom smatran nepodobnim jer je bila udovica, starija od kralja 12 godina, nije mogla da mu rodi naslednika što je sve dovelo do atentata na njih dvoje 1903. godine, samo dve godine nakon venčanja.

"Ti brakovi nisu bili mnogo različiti od današnjih. Jesu se društvene norme promenile, ali tu je bilo brakova iz ljubavi i iz koristi, brakovi u kojima je bilo preljube i muškaraca i žena, kao i brakova koji su bili srećni i harmonični. Na tih šest primera imamo sliku društva koje se ne razlikuje u velikoj meri od današnjeg", istakla je Banković.

Izložba obuhvata šest panoa sa pričama iz života vladarki, tu su fotografije, njihove, porodične, kao i lični predmeti koje čuva Muzej grada Beograda, poput mastionice kneginje Julije, pehar sa venčanja kneginje Julije i kneza Mihaila i ogrlica od crnih perli "Suze za umrlim" koju je nosila kraljica Natalija posle ubistva svoga sina kralja Aleksandra Obrenovića.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...