Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život me je naučio svemu
"Ako muziku shvatite kao romansu, onda je bluz moja prva ljubav, moja žena. I sa mnom je sve vreme," reči su muzičara koga je dovoljno predstaviti sa samo tri reči – čovek, gitara i glas. Kris Rija, jedan od najznačajnijih britanskih pevača, gitarista i kompozitora održaće koncert u Beogradskoj areni 4. marta u okviru evropske turneje. Kristofer Anton Rija, koji je rođen je 1951. godine u Midlsbrou, svoju prvu gitaru kupio je sa 19 godina. Iako je u dosadašnjoj karijeri prodao oko 30 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona albuma, proboj na svetsku muzičku scenu nije bio nimalo lak za Krisa Riju. Debi album ovog muzičara "Whatever Happened to Benny Santini?" objavljen je 1978. godine, ali je do ploče koja će postati broj jedan na britanskoj listi morao da se strpi 11 godina. To mu je pošlo za rukom tek sa albumom "The Road to Hell". Riju, koga pamtimo po numerama "On the Beach", "The Road to Hell", "Blue Caffe", "Josephine", početkom novog milenijuma zadesili su problemi sa pankreatitisom. Lekari su mu dali 50 odsto šanse da preživi infekciju pankreasa. Obećao je tada da će se, ukoliko preživi operaciju, vratiti bluz korenima.
"Tek kada se ozbiljno razbolite i provedete šest meseci u kući, zastanete i shvatite da nije sve onako kako ste zamišljali. Sve što ste uradili, raspada vam se u tom trenutku pred očima i počnete da se pitate šta vam je trebalo da se uopšte bavite rokenrolom," pričao je tada.
Iako je rekao da više neće snimati solo ploče i da će 2006. održati poslednju turneju, predomislio se. Najpre je prošle godine objavio živi album simboličnog naziva "The Road to Hell and back", a pre dva meseca objavio je da kreće na evropsku turneju i da će objaviti novu knjigu i album "The Return of the fabulous Hofner blue Notes".
Proslavljeni muzičar Kris Rija otkrio nam je da na turneju, u okviru koje dolazi u naš grad, kreće krajem meseca.
– Mislim da će ovoga puta sve biti bolje, jer imam novi bend i stvarno se radujem što ću svirati sa momcima kojima sam se divio godinama – Kolinom Hačkinsonom, poznatim bluz basistom i Nilom Drinkvoterom, gospel pijanistom. Čini mi se da sam konačno veoma blizu onoga gde želim da budem, bar kada je muzika u pitanju. Zalazim u muzičko polje u kome niko ranije nije bio, a to je neka sredina između evropskog gospela i bluza. Mislim da ljudi koji još uvek rade, kao što su Van Morison, Mark Nofler, Erik Klepton stalno tragaju za nečim novim, drugačijim. Ne poznajem nijednog velikog muzičara koji je svaki put bio srećan onim što je uradio.
Bluz je njegova ljubav, slikarstvo takođe. Na radost mnogih, ponovo je na sceni.
– Za mene je to prirodni tok, jer kad god pravim ploču nastavljam svoj put. Kada sam bio bolestan nisam mogao nigde da idem, nisam mogao da radim ništa, jedino što sam imao bili su moja muzika i moje slikanje. U novoj knjizi "The Return of the fabulous Hofner blue Notes" pišem o muzici pedesetih i objašnjavam kako se pretvorila u evropski bluz. To je bilo lepo putovanje.
Ove, 2008. godine proslaviće dve decenije od izlaska debi albuma. Za tih 20 godina snimio je više od 20 albuma. Međutim, prošlost ga ne zanima.
– Nisam kolekcionar, nikada ne sakupljam stvari, niti se osvrćem unazad. Za mene je najveća radost kada stvaram novu muziku. Enco Ferari je jednom rekao da je njegov omiljeni "ferari" onaj sledeći. Mislim da se to odnosi i na mene.
Kada vidimo značajne muzičare zajedno, uvek se pitamo o čemu oni pričaju. No, britanski pevač, gitarista i kompozitor ističe da muzičke priče nisu nimalo interesantne za širu javnost.
– Znate, kada biste čuli razgovor između ljudi kao što smo Mark Nofler i ja, uverili biste se da stalno pričamo o problemima sa gitarama, pojačalima... To je život koji živimo i ponekad ga iznosimo u javnost. Ali, to ne znači da želimo da budemo poznati.
Priča da je Božić za njega veoma značajan praznik. Proslavlja ga sa porodicom na staromodan način.
– Mislim da to tako treba, jer je to dobro za nas i naše duše. Ne treba da zaboravimo da Božić postoji. Ljudi vole taj praznik, prija im osećaj dobre volje i mislim da treba da budemo pažljivi da ne bismo izgubili tu lepu tradiciju. Nažalost, svet je danas pun gluposti.
Savremene muzičke tendencije ne prati. Pop se, po njegovom mišljenju, potpuno izobličio. Ne misli samo on tako, već i njegove ćerke koje imaju 24, odnosno 18 godina.
– Pre neki dan je bilo nešto na televiziji i niko u našoj kući nije zastao da to pogleda, jer smo svi mislili da je u pitanju reklama. Zvučalo je kao reklama, a bio je u pitanju novi singl Kajli Minog. Čak su i moje ćerke samo na kratko pogledale. Danas ima toliko veštačkih pesama koje nikoga ne diraju u srce.
Uprkos fami da velike zvezde ne rade ništa od kućnih poslova, Rija priznaje da mu kulinarstvo nije "strana stvar".
– Naravno da kuvam, ali kada na mene dođe red. Jedino ne kosim travu u bašti. To je dogovor od pre mnogo godina.
Dolazi iz velike porodice. Ima dva brata i četiri sestre. Otac, Kamilio Rija imao je lanac "Rea′s Ice-cream" prodavnica u kojima je stalno puštao njegovu muziku. Uprkos tome, priznaje da se njegovoj porodici nije svidelo što je muziku odabrao kao životno opredeljenje.
– Mislio sam da ću poludeti jer sam muzikom počeo da se bavim tek sa 20 godina. Da sam bio tinejdžer, rekli bi mi da je to normalno. Međutim, ako sa dvadesetak godina počneš da kupuješ instrumente i sviraš nešto što si slušao na maminom radiju, normalno je da porodica bude zabrinuta zbog tebe.
Uvek ističe da mu je porodica najvažnija u životu. Sa suprugom Džoan ima dve ćerke – Džozefin i Džuliju Kristinu. Sve tri su "dobile" po jednu pesmu – "Stainsby Girls", "Josephine" i "Julia".
– Oduvek sam smatrao da je porodični život samo moj. Čuvam svoju privatnost. Ljudima dajem sve što mogu, dajem im dušu i srce na bini i to je to. Za ljude koji vole moju muziku najbitnije je da znaju da sam čovek koji traga za nečim što još uvek nije pronašao. To tek sad saznajem jer nikada nisam išao na univerzitet i nikada nisam saznao čemu težim i ko sam, dok me život nije naučio.
[objavljeno: ]
