Izvor: Večernje novosti, 05.Feb.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život između bede i nade

IAKO svakodnevno prepešače po dvadesetak kilometara do škole u Kuršumlijskoj Banji i nazad do kuće, troje dece Mladenovića - Svetislav (6), Uroš (9) i Dragana (11) iz sela Dabinovca, na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom, se nikada ne žale. Naprotiv. Kažu da se raduju svakom dolasku u školu i druženju sa još nekoliko mališana u isturenom odeljenju Osnovne škole „Drinka Pavlović“. - Ne samo što su odlični đaci, već su i divna i pametna deca - priča učiteljica Sonja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vasović. U kombinovanom odeljenju od svega sedam đaka, četiri učenika i troje predškolaca, uče kao da im je odeljenje puno, a mališani su, kaže, željni znanja... Zime ovde mogu da budu izuzetno hladne i kada napada veliki sneg Mladenovići gotovo nikada ne kasne na nastavu. - Od našeg sela do Kuršumlijske Banje seoskim putem ima više od deset kilometara, ali braća i ja idemo prečicama kroz šumu, pa malo skratimo put - priča najstarija Dragana. Bistrog pogleda i ozbiljnog lica, devojčica, učenica četvrtog razreda, odvažno kaže da se ne plaši šume. - Kada je lepo vreme i kada je seoski put prohodan, ja ih povezem do škole na traktorskoj prikolici i sačekam dok ne završe nastavu - priča otac Slaviša. Kako u rodnoj Kuršumliji nije mogao da nađe posao, porodicu je osnovao u Dabinovcu, na seoskom imanju sa kućerkom, bez vode i najosnovnijih uslova za život. U jednoj jedinoj sobici, koja je Mladenovićima i dnevni boravak i kuhinja i spavaća soba, Lela (29) i Slaviša (43) žive sa decom. Uprkos nepristupačnom terenu, obrađuju oko tri hektara svog, i isto toliko imanja koje uzimaju pod zakup. Čuvaju i jednu kravu i dve koze, tako da imaju mleka i najosnovnije za hranu, ali problem je sve ostalo. Pogotovu odeća i obuća za decu... Jedina njihova primanja su 6.000 dinara koja dobijaju na ime dečjeg dodatka. - Lela i ja naporno radimo, ali imamo jedino za hranu. Sve drugo za nas je luksuz. Ipak, naša deca se nikada ne žale. - kaže Slaviša. - I dok iz dvorišta pokazuje brdo sa druge, kosmetske strane administrativne linije, priznaje da ponekada strahuje. - Ponekad žalim i pitam se da li bi bilo bolje da sam bio uporan i tragao za nekim poslom u gradu. Onda opet mislim da bi u Kuršumliji bez posla sigurno gladovali - kaže Slaviša, tešeći se da ovako podižu zdravu i pametnu decu. - Nadam se da će prema njima život biti darežljiviji. Odlični su đaci. Valjalo bi da ih iškolujemo - stidljivo, više za sebe, sa strepnjom i nadom govori Lela. POMAŽU I RODITELjIMA PORODICA Mladenović jedna je od malobrojnih porodica koje su ostale da žive u ovom selu. Uvek veseli i nasmejani Uroš i njegova starija sestra Dragana kažu da mnogo pomažu roditeljima. - Čuvamo kravu i koze, a znamo i da cepamo drva - priča dečak koji, kao i njegovi vršnjaci, priželjkuje kompjuter i igrice koje imaju njihovi drugovi.PUSTA I BANjA OSIM Dabinovca i okolnih sela kuršumlijske opštine uz administrativnu liniju sa Kosmetom, poslednjih nekoliko godina opustela je Kuršumlijska Banja. Meštani su počeli da se iseljavaju od zatvaranja RH Centra „Žubor“ 2004, tako da i u samoj Banji, gde su jedine ustanove škola i pošta, nema ni stotinu meštana. Oni su uglavnom stariji.

Nastavak na Večernje novosti...