Izvor: RTS, 26.Feb.2016, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život između čekića i nakovnja
Zoltan Kiš iz Skorenovca kod Kovina poslednji je kovač u selu. Za njega još uvek ima posla, jer je dobar majstor, a njegova radionica je svojvrstan muzej alata koji se koristi više od sto godina u kovačkom zanatu.
Nekada je u Skorenovcu radilo sedam kovača i za sve je bilo dovoljno posla. Do današnjeg dana opstao je samo Zoltan Kiš koji radi u radionici koju je otvorio njegov pradeda Imre pre 125 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godina. Meštani su navikli ovde da dolaze da bi im majstor ispravio motiku, popravio plug ili izradio potkovicu za konja.
"Od kad je moj pradeda Imre pre 125 godina počeo da radi u ovoj radionici ona se nije zatvarala. Legalno poslujemo i prenosimo znanje sa kolena na koleno. Iako sam u penziji i dalje radim koliko mogu i dok sam ja živ biće i ove radnje", kaže Zoltan Kiš, kovač.
U radionici majstor čuva, ali i dalje koristi razne vrste čekića različitih veličina koji su stari nekoliko decenija,a od savremenijih alata koristi jedino mehanički čekić koji je veoma lak za rukovanje. Centralno mesto zauzima nakovanj koji je težak 230 kilograma. Zoltan na njemu najviše voli da radi potkovice koje ne može svako da kupi.
"Potkovice sam izrađujem na svoj način i ne dam nikome da ih odnese. Ko hoće da ih kupi mora da dovede konja i ja da ga potkujem-to je uslov. Može samo tako i nikako drugačije,a dolaze i iz Pančeva, Beograda i hteli bi da im prodam samo potkovicu, ali ne dam", uz osmeh kaže Zoltan Kiš.
Zoltan se nikada nije pokajao što je izabrao život između čekića i nakovnja i žao mu je što posle 125 godina ovaj kreativni zanat u porodici neće imati ko da nasledi.
rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555
